Данас је уторак, 11. јун, 163. дан 2024. До краја године има 203 дана.
1190. - Њемачки краљ и римски цар Фридрих Први Барбароса удавио се у ријеци Салеф у Малој Азији на повратку из Трећег крсташког рата. На пријесто је ступио 1152. године, послије чега је водио више ратова у Италији, покушавајући да потчини богате ломбардијске градове и примора папу на покорност. Послије пораза 1176. године у бици код Лењана покајнички се измирио с папом. Предводећи крсташе на путу ка Јерусалиму, 1189. је прошао кроз Србију и састао се у Нишу с великим жупаном Рашке Стефаном Немањом.
1610. - Први холандски исељеници у Америци искрцали се на острво Менхетн, сада централни дио Њујорка.
1793. - Први јавни зоолошки врт - "Жарден де Плант" - отворен у Паризу.
1819. - Рођен француски сликар Гистав Курбе, оснивач реалистичке школе и један од првих умјетника који је радио у природи, учесник Париске комуне. Опор и снажан одбацио је романтичне пејзаже и идеализовање људи и призора, извршивши огроман утицај на европско сликарство средином 19. вијека. Главна дјела: "Атеље", "Туцачи камена", "Талас", "Погреб у Орнану".
1832. - Рођен њемачки инжењер Николаус Аугуст Ото, који је 1861. направио први бензински мотор, а 1876. је изумио четворотактни мотор с унутрашњим сагоријевањем, познат као "ото мотор", што је омогућило развој аутомобила.
1836. - Умро француски физичар и математичар Андре Мари Ампер, оснивач електродинамике. Засновао је теорију магнетизма у нераздвојивој вези с електрицитетом и пронашао и проучио узајамно дејство електричних струја. Написао је више дјела из физике, математике и филозофије. Њему у част јединица за јачину струје названа је ампер, јединица за наелектрисање ампер-секунда и ампер-час, а инструмент за мјерење јачине струје ампер-метар.
1868. - Приликом шетње Кошутњаком код Београда убијен је српски кнез Михаило Обреновић, који је Србију учинио најјачом војном силом Балкана, у вријеме кад је довршавао припреме за рат против Отоманског царства. На пријестолу Србије био је од 1839. до 1842. и од 1860. до смрти. Због буне коју је 1842. дигао Тома Вучић - Перишић морао је да побјегне у Аустрију, послије чега је на пријесто ступио кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Карађорђа. Боравећи ван земље, помагао је многе српске културне раднике и писце, укључујући Вука Караџића, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића. Женидбом са принцезом Јулијом Хуњади стекао је везе с мађарском и аустријском аристократијом. Кад се његов отац кнез Милош Обреновић вратио на власт 1858. године, преузео је команду над војском, а убрзо послије очеве смрти 1860. завео је ауторитарну владавину, претворивши скупштину у савјетодавни орган. Установио је 1861. народну војску од око 50.000 људи и снабдио је модерним наоружањем, чиме је Србија постала војно доминантна на Балкану. Искористио је турско бомбардовање Београда 1862. да послије дужег преговарања 1867. натјера Турке да повуку гарнизоне из свих српских градова. Рачунајући на рат с Отоманским царством, предузимао је дипломатске иницијативе и склапао савезе с балканским хришћанима ради рушења отоманске империје - с Црном Гором 1866, с Грчком и Бугарским револуционарним одбором 1867. и с Румунијом 1868. Такође је настојао да Босна и Херцеговина не падне под аустријску власт.
1875. - Умро српски писац Јован Грчић - Миленко, поетски сљедбеник Бранка Радичевића, познат као "фрушкогорски славуј". Себи је додао име Миленко, по дјевојци Милени у коју је био заљубљен. Гимназију је учио у Новом Саду, Сегедину и Пожуну, почео студије медицине у Бечу, али се разболио од туберкулозе и у 29. години умро у родном Черевићу у Срему. У лирским пјесмама, лаких мелодичних стихова, изразио је непосредан доживљај природе. У осјећањима је романтичарски чедан и сентименталан, али је написао и више тзв. "простих пјесама", по којима се сматра претечом реализма у српској поезији. У Бечу је 1896. објавио "Песме". Писао је и приповједачку прозу и преводио Фридриха Шилера, Јохана Волфганга Гетеа и Хајнриха Хајнеа.
