Данас је субота, 10. јул, 191. дан 2021. До краја године има 174 дана.
138. - Умро римски цар Публије Елије Хадријан, који је по доласку на пријесто 117. године увидио да Римско царство слаби и одрекао се освајања, утврдивши границе у југозападаној Германији и Британији. На сјеверној граници провинције Британије, између залива Клид и Форт, подигао је тзв. Хадријанов бедем који је требало да штити од упада Пикта и Шкота. Подигао је више градова, од којих је најважнији Хадријанов град у Тракији /Једрене/. Био је велики поштовалац грчке културе и покровитељ умјетности, писао је стихове, вајао и сликао.
1509. - Рођен швајцарски вјерски реформатор француског поријекла Жан Калвин, оснивач калвинске протестантске хришћанске цркве, једне од најважнијих у оквиру антиримокатоличке реформације. Од римокатоличких прогона склонио се у Женеву и ту основао прву протестантско-калвинску вјерску заједницу, а најважније вјерске идеје је 1536. изложио у дјелу "Установе хришћанске вјере". Његов протестантизам се разликује од лутеранског по томе што је у потпуности био у служби интереса младе револуционарне буржоазије, па је та варијанта реформације с правом означена као буржоаска реформација.
1559. - Умро француски краљ Анри Други Хенри, чија су три сина били краљеви: Франсоа Други, Шарл Четврти и Анри Трећи. Током владавине од 1547, као загрижени римокатолик, уз потпору супруге Катарине де Медичи, отпочео је систематско прогањање хугенота, што је 1562. изазвало вјерске ратове који су 36 година потресали Француску.
1584. - Убијен холандски државник Вилем Први "Ћутљиви" од Оранжа, од 1579. први државни поглавар протестантске републике Уједињених Провинција Низоземске. У борби против Шпаније, која је Холанђанима силом натурала римокатолицизам, био је заповједник холандске револуционарне војске. Убио га је Балтазар Жерар, према налогу шпанског краља Филипа Другог.
1774. - Послије шестогодишњег рата Русија и Отоманско царство склопили Кучук-канарџијски мир којим је Русији признато право да штити хришћанску вјеру и њене установе, да има дипломатске представнике при Порти и да отвара трговинске конзулате у турским градовима. Русија је добила и тврђаву Кинбурн на ушћу Дњепра у Црно море, Керч и Кеникале на Криму и слободну пловидбу трговачких бродова Дунавом и Црним морем.
1830. - Рођен француски сликар и графичар Камиј Писаро, један од главних представника импресионизма. Сликао је једноставне пејзаже, мртве природе и фигуре, опробао се и у графичким техникама, посебно у бакрорезу. Знатно је утицао на европско сликарство.
1834. - Рођен чешки писац Јан Неруда, који је одиграо важну улогу у формирању чешког реализма и борби против малодушности сународника подлеглих њемачком културном утицају. Дјела: збирке прозе "Малостранске приповијетке", "Арабеска", "Жељезнички радници", збирке пјесама "Прости мотиви", "Космичке пјесме", "Баладе и романсе", "Пјесме на Велики петак", есеји "Чешко друштво", "Литература, позориште, ликовна умјетност и музика", "Штетни правци", "Модерни човјек и умјетност".
1851. - Умро француски сликар Луј Зак Манде Дагер, захваљујући чијем је изуму, названом "дагеротипија", први пут практично омогућена израда фотографија.
1856. - Рођен српски физичар и проналазач Никола Тесла, један од највећих умова у историји свјетске науке, посебно електротехнике, творац "новог техничког поретка", чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људског рода у 20. вијеку. Пронашао је обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао је низ изума на којима се заснива савремена електроника, без којих би била незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије. Пионир је и радио-технике, бежичне телеграфије, радара. Његов полифазни систем наизмјеничних струја показао је вриједност на првој хидроцентрали на слаповима Нијагаре. Патентирао је око 700 проналазака у области наизмјене струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену. Послије окончања студија електротехнике у Грацу и краћег стажирања у Будимпешти и Паризу, одселио је у САД, чији је држављанин постао 1884, али је све до смрти у Њујорку, на православни Божић 1943, одржавао блиске контакте с отаџбином. У САД је, проникнувши у тајне осцилаторних кретања електрицитета и материје, остварио највеће научне подухвате. Поводом стогодишњице његовог рођења - 1956. године јединица за мјерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља. Рођен је као четврто дијете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици, у српском селу Смиљан у Лици.
