На данашњи дан, 1. август

01.08.2020. 08:42
0

Данас је субота, 1. август, 214. дан 2020. До краја године има 152 дана.

10. п. н. е. - Рођен римски цар и историчар Клаудије Први Тиберије Друз, који је током владавине од 41. н. е. средио хаос у држави, а потом 43. освојио Британска острва. Умро је 54. године нове ере од отрованих печурки које му је подметнула четврта супруга: Јулија Агрипина - Млађа да би на пријесто довела сина из претходног брака Клаудија Цезара Августа Германика Нерона.

1714. - Умрла енглеска краљица Ана, посљедњи монарх из династије Стјуарт, током чије су владавине 1707. уједињене Енглеска и Шкотска. Њена владавина, започета 1702. године, обиљежена је и оштрим ривалитетом виговаца и торијеваца, појачаном неизвјесношћу у погледу насљедника пријестола.

1779. - Рођен амерички правник и писац Френсис Скот Ки, који је написао ријечи америчке химне "Застава прошарана звијездама и пругама".

1798. - У поморској бици код Абукира близу Александрије британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила француску флоту адмирала Франсоа Пола Бријеса д' Егалијеа. Битка је учврстила превласт Велике Британије у Средоземљу.

1810. - Рођен италијански државник гроф Камило Бенсо Кавур, заслужан за ослобођење Италије од Аустрије и њено уједињење под Савојском династијом. У савезу са француским царем Лујем Шарлом Наполеоном Трећим Бонапартом 1859. је ратовао против Аустрије која је као поражена изгубила Ломбадију. Истовремено је помагао италијанске родољубе у средњој Италији и акцију Ђузепеа Гарибалдија у јужној Италији, чиме је допринио да се ти дијелови земље, изузимајући папске државе, припоје италијанској краљевини.

1813. - Изашао први број "Новина сербских из царствујушчег града Виене", првог дневног листа код Срба. Излазиле су сваког дана, осим недјељом и празницима. Покретачи "Новина" били су студенти медицине Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, бивши ђаци Карловачке гимназије. Лист у којем је Вук Стефановић Караџић зачео модерну српску новинску књижевну критику излазио је до 1822, кад је угашен због проблема са штампаријом.

1819. - Рођен амерички писац Херман Мелвил, аутор романа "Моби Дик", оштроуман критичар себичности и комерцијализације америчког друштва, при чему је мајсторски користио симболе и алегорију. Остала дјела: "Тајпи", "Ому", "Били Бад".

1834. - Ропство забрањено у цијелој Британској империји, на основу чега је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова.

1859. - Аранђеловац добио садашњи назив. Варошицу удаљену око 80 километара од Београда, познату по Буковичкој бањи и изворима минералне воде, основао је српски кнез Милош Обреновић који је 1837. наредио старјешини јасеничког среза у Тополи да се села Врбица и Орашац ушоре крај друма. Насељавањем сељака, занатлија и трговаца из сусједних села створена је чаршија, а касније је ту премјештена и среска канцеларија.

1860. - Умро црногорски кнез Данило Петровић, кога је дан раније у Котору метком из пиштоља, због личне освете, тешко ранио емигрант Тодор Кадић. Био је први свјетовни владар Црне Горе, а за насљедника га је тестаментом одредио Петар Други Петровић - Његош. Предводећи Црногорце, 1. маја 1858. у боју на Грахову тешко је поразио турску војску. Постигао је посредно признање Црне Горе 1860. званичним разграничењем с Турском уз подршку Француске. Током његове владавине од 1852. Црна Гора је код великих сила изборила статус насљедне кнежевине. Свесрдно је помагао устанке Срба у Херцеговини против Турака.

1894. - Јапан објавио рат Кини због спора двију земаља око Кореје.

1910. - Рођен позоришни и филмски режисер, сценограф и глумац словеначког поријекла Бојан Ступица, чија се режија одликовала богатством духа и маште, смјелом изражајношћу и изразитом креативношћу. Радио је у више позоришта, најдуже у Београду (Југословенско драмско позориште, Атеље 212, Народно позориште) и знатно је допринио развитку позоришне умјетности. Режија: позоришни комади - "Дундо Мароје", "Леда", "У агонији", "Аретеј", "Кавкаски круг кредом", "Рибарске свађе", "Крваве свадбе", "Опера за три гроша", "Идиот", "Посета старе даме", "Света Ивана", "Глорија", "Мадам Сан-Жен", "Дантонова смрт", "Јаје", "Богојављенска ноћ", "Браћа Карамазови", филмови - "Јара господа", "У мрежи".