1915. - Рођен амерички писац Сол Белоу, добитник Нобелове награде за књижевност 1976, у чијем дјелу је средишња тема модерни градски човјек, заокупљен сумњама и разочарењима, али чији је дух, упркос свему, неуништив. Дјела: романи "Хендерсон, краљ кише", "Човјек на клацкалици", "Жртва", "Не пропусти дан", "Пустоловине Огија Марча", "Херцог", "Планета господина Семлера", "Хумболтов дар", "Деканов децембар", приче "Мозбијева сјећања", драме "Посљедња анализа", "Гука", путопис "До Јерусалима и назад".
1922. - Рођена америчка филмска глумица и пјевачица Френсис Гам, позната као Џуди Гарланд, која се прославила већ као дјевојчица улогом у филму "Чаробњак из Оза", за коју је добила награду "Оскар". Изврсно је тумачила улоге и у филмовима Винсента Минелија, једног од пет њених мужева - њихова кћерка Лајза Минели је такође остварила сјајну пјевачку и глумачку каријеру. Остали филмови: "Бебе у војсци", "Оснујмо оркестар", "Бебе на Бродвеју", "Мала Нели Кели", "Сретни ме у Сент Луису", "Часовник", "Зигфилдове лудости", "Пират", "Звијезда је рођена".
1923. - Рођен британски медијски магнат чешког поријекла Јан Лудвик Хох, познат као Јан Роберт Максвел.
1923. - Умро француски писац Пјер Лоти, који је због написа о окрутностима колонијалних трупа у Индокини отпуштен из војне службе. Као поморски официр много је путовао и дјела му обилују егзотиком. О боравку у Црној Гори написао је путопис "Путовање четири официра интернационалног ескадрона по Црној Гори" и приповијетку "Пасквала Ивановић". Као велики туркофил у Првом балканском рату изражавао је симпатије за Османлијско царство, али је послије бугарског препада на српску војску у Другом балканском рату и касније, у Првом свјетском рату, похвално и с нескривеним дивљењем писао о Србима. Остала дјела: "У харему", "Лотијева женидба", "Морнар", "Исландски рибар", "Госпођа хризантема", "Роман једног спахије".
1924. - Вођу италијанских социјалиста Ђанђакома Матеотија су киднаповали и убили фашисти, послије говора који је одржао дан раније у парламенту, у којем је документовано разобличио њихове преваре и насиље на изборима. Потиче из богате породице, завршио је права и веома млад је постао ватрени социјалиста. Послије иступања из Социјалистичке партије Италије у октобру 1922. постао је генерални секретар новостворене Социјалистичке унитаристичке партије. Изузетно се храбро борио против фашизма и мучко убиство је изазвало велики револт италијанског јавног мњења, а његово име је постало симбол антифашистичке борбе и у Другом свјетском рату га је носило више социјалистичких јединица у покрету отпора.
1934. - Умро енглески композитор Фредерик Делијус, импресиониста познат по симфонијама. Компоновао је и опере и концерте, укључујући "Мису живота", инспирисану дјелом њемачког филозофа Фридриха Ничеа "Тако је говорио Заратустра".
1934. - "Рођен" Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија.
1940. - Фашистичка Италија ушла у Други свјетски рат као савезник нацистичке Њемачке, објавивши рат Француској и Великој Британији.
1942. - Почела офанзива Нијемаца и усташа на Козару у Другом свјетском рату, уз подршку мађарских ријечних бродова, у којој је око 40.000 њемачких и хрватских војника затворило обруч око слободне територије козарске области. У опкољеном подручју збјег са око 80.000 српских цивила бранило је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда. Послије 50 дана тешких борби, у којима су српски партизани испољили масовни хероизам, и погибије 1.700 бранилаца, мјестимично је пробијен обруч и спасено је нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи ипак надјачали. Нијемци и Хрвати су спалили и опљачкали сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 српских цивила отјерали у логоре, махом у Јасеновац.
1942. - Нијемци су у Другом свјетском рату у рударском селу Лидице у Чешкој, које су претходно спалили, стријељали све мушкарце, жене одвели у концентрационе логоре, а дјецу у заводе за "преваспитавање", као одмазду због убиства њемачког протектора Чешке и Моравске и шефа нацистичке тајне полиције Гестапо Рајнхарда Хајдриха 27. маја 1942. Село је обновљено 1946. и у њему је подигнут споменик жртвама нациста.
1942. - У борби с нацистима код Мале Ремете у Другом свјетском рату је погинуо Бошко Палковљевић - Пинки, један од првих партизана Фрушке горе, који је као курир из Срема обавијестио Врховни штаб о народноослободилачкој борби у Војводини. Био је један од организатора чувеног бјекства 32 робијаша из сремскомитровачког затвора 1941.
1945. - Команданту западних савезничких снага у Другом свјетском рату америчком генералу Двајту Ајзенхауеру уручено једно од највиших совјетских одликовања - "Орден побједе".
1946. - Умро амерички боксер афричког поријекла Џек Џонсон, први црнац који је освојио титулу свјетског првака у тешкој категорији.
1967. - Израел прихватио захтјев УН о прекиду ватре у рату с Египтом, у којем су Израелци - против којих су ратовали и Сирија и Јордан - за само шест дана заузели територују четири пута пространију од Израела.
1967. - СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом и запријетио санкцијама уколико израелска армија не обустави напредовање према главном граду Сирије - Дамаску.
1967. - Умро амерички филмски глумац Спенсер Трејси, изузетан тумач низа карактерних улога, први глумац који је двије године узастопно добио награду "Оскар" - за филмове "Храбри капетан" 1937. и "Град дјечака" 1938. Остали филмови: "Бијес", "Седми крст", "Цитадела", "Старац и море", "Нирнбершки процес", "Погоди ко долази на вечеру".
1970. - У Јордану најмање сто људи убијено у сукобу владиних снага с палестинским герилцима.
1971. - САД су послије 21 године укинуле ембарго на трговину с Кином.
1982. - Умро Рајнер Вернер Фасбиндер, немачки филмски редитељ. Групи истакнутих аутора тзв. Новог немачког филма, шездесетих година прошлог века, уз Вернера Херцога и Волкера Шлендорфа, припадао је млади редитељ Фасбиндер. Каријеру је почео као позоришни глумац и редитељ, да би касније, определивши се за филм, глумио, режирао, писао сценарио, радио као камерман. Његов први филм био је "Градска скитница", а затим су следили: "Горке сузе Петре фон Кант", "Други се зове Али", "Брак Марије Браун", "Лола", "Лили Марлен", "Тринаест месеци у години", као и телевизијска серија "Берлин Александерплац", епска прича о годинама настајања нацизма у Немачкој. Опростио се од филмске публике на Берлинском филмском фестивалу, 1982.године, када је за филм "Вероника Фос" добио "Златног медведа". Неколико мјесеци касније, нађен је мртав у свом стану у Минхену.
1989. - Кина и Тајван су успоставили директне телефонске везе.
1990. - На првим слободним изборима у Бугарској послије Другог свјетског рата побиједила је Бугарска социјалистичка партија, која је добила 47 одсто гласова, док је десничарски Савез демократских снага освојио 36 одсто.
1990. - Предсједничке изборе у Перуу је добио перуански политичар јапанског поријекла Алберто Фуџимори, поразивши на њима писца Марија Варгаса Љосу.
1995. - Бивши премијер Шведске Карл Билт умјесто лорда Дејвида Овена наименован за копредсједника Међународне конференције о претходној Југославији, саопштио је предсједавајући Европске уније француски предсједник Жак Ширак.
1996. - Чеченски исламски сепаратисти и званичници Русије су потписали документе којима је предвиђено окончање 18-мјесечног рата у Чеченији.
1997. - Према наређењу вође камбоџанске маоистичке герилске фракције Црвених Кмера Пол Пота, убијен је један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице.
1999. - НАТО снаге престале са бомбардовањем територије СРЈ. Прве јединице Војске Југославије су, на основу Војно-техничког споразума потписаног дан раније у Куманову, почеле повлачење с Косова и Метохије, а касније истог дана Савет безбједности УН је, уз уздржан глас Кине, усвојио Резолуцију 1244 којом је легализован долазак међународних војних снага у јужну српску покрајину.
1999. - Предсједник СРЈ Слободан Милошевић саопштио да је током напада НАТО пакта на СРЈ погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца.
2002. - Умро Џон Готи, амерички мафијашки бос. Ухапшен је 1990. године, послије деценија бруталних злочина и луксузног живота.
2004. - Умро блуз и џез кантаутор Реј Чарлс. Добитник је 12 музичких награда "Греми", међу којима и за најбољу пјесму - три пута узастопно, за "Hit the Road Jack", "I Can't stop loving you" и "Busted".
2015. - Остаци византијске цркве старе 1.500 година откривени недалеко од Јерусалима. Црква потиче из периода када је Византијска империја владала данашњим територијама Израела и Палестине, између 324. и 638. године нове ере.