1871. - Рођен француски писац Марсел Пруст, аутор дјела бескрајно сложене и танане конструкције, који је извршио огроман утицај на европски роман 20. вијека. Дејством веома продубљене психологије, истанчаним уочавањем константи људске природе и умјетничком снагом уздигао је ликове до универзалности. Дјела: циклус романа под називом "У трагању за изгубљеним временом" /"У Свановом крају", "У сјенци дјевојака у цвијету", "Око Герматових", "Содома и Гомора", "Заточеница", "Нестала Албертина", "Нађено вријеме"/, роман "Жан Сантеј", полемички спис "Против Сент-Бева".
1895. - Рођен њемачки композитор Карл Орф, аутор сценске кантате "Кармина Бурана". Написао је "Музика за дјецу", намијењену музичком образовању дјеце, а за сценска дјела /"Цатулли Цармина", "Антигона", "TрионФо ди АФродите"/ углавном се користио античком и средњовјековном литературом.
1926. - Рођен српски глумац Павле Вуисић, "вулкан глуме, живота и снаге" - како га је описао Орсон Велс. Већ у првом филму "Чудотворни мач" Војислава Нановића 1950. наметнуо се необично снажном глумачком личношћу, која је потом обиљежила више од сто филмова и мноштво ТВ серија и драма, попут култне "Шешир господина Вујића". Филмови: "Ко то тамо пева", "Сјећаш ли се Доли Бел?", "Маратонци трче почасни круг", "Хајка", "Кампо Мамула", "Дим", "Мачак под шлемом", "Парче плавог неба", "Жеђ", "Хороскоп", "Инспектор", "Сам", "Погон Б", "Кад чујеш звона", "Догађај", "Коњух планином".
1940. - Нападом најмање 70 њемачких бомбардера на циљеве у Јужном Велсу, у Другом свјетском рату, почела битка за Британију.
1943. - Британска Осма и америчка Седма армија у Другом свјетском рату почеле десант на Сицилију, што је био први успјешан напад западних савезника на европском тлу. Сицилија је ослобођена средином августа 1943, што је убрзало слом фашистичког режима Бенита Мусолинија.
1962. - Из Кејп Каневерала лансиран амерички телекомуникациони сателит "Телстар", који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана.
1973. - Бахамска острва стекла независност у оквиру Британског комонвелта, послије 190 година британске колонијалне владавине.
1991. - Борис Николајевич Јељцин преузео дужност предсједника Русије након побједе на изборима.
1992. - Бившег панамског диктатора Мануела Норијегу - који је био штићеник САД док није угрозио америчке интересе - суд у САД је осудио на 40 година робије, под оптужбом да је дозволио коришћење Панаме за шверц дроге.
1995. - Вођу бурманске опозиције и добитника Нобелове награде за мир Аунг Сан Су Ћи војна хунта Бурме ослободила из кућног притвора, шест година након што јој је ограничила слободу кретања.
1997. - Припадници елитне британске јединице у саставу Снага за стабилизацију мира у БиХ код Бањалуке убили бившег шефа полиције у Приједору Симу Дрљачу, кога је Међународни суд у Хагу ставио на тајну листу оптужених за ратне злочине. Истог дана војници СФОР-а су у приједорској болници ухапсили др Милана Ковачевића, који је пребачен у Хаг, гдје је касније умро у ћелији Међународног трибунала за ратне злочине.
2006. - Вођа чеченских сепаратиста Шамил Басајев убијен у Ингушетији, руској републици која се граничи са Чеченијом. Био је најтраженији човек у Русији због тероризма и масовних убистава, а 2003. су га САД и УН укључиле у списак међународних терориста.
2008. - Хашки трибунал ослободио бившег македонског министра унутрашњих послова Љубета Бошковског, док је његов тјелохранитељ Јохан Тарчуловски осуђен на 12 година затвора.
2009. - Бугарски цариници заплијенили више од 700 литара концентрисаног кокаина, чија је вриједност процијењена на око десет милиона евра.
2015. - Преминуо је Омар Шариф /право име Михаел Шалхуб/, глумац египатског поријекла, познат по улогама у филмовима "Доктор Живаго" и "Лоренс од Арабије".
