1198. - Ромејски /византијски/ цар Алексије Анђео дозволио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да "на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете Горе". Српски манастир Хиландар, који су њих двојица основали на мјесту гдје су биле рушевине грчког манастира, постао је ризница изузетног културно-историјског и умјетничког блага, један од четири највећа и најљепша на Светој Гори, и вијековима је средиште и расадник српске духовности.

1479. - Основан универзитет у Копенхагену.

1780. - Рођен пруски генерал Карл Марија фон Клаузевиц, један од најпознатијих војних теоретичара 19. вијека, који је главне идеје о ратној стратегији и тактици изложио у дјелу "О рату". Због неслагања с политиком водећих кругова Пруске према француском цару Наполеону Првом, против којег се борио у више битака, од 1812. до 1814. био је у служби Русије.

1839. - Српски кнез Милош Обреновић абдицирао у корист сина Михаила и напустио Србију, окончавши прву владавину коју је као вођа Другог српског устанка започео 1815. Отишао је због сукоба са старјешинским слојем који је захтијевао учешће у власти и доношење устава и закона, што аутократском владару никако није одговарало. Под притиском Милетине буне, 3. фебруара 1835. донесен је либерални Сретењски устав, али га је кнез због противљења Русије, Аустрије и Отоманског царства са задовољством суспендовао већ у марту 1835. Крајем 1838. турски султан је издао хатишериф, према којем је с кнезом власт дијелио Совјет, што Милошу није било по вољи. Послије неуспјелог мирења са уставобранитељима морао је да напусти земљу, у коју се вратио 1859, послије одлуке Светоандрејске скупштине 1858. о збацивању кнеза Александра Карађорђевића, и владао је до смрти 1860.

1878. - Рођен енглески писац Џон Мејсфилд, који је у поезији често сликао грубе и сирове видове живота, при чему је као контраст још јаче истицана идиличност његових стихова. Писао је и драме у римованом двостиху, али оне имају само књижевноисторијску вриједност. Дјела: пјесме "Баладе с мора", "Сонети", "Вјечно милосрђе", "Поља зеленкада", "Лис Рејнард", драме "Велики петак", "Краљ Филип".

1880. - У САД инсталисана прва јавна телефонска кабина у свијету, у згради "Јејл банке" у Њу Хејвну.

1926. - Рођена америчка филмска глумица Норма Џин Мортенсон, позната као Мерилин Монро, једна од највећих еротских симбола у историји филма. Од ње је холивудска филмска индустрија створила мит, мада је била скромних глумачких могућности. Терет мега звијезде и љубавне афере с водећим политичарима САД изазивале су код ње сталне психичке кризе и 1962. је окончала живот самоубиством. Филмови: "Џунгла на асфалту", "Нијагара", "Мајмунска посла", "Аутобуска станица", "Мушкарци воле плавуше", "Ријека без повратка", "Седам година вјерности", "Неки то воле вруће".

1941. - Нијемци освојили Крит и заробили 13.000 британских војника, чиме су обезбиједили важну базу у Другом свјетском рату за операције на Блиском истоку и у сјеверној Африци.

1943. - Њемачки "ловци" у Другом свјетском рату оборили британски авион, усмртивши све путнике, укључујући енглеског позоришног и филмског глумца и режисера Леслија Хауарда, двојника британског премијера Винстона Черчила. Нијемци су били увјерени да је у авиону, обореном изнад Бискајског залива, на лету од Лисабона ка Ирској, био Черчил. Хауард је био познат по изузетно суптилној глуми. Филмови: "Ромео и Јулија", "Пигмалион", "Прохујало с вихором", "Интермецо".

1944. - Југословенски краљ Петар Други Карађорђевић у току Другог свјетског рата, под притиском британског премијера Винстона Черчила, одстранио из избјегличке владе, са сједиштем у Лондону, вођу четника Дражу Михаиловића и потписао указ о именовању за премијера бившег хрватског бана Ивана Шубашића. Тиме је отворен пут за стварање југословенске коалиционе владе, на основу споразума између Јосипа Броза Тита и Шубашића.

1946. - Погубљен румунски диктатор Јон Антонеску, током Другог свјетског рата савезник нацистичке Њемачке. По доласку на власт 1940. присилио је на абдикацију румунског краља Карола Другог Хоенцолерна - који је 1938. такође завео фашистичку диктатуру - и прикључио земљу Тројном пакту.