1914. - Њемачка у Првом свјетском рату, послије аустроугарског напада на Србију, објавила рат Русији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Њемачка је потписала савез с Турском, а Италија је прокламовала неутралност, иступивши из пакта Централних сила.

1944. - Пољаци у Другом свјетском рату у Варшави отпочели двомјесечни устанак против њемачких окупационих снага.

1955. - Умро српски писац Станислав Винавер, један од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој српској литератури. Студирао је математику и музику у Паризу, а између два свјетска рата је радио као новинар. У Првом свјетском рату је учествовао као добровољац, окупацију земље у Другом свјетском рату је провео у њемачком заробљеништву, а од 1945. је радио у Београду као професионални писац и преводилац. Немиран, радознао, динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности послије Првог свјетског рата, истраживач и креатор слободнијег пјесничког израза и књижевног језика. Дјела: збирке пјесама "Мјећа", "Варош злих волшебника", "Чувари свијета", "Европска ноћ", "Пантологија новије српске пеленгирике", "Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике", проза "Приче које су изгубиле равнотежу", "Године понижења и борбе, живот у њемачким 'офлазима'", "Ратни другови", "Шабац и његове традиције", есеји "Гоч гори, једна југословенска симфонија", "Живи оквири", "Језик наш насушни", "Надграматика", "Заноси и пркоси Лазе Костића", "Момчило Настасијевић", "Громобран свемира", "Њемачка у врењу".

1958. - Краљ Хусеин распустио федерацију Јордана са Ираком.

1966. - Послије војног удара у Нигерији власт преузео генерал Јакубу Говон.

1973. - Умро њемачки државник Валтер Улбрихт, који је пред нацистима избјегао из земље, али се послије Другог свјетског рата вратио и 1950. постао први секретар владајуће Јединствене радничке партије Њемачке (ЈСПН) у новоствореној држави - Источној Њемачкој. Од 1960. до 1971. био је на челу Државног савјета Источне Њемачке.

1975. - СССР и западне земље на конференцији у Хелсинкију о европској безбједности и сарадњи потписали завршни акт о људским правима.

1993. - У хрватском селу Дољани муслимани починили масакр, убивши више од 50 цивила. То је био један у низу злочина који су се дешавали током хрватско-муслиманског рата у тадашњој БиХ 1993. и 1994. године.

1994. - Предсједник Њемачке Роман Херцог изразио жаљење Пољској због патњи које јој је његова земља нанијела у Другом свјетском рату.

1997. - Умро руски клавириста њемачког поријекла Свјатослав Теофилович Рихтер, један од најзначајнијих пијаниста 20. вијека. Оригинално је тумачио композиције различитих епоха, интерпретирајући их савршеном техником, што је одушевљавало концертну публику широм свијета.

2000. - Екстремисти у Кашмиру извршили седам напада у којима је око 90 људи убијено, а више десетина рањено. Већина жртава били су хиндуски ходочасници.

2006. - Кубански предсједник Фидел Кастро привремено пренио власт на свог брата Раула, због болести. За шефа државе Раул Кастро званично је изабран 24. фебруара 2008. Фидел Кастро се на челу Кубе налазио од револуције 1959. године.

2008. - Њемачки љекари успјешно извршили трансплантацију обје руке 54-годишњем мушкарцу - што је прва операција ове врсте на свијету.

2014. - Ступила на снагу Конвенција Савјета Европе против насиља над женама.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 11. август
На данашњи дан, 10. август
На данашњи дан, 9. август
Најчитаније
  • Сарајево: Преминула породиља заражена вирусом корона
    09.08.2020
    0
  • Рогатица: Ухапшено лице које је пуцало на бензинској пумпи
    10.08.2020
    0
  • Грчка: Плава гробница постала купалиште
    09.08.2020
    0
  • Од сутра појачана контрола саобраћаја
    14h 12m
    0
  • Фоча: Из Дрине извучено тијело мушкарца
    09.08.2020
    0