На данашњи дан, 11. септембар

11.09.2019. 08:58
0

Данас је сриједа, 11. септембар, 254. дан 2019. До краја године има 111 дана.

 1524. - Рођен француски писац Пјер де Ронсар, вођа ренесансне пјесничке групе "Плејада", који је француску поезију обновио богатством инспирације и разноликошћу пјесничких облика. У вријеме религозних ратова у Француској дигао је глас у одбрану отаџбине у "Бесједи о биједи овог времена". Дјела: збирке пјесама "Оде", "Љубави", "Химне", "Елегије", еп "Франсијада" /недовршен/.

1830. - Проглашена Република Еквадор као дио конфедерације Колумбије.

1852. - Рођен српски љекар Милан Јовановић - Батут, професор Медицинског факултета у Београду, који је готово седам деценија посветио модернизовању српског санитета. Упорно се борио и за оснивање Медицинског факултета, што му је успјело 1919. године, послије више деценија полемика и припрема. Објавио је велики број радова, посебно из области здравственог просвјећивања.

1855. - Опсада Севастопоља - највећа операција у Кримском рату - окончана кад су Британци, Французи и војници Пијемонта заузели кључну руску црноморску поморску базу.

1862. - Рођен амерички писац Вилијам Сидни Портер, познат као О. Хенри, творац специфичног жанра кратке хумористичке и благо ироничне приче са неочекиваним завршетком. Објавио је око 600 прича у 11 књига, махом о животу становника Њујорка.

1880. - Рођен српски глумац Добрица Милутиновић, који је као првак Драме националног театра више од пола вијека с огромним успјехом играо низ улога из класичног, али и националног позоришног репертоара. У Београд је дошао 1898. на позив управника Народног позоришта Бранислава Нушића. Музеј позоришне умјетности и Савез драмских умјетника Србије су 1980. године, у сарадњи са Златаром из Мајданпека, установили "прстен Добрице Милутиновића", награду за глумачко животно дјело.

1883. - Рођен руски револуционар Григориј Јевсејевич Зиновјев, један од бољшевичких првака и организатора Октобарске револуције 1917. Предводио је утицајни Петроградски совјет, Комитет за одбрану републике у грађанском рату, а од 1919. до 1926. био је предсједник Извршног комитета Коминтерне. Стријељан је 1936. у вријеме "велике чистке", коју је Јосиф Висарионович Џугашвили /Стаљин/ организовао послије убиства Сергеја Мироновича Кирова крајем 1934.

1885. - Рођен енглески писац Дејвид Херберт Лоренс, који је описивањем људске сексуалности скандализовао пуританско британско друштво. Био је преокупиран проблемом сексуалних односа, заинтересован за примитивне религије и мистицизам и непријатељски расположен према индустријском 20. вијеку, пуританизму и англосаксонским друштвеним конвенцијама. Дјела: романи "Бијели паун", "Синови и љубавници", "Љубавник леди Четерли", "Заљубљене жене", "Дуга", приче "Пруски официр", "Енглеска, моја Енглеска", "Жена која је одјахала", есеји "Психоанализа и несвјесно", "Покрети у европској историји", "Студије о класичној америчкој књижевности", "Порнографија и опсценост", "Апокалипса", пјесме "Љубавне и друге пјесме", "Аморес", "Корњаче", "Птице, звијери и цвијеће".

1887. - Рођена Надежда Спасојевић, љекар, прва Српкиња педијатар, аутор више књига из ове области, професор Бабичке школе у Београду. Медицину је студирала у Петрограду, а у Паризу је специјализовала педијатрију. У Београду је основала савјетовалиште за мајке и диспанзер за одојчад.

1917. - Рођен филипински диктатор Фердинанд Едралин Маркос, који је скоро 22 године владао Филипинима. У Другом свјетском рату био је герилац антијапанског покрета отпора, 1959. је постао предсједник Сената, а 1965. је надмоћном већином изабран за шефа државе. У почетку је био веома популаран, јер је подстакао снажан развој привреде, па је поново изабран за предсједника 1969, али је током другог његовог мандата економија почела да посрће, земљу су уздрмали прокомунистички и муслимански герилски покрети, а у врху власти све више је цвјетала корупција. На крају другог мандата требало је да се повуче са власти, али је у септембру 1972, прије истека мандата, завео ванредно стање и, кршећи устав, владао диктаторским методама, уз прећутну америчку подршку. Збачен је 1986. на таласу народног револта, послије чега је побјегао из земље и 1989. умро у избјеглиштву на Хавајима.

1921. - Основан Југословенски атлетски савез.

1922. - Проглашен британски мандат над Палестином, због чега су Арапи објавили дан жалости.

1941. - Послије напада њемачких подморница на америчке бродове предсједник САД Френклин Делано Рузвелт наредио је отварање ватре на све бродове земаља Сила осовине, чиме је прекинуо политику изолационизма у Другом свјетском рату. САД су ушле у рат кад је Јапан 7. децембра 1941. напао Перл Харбур.

1948. - Умро пакистански државник Мохамед Али Џина, оснивач и први предсједник Пакистана. С Махатмом Гандијем и Џавахарлалом Нехруом борио се за независност индијског потконтинента од Велике Британије, али се потом са њима сукобио, тражећи посебну муслиманску државу. Британија је 1947. признала независност и Индије и муслиманске државе назване Пакистан.

1971. - Умро руски државник Никита Сергејевич Хрушчов, шеф совјетске Комунистичке партије од 1953. до 1964. године, упамћен по раскиду са стаљинистичком верзијом социјализма. Послије смрти Јосифа Висарионовича Џугашвилија /Стаљин/ 1953. постао је први секретар партијског Централног комитета, а совјетски премијер 1958. Потписао је 1955. Београдску и 1956. Московску декларацију, којима су нормализовани односи Југославије и СССР-а послије периода Информбироа. На 20. партијском конгресу је поднио реферат "О култу личности и његовим посљедицама" и започео процес дестаљинизације и одбацивања Стаљинових метода у унутрашњој политици и у међународном радничком покрету. Пленум Централног комитета Комунистичке партије га је у октобру 1964. смијењио са свих функција.

1973. - Предсједник Чилеа Салвадор Аљенде Госенс убијен у војном удару, који је уз помоћ САД организовао генерал Аугусто Пиноче Угарте. Аљенде, љекар психијатар по професији, основао је Социјалистичку партију Чилеа и 1970. постао први марксиста у западној хемисфери који је добио предсједничке изборе, изазвавши велико узнемирење Вашингтона. Директор Ције Вилијам Колби је касније признао да је "у ту сврху /обарање Аљендеа/ утрошено осам милиона долара".

1979. - Умро анголски државник и писац Агостињо Нето, први предсједник Анголе, љекар по професији, предводник борбе за ослобођење те афричке земље од португалске колонијалне власти, успјешно окончане 1975. Због борбе за независност Анголе, од 1951. је више пута хапшен, а од 1962. је био на челу Народног покрета за ослобођење Анголе.

1991. - Предсједник СССР Михаил Сергејевич Горбачов најавио одлазак совјетских војника са Кубе.

1995. - Хиљаде демонстраната протестовало у Паризу због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику.

1997. - Шкоти на референдуму већином гласова одобрили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут послије непуних 300 година.

2001. - У САД извршени терористички напади отетим путничким авионима на зграде Свјетског трговинског центра /СТЦ/ у Њујорку и Пентагона у Вашингтону. У згради СТЦ-а погинуло 3.085 лица. У четири отета америчка путничка авиона погинуло је укупно 266 људи.

2004. - Погинуо патријарх александријски Петрос Седми када се хеликоптер, у коме су путовали он и још 16 путника, срушио у Егејско море.

 

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 18. септембар
На данашњи дан, 17. септембар
На данашњи дан, 16. септембар
Најчитаније
  • Пронађен кокаин и марихуана код лица у Палама
    16.09.2019
    0
  • Данас смијењена три директора у Шумама Српске
    16.09.2019
    1
  • Док је спавао дјевојка му из аутомобила украла чак 23.000 КМ
    17.09.2019
    0
  • За сада пет кандидата у трци за директора Агенције за истраге и заштиту
    16.09.2019
    0
  • Именовани нови директори у Шумама Српске
    22h 26m
    0