1948. - Умро српски политичар и писац Јаша Продановић, члан Српске академије наука и умјетности. У Краљевини Србији био је министар просвјете и министар привреде, а послије Другог свјетског рата потпредсједник владе ФНРЈ. Као министар привреде изборио је 1910. у скупштини усвајање Закона о радњама, којим су створене радничке и друге коморе и уведено заштитно радно законодавство. С Љубом Стојановићем основао је 1921. Републиканску странку, коју је предводио до смрти 1948. Уређивао је више часописа /"Народна мисао", "Одјек", "Гласник Професорског друштва"/, приредио двије антологије народних пјесама и приповиједака и цјелокупна дјела Јована Јовановића - Змаја, Јове Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Остала дјела: "Уставни развитак и уставне борбе у Србији", "Вук Караџић и Милош Обреновић", "Историја политичких странака и струја у Србији", "Наши и страни", "Наша народна књижевност".

1969. - Кандидат деголиста Жорж Помпиду побиједио на предсједничким изборима у Француској послије оставке Шарла де Гола.

1973. - Грчки премијер Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику.

1973. - Британски Хондурас промијенио назив у Белизе.

1987. - Од експлозије бомбе, подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи, убијен либански премијер Рашид Карами.

1990. - Предсједник СССР-а Михаил Горбачов и предсједник САД Џорџ Буш потписали споразум о окончању производње хемијског оружја и уништавању тог оружја до краја 1992. године.

1992. - Српски цивили /мушкарци, жене и дјеца/, који су били заточени у Брадини, одведени у концентрациони логор у Челебиће.

1993. - Савезна скупштина већином гласова у оба дома смијенила првог предсједника Савезне Републике Југославије Добрицу Ћосића, под оптужбом да је кршио Устав, што у парламентарној дебати није поткријепљено доказима. Иницијативу за гласање о повјерењу формално су покренули посланици Српске радикалне странке.

1994. - Армандо Калдерон Сол постао први предсједник Ел Салвадора послије окончања грађанског рата који је више од деценије потресао ту централноамеричку земљу.

1996. - Украјина, одлуком предсједника Леонида Кучме и националног парламента, постала земља без нуклеарног оружја, пребацивши посљедње ракете с нуклеарним главама у Русију.

1997. - Француска опозиција, предвођена социјалистима, убједљиво добила парламентарне изборе, приморавши лидера десничара предсједника Жака Ширака да дијели власт с љевичарском владом социјалисте Лионела Жоспена.

1998. - На снагу ступила одлука међународног представника у БиХ Карлоса Вестендорпа о заједничким таблицама и саобраћајним дозволама, према којој територију Републике Српске и Федерације БиХ неће моћи да пређу возила која немају нове таблице и возачи без нових саобраћајних дозвола.

1999. - Погинуо генерал-пуковник Војске Југославије /ВЈ/ пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране /РВ и ПВО/ ВЈ, у тренутку док је био у посјети јединицама на првој линији одбране - од напада НАТО пакта на СР Југославију. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у РВ и ПВО ЈНА и ВЈ.

2001. - Информационо-документациони центар "Веритас" потврдио да је током ексхумације тијела убијених Срба у акцији "Олуја", који су сахрањени на Книнском гробљу, откопано око 100 лешева.

2001. - У Тел Авиву, у самоубилачком нападу за који је одговорност преузело војно крило палестинског Хамаса, живот изгубило 20 људи, а више од стотину повријеђено.

2003. - Руски предсједник Владимир Путин и амерички предсједник Џорџ Буш потписали у Санкт Петербургу формална документа којима се ставља на снагу Споразум о стратешком смањењу оружја, према којем двије државе до 2012. године треба да смање број нуклеарних бојевих глава са 2.200 на 1.700.

2008. - Умро је Ив Сен Лоран један од највећих модних креатора 20. вијека.

2012. Послије више од 20 година обновљен је авионски саобраћај између Београда и Сплита, прекинут због распада Југославије и рата.

2019. - Шпански фудбалер Хозе Антонио Рејес /35/ погинуо у саобраћајној несрећи у родном мјесту Утрера, недалеко од Севиље.

2020. - Народна скупштина Републике Српске одбацила Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ. Посланици су на посебној сједници усвојили 20 закључака у којима се констатује да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање и маргинализовање страдања Срба у Другом свјетском рату. У закључцима се наводи да је неприхватљива било каква квалификација злочина у Другом свјетском рату која не садржи одредницу да је над Србима извршен систематски геноцид.