Музеј Житомислић налази се у комлексу Манастира Житомислић који датира још и прије 1468. године. Према писаним подацима, музеј је први пут отворен изградњом новог конака 1858. године.

Исте године манастир је отворио своју Српску народну школу која је претворена у државну и радила је са прекидима до 1978. године. У конаку се налазила, уз музеј, и библиотека али и сала која је била уређена као галерија.

У њој су се чувале велика манастирска икона поклоњена од сликара из Њемачке, затим остале слике манастирског здања које су биле међу вриједнијим. Шта се налазило у музеју тих година не можемо тачно потврдити.

У Другом свјетском рату цијели је конак изгорио, а прије тога су библиотека и музеј опљачкани. Цијело је братство страдало, а црква остала потпуно неоштећена. Тек 1970. године описује се обновљен конак, живот монахиња унутар комплекса и посјета музеја.

Садржај му је био богат иконама, црквеним предметима и рукописима, готово иста поставка која се може видјети и данас.

Деведесетих година прошлог вијека, због страха и несигурности монахиње су морале напустити Херцеговину, и кренувши за Србију понијеле су са собом артефакте музеја, иконе из манастира, али и познате царске двери.

Манастирски комплекс је тих година до темеља миниран. Опустошен, заједно са својим селом био је све до 2002. године када је Комисија за националне споменика цијели манастир прогласила националним спомеником.

Тада је почела његова обнова и трајала је све до 2005. када је 15. маја освјештан од Његове Светости блаженопочившег патријарха српског Павла.

Врата музеја поново су отворена 7. априла 2019. године, након рестаурације свих артефаката враћених из Србије. Данас можете видјети готово исту поставку као и 1980. , и приказ његовог богатства опсежан је и сада, иако је сачувано само 20% онога што је он уствари имао и стварао.

У музеју можете видјети иконе познатих српских, руских и итало-критских умјетника из периода од 16. до 19. вијека, бројне црквене предмете које је манастир добијао за поклоне, али и рукописе по којима су монаси ове богомоље били познати у 16. и 17. вијеку.

Најпознатије су царске двери мајстора Радула из 1676., године које су рађене техником дубореза и позлатом. На њима имамо различите мотиве , али и сликовне приказе цара Давида и Соломона, као и велики приказ Благовјештења Пресвете Богородице коме је овај манастир и посвећен.

Ова су врата вијековима била на улазу у олтар, а данас чине покретно национално добро.

Фондација Музеја Манастира Житомислић