Стигматизација емоционалне рањивости код мушкараца један је од кључних фактора који доприноси њиховим проблемима менталног здравља, па чак и трагичним исходима попут самоубиства, рекла је Срни психолог Маја Савановић Зорић.

Савановић Зорић је поводом 19. новембра, Међународног дана мушкараца навела да од најранијег дјетињства дјечаци слушају да они не плачу и да се од њих очекује да буду храбри, снажни и способни, што се, како је навела, често тумачи као одсуство емоција.

- Ова порука, усађена дубоко у свијест, обликује њихове односе, начин на који изражавају емоције и најважније, како се носе с проблемима - каже Савановић Зорић.

Она додаје да статистике Свјетске здравствене организације /СЗО/ показују застрашујуће чињенице да је самоубиство водећи узрок смрти међу мушкарцима млађим од 45 година.

- Иако жене чешће траже помоћ и имају дијагнозу депресије, мушкарци су ти који чешће бирају да окончају свој живот. Нажалост, многи од њих бирају насилне методе које често гарантују смртност - наводи Савановић Зорић.

Она наводи да културне норме, традиционална очекивања и мањак емоционалног описмењавања држе мушкарце у зачараном кругу.

- Умјесто да препознају и именују своја стања као што је туга, страх и усамљеност, многи мушкарци посежу за стратегијама бијега. Алкохол, психоактивне супстанце или деструктивно понашање често су начин да 'избришу' оно што их мучи - наводи Савановић Зорић.

Она додаје да емоционална писменост није слабост, већ моћ те је навела да као друштво, имамо одговорност да створимо окружење у којем је нормално и прихватљиво да мушкарци траже помоћ.

- Моћи препознати своје емоције и изговорити их наглас знак је праве снаге и зрелости - каже Савановић Зорић.

Она је нагласила да је потребна промјена порука од малих ногу, те да је потребно да научимо дјечаке да је плакање здраво, а изражавање емоција знак снаге.

Она је додала да су потребни видљиви узори, нагласивши да јавне личности које отворено говоре о свом менталном здрављу могу инспирисати друге мушкарце.

- Креирајмо просторе гдје мушкарци могу тражити помоћ, без страха од осуде. Породица је често први стуб подршке. Охрабрите мушкарце у свом животу да подијеле оно што осјећају - наводи Савановић Зорић.

Каже да је често имала прилику радити с мушкарцима који су се осјећали заробљено у сопственој тишини.

- Најтежи, али и најважнији корак био је препознати да нису сами и да не морају сами носити све своје терете. Памтим причу једног клијента који ми је, након дугих мјесеци рада, рекао је када је заплакао пред својом женом, да се осјетио лакше него икада, те да га плакање није учинило слабим, већ слободним - рекла је Савановић Зорић.

Она је на Међународни дан мушкараца, позвала да се сруши мит о мушкој непобједивости.

- Вријеме је да мушкарци буду и јаки и рањиви. Да буду људи. Јер, само тако, сви заједно можемо бити здравији и сретнији - закључила је психолог Маја Савановић Зорић.

Међународни дан мушкараца обиљежава се 19. новембра у преко 60 држава свијета,а први пут обиљежен је 1999. године на Тринидаду и Тобагу.

За разлику од Међународног дана жена, Међународни дан мушкараца није званично признат од стране Уједињених нација, иако су идеје о обиљежавању овог дана биле актуелне још шездесетих година.