У логорима на подручју федералне општине Оџак било је заточено 140 српске дјеце, од којих је двоје имало по пет и по мјесеци, али за психичка, физичка и сексуална злостављања којима су била изложена нема правде у БиХ, речено је Срни у Удружењу логораша „Оџак `92“.

Из овог удружења подсјећају да су током заточеништва двије дјевојчице од 10 и непуних 15 година силоване.

- Највише заточене дјеце било је доби од осам до 15 година. Она су била заточена у логору у основној школи, а касније су смјештена у приватне куће гдје их је чувала војна полиција ХВО-а - наводе из Удружења „Оџак `92“.

Кроз размјену је укупно ослобођено 105 дјеце, а остала су слободу дочекала када је српска војска ослободила подручје општине 15. јула 1992. године. Неколико дана прије тога, 4. јула 1992. године, размјењено је 50 жена и 53 дјеце.

- Ако нема правде за одрасле Србе са подручја општине Оџак, зар нема правде за дјецу која су била изложена и физичком, психичком и сексуалном злостављању - питају у Удружењу.

Из Удружења су напоменули да се до скоро водила евиденција да је у логорима у Оџаку било 104 дјеце, али се накнадним истраживањем дошло до броја од 140.

Присјећајући се преживљених страхота, српски логораши наводе да су у приватним кућама, док је трајала окупација подручја општине Оџак, биле заточене српске жене и дјевојке, њих 429, које су биле изложене сексуалном злостављању.

- Укупно је силовано 68 српских жена - напоменули су из Удружења „Оџак `92“.

Срби са простора Оџака прво су прошли кроз логоре у основној школи и фабрици Стролит, ту је било заточено 1.294 Срба, од којих 860 мушкараца, а остало су биле жене и дјеца.

По ослобађању оџачке општине 15. јула 1992. године 410 заточених мушкараца и 35 жена пребачено је у тадашњи Босански Брод у логоре који су били у Гиковом стоваришту, складишту робне куће Тулек и спортској дворани Средњошколског центра.

Ослобађањем Брода 7. октобра 1992. године 208 мушкараца и једна жена пребачени су у логор у Орашје, а 54 мушкарца у логор у Славонски Брод гдје су провели најмање 90 дана, у кафани Бардак, која је прије рата била у власништву једног Србина.

Посљедњи логораш са подручја општине Оџак, који је пребачен у логор у Орашје, размјењен је у Челебићу 19. јуна 1993. године.

Из Удружења су нагласили да су од 8. маја 1992. до 19. јуна 1993. убијена 42 српска логораша са подручја општине Оџак, као и да није било српског села на том подручју у којем нису страдали њихови мјештани.

Подсјећају да је неколицина бивших припадника 102. бригаде Хрватског вијећа одбране осуђена на укупно 85,6 година затвора, а има и оних који су оптужени али су недоступни правосуђу БиХ као и правоснажно ослобођених.

Суд БиХ је за ратне злочине над заточеним Србима у Оџаку изрекао шест пресуда и починиоце осудио на 37 година затвора.

За силовања су осуђени Јосип Толић на десет година, Илија Јурић и Јозо Ђојић на по шест година затвора, Маријан Брњић два пута на по шест година, укупно 12 година, док је Албина Терзић издржавала казну од три године затвора због физичког злостављања.

Пред Окружним судом у Добоју осуђена су тројица на укупно 36 година затвора. На 15 година је 1998. године осуђен Ферид Халиловић за физичко злостављање, који је у међувремену преминуо, затим на 13 година Сенахид Рибић за убиства, физичко злостављање и паљење српских кућа, а на осам година Мирсад Бркић за физичко злостављање, паљење и пљачкање српских кућа и убиство.

Пред Врховним судом Федерације БиХ на шест и по година је осуђен Решад Мујкић за физичко злостављање заточених Срба.

Мирко Ћулап осуђен је пред Кантоналним судом у Оџаку на једну годину затвора за физичко злостављање, док је ослобођен Саша Чалушић, а Божо Матановић је пред Кантоналним судом у Тузли осуђен за силовање на затворску казну од пет година коју је потврдио и Врховни суд ФБиХ.

Врховни суд ФБиХ недавно је потврдио ослобађајућу пресуду Омеру Шалдићу који је био оптужен за ратни злочин, односно за злостављање у логору у основној школи у Оџаку гдје је био чувар.

У Удружењу „Оџак `92“ сматрају да се уступање оваквих предмета кантоналним судовима показало као катастрофално, сматрају да је то прање биографија припадницима 102. бригаде ХВО који су починили злочине.

Пред кантоналним судом у Оџаку, гдје српски логораши из ове општине иду да свједоче, троје је ослобођено, а само један је правоснажно осуђен и то на годину дана.

- И тај што је осуђен на годину дана има право да откупи казну и буде слободан човјек, док жртвама послије тога само остане осјећај огорчености, љутње - истичу српски логораши.

Из Удружења напомињу да је правосуђе у Оџаку подигло оптужнице против Мате Драгичевића и Зденка Микулића, који су недоступни органима БиХ. Оптужница је подигнута и против Јуре Чалушића, али у овом случају тек слиједи процес.

Сва тројица се терете за физичко злостављање у оџачким логорима.

У Удружењу наводе да је Микулић побјегао у Хрватску када је оптужница подигнута против њега.

Подигнуте су и оптужнице против Анте Голубовића и Јурице Божић, али су и они недоступни правосуђу БиХ.

Ове године, а прошло је 33 од тих несрећних дешавања, присјетиће се свега преживљеног, али и оних који то нису успјели.

Преживјели српски логораши ће у четвртак, 8. маја, у 13.00 часова положити вијенце код централног спомен-обиљежја у Вукосављу, а потом ће у 14.30 часова бити служен парастос за страдале у Цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду.