На данашњи дан, 12. јун

12.06.2024. 07:58
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је сриједа, 12. јун, 163. дан 2024. До краја године има 202 дана.

 1683. - Више од 250.000 турских војника почело другу опсаду Беча, али су послије два мјесеца османлијских напада снаге пољског краља и војсковође Јана Трећег Собјеског разбиле Турке, што је спријечило њихово даље ширење у Европи.

1691. - Ахмед Други на турском пријестолу наслиједио султана Сулејмана Трећег.

1759. - Умро енглески писац Вилијам Колинс, један од најзначајнијих енглеских лирских пјесника 18. вијека. Упадљиво је испољавао романтичарско интересовање за тајанствено, легендарно и фантастично и извјесно демократско осјећање. Дјела: оде "Вече", "Шкотске празновјерице", "Слобода".

1798. - Француска армија заузела средоземно острво Малту.

1848. - Мађари напали Сремске Карловце, сједиште Главног одбора Срба у Угарској, у којима је у мају 1848. Скупштина Срба затражила аутономију Српске Војводине /Банат, Бачка, Барања