Знатно већа плата за исти посао, али и незадовољство економском и политичком ситуацијом у Босни и Херцеговини, главни су мотиви младима који одлазе на сезонски рад изван земље.

Највећа дестинација за сезонски рад за младе је Хрватска, која и ове године потражује скоро 70.000 сезонских радника у туризму.

Као и протекле три године, Матија (21) из Бањалуке припрема се да још једно љето проведе у Истри, гдје ће радити као конобар.

Он тврди да у БиХ не може наћи стабилно запослење са адекватном платом, односно да домаћи послодавци не желе да понуде боље услове рада.

– Људи овдје раде прековремено, а нису довољно плаћени. За станарину и режије морам да радим и додатно. Плата је три пута већа на мору гдје конобаришем него да сам овдје остао – каже он за Радио слободна Европа (РСЕ).

Најбројнији страни радници у Хрватској током прошле године били су држављани БиХ, њих нешто више од 38.000, међу којима је око 3.700 сезонских радника.

Босна и Херцеговина нема закључен споразум са Хрватском о запошљавању радника, па радници, сезонци, одлазе углавном самостално, договарајући се директно са послодавцима.

Бањалучанин Матија пронашао је посао путем огласа и један телефонски разговор с власником угоститељског објекта био је довољан за договор.

– У почетку ме било страх, нисам вјеровао у ту зараду што су обећавали. Дио од онога што зарадим шаљем породици да им помогнем, а намјеравам себи и да купим поштен ауто – каже он.

Планира му је да у Хрватској покуша пронаћи стално засполење јер тврди да у БиХ не види перспективу.

– Овдје је ситуација таква, да све и да желим, немам услове да заснујем своју породицу. Плате су ниске, све иде преко неке везе, једноставно нисам добио прилику да овдје останем да будем сретан – каже он.

Просјечна нето плата у Хрватској у марту ове године износила је 1.448 евра, док је у БиХ износила око 784 евра, показују статистички подаци.

Плате, смјештај, оброци…

Неколико младих, који иду да раде на хрватском приморју, у разговору за РСЕ истичу да тамо у угоститељству могу да зараде 2.000 евра и више мјесечно, док у БиХ могу да зараде максимално 750 евра.

Кажу и да ће, угалвном, радити као рецепционери, помоћни радници у кухињи, конобари и чистачи.

На радно љето у Хрватској припрема се и Јован из Бањалуке због, како каже, боље плате и радног окружења.

Пронашао је посао рецепционара и очекује мјесечну плату од око 2.000 евра.

– Код нас у том сектору није могуће зарадитит те паре. Овдје могу мјесечно добити до 1.200 марака. Идем да зарадим новац како бих имао за студије у иностранству, конкретно у Словенији – каже он те истиче да га на одлазак додатно мотивише лоша политичка ситуација.

Мноштво огласа за сезонске послове у Хрватској нуде агенције, а десетине их послодавци свакодневно објављују и на друштвеним мрежама.

У њима уз плате, које су веће од оних у БиХ, послодавци често обећавају осигуране радне дозволе, смјештај и дневне оброке за раднике.

Тако је у једном од огласа, који је објављен у једној од Фејсбук група о сезонским пословима у Хрватској, за посао чишчења објекта на отоку Виру наведена плата од око 1.500 евра.

Уз смјештај, послодавац је навео да су осигурани и дневни оброци за раднике.

Одговорност на послодавцима

Амир Хаџић, предсједник Удружења хотелијера ФБиХ, каже за РСЕ да дио кривице за губитак радника, током љетне сезоне, сносе и послодавци.

– Прије него почне сезона требали би да сједну с радницима и покушају с њима договорити посбене услове како би их задржали. Да им дају стимулације та три- четири мјесеца јер им се то више исплати него доводити нове. Док их обучиш прође сезона – каже он.

Упозорава и да су огласи за рад изван БиХ често нереални те да раднике неријетко дочекају лошији услови од оних који су им обећани.

– И овдје квалитетан кухар зарађује 4.000 марака. Не можете почетника толико платити. У кухињи сви примају више од 1.000 евра. И вани више нису плаће као некад, а има и израбљивања да се ради буквално 24 сата – каже Хаџић.

Како каже, због одласка радника послодавци у БиХ су приморани ангажовати раднике из азијских земаља, попут Непала.

Истовремено, на евиденцијама за незапослене у БиХ у априлу је било више од 320.700 особа, показују подаци су Агенције за рад и запошљавање БиХ.

“Радници желе остати у БиХ”

Горан Куртиновић, из Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске “Хореца” каже за РСЕ да је губитак радника током љетне сезоне уобичајена појава у протеклих 15. година.

Како каже, највише одлазе помоћни радници и они без адкеватног искуства.

– Успијевамо задржати искусне раднике имамо могућности да их боље плаћамо. Они рецимо оду двије- три сезоне да закрпе рупе у буџету, али им је драже да нађу посао у свом мјесту. Но, раднике без искуства не можеш адекватно платити па одлазе – каже Куртиновић.

Упозорава и да је у таквим околностима угоститељима све теже пронаћи раднике како би током љета нормално функционисали па су приморани на колективни годишњи одмор, када престају с радом по 15. дана.

Говорећи о корацима које послодавци подузимају да задрже раднике током сезоне, Куртиновић је казао да напретка нема и да је за боље услове неопходна помоћ државе.

– Спремни су да остану и раде у својој средини, али до државе и послодаваца је да их не изгубимо. Моје искуство је да ће прво дати нама шансу, ако их разочарамо да ће тек тад ићи у иностранство -навео је.

На првом мјесту регија

Хрватска је у првих пет мјесеци ове године издала дозволе за рад за више од 83.000 странаца, Најбројнији су Непалци, а слиједе радници из БиХ – њих више од 15.000.

Од тога се око 7.450 дозвола односи на сезонске раднике, ангажоване углавном у туризму и угоститељству. Међу њима је 1.376 “сезонаца” из БиХ.

Натача Качар, представница портала Посао у туризму, каже за да је у Хрватској у посљедње двије године примјетан пад запошљавања радника из регије, што је посљедица великог приљева радника из азијских земаља.

Она наводи да су на послодавцима у тој земљи и даље, након домаћих радника, приоритет они из регије те да се труде придобити и задржати раднике из БиХ.

– Посебно у угоститељству, гдје је важно имати уходан тим који добро функционира, а да га не мијењају сваке године. Дио смо истог говорног подручја, тако да су радници из БиХ тражени кадар – каже она за РСЕ.

Истиче, такође, да је Хрватска и даље једна од најпожељнијих дестинација за раднике из регије, првенствено због сигурности коју пружају послодавци.

– Радници знају да ће бити пријављени, да ће добити радне дозволе и да ће им плаће бити исплаћене – каже она, истичући да плаће и услови рада варирају овисно о регији и врсти угоститељског објекта.

Нови Закон о странцима, који је у Хрватској ступио на снагу 15. марта, најављује строже услове запошљавања страних радника, а од идуће године очекује се да ће потпуна примјена

Како каже Качар, омјери запошљавања биће постављени тако да се ограничи број страних радника у односу на домаће. То ће, тврди, помоћи у контроли масовног увоза радника из Азије, гдје су се појавиле илегалне агенције и проблеми с трговином људима.

– Но, поставља се питање има ли уопће довољно домаћих радника за сезонска занимања. Наиме, сезонски радници из Хрватске и регије често траже веће плаће, што отежава преговоре с послодавцима – каже она.

Из Хрватске господарске коморе за тврде да плаће страних радника морају бити исте као и плате хрватских држављана, уз поштивање одредби о минималној плаћи и колективном уговору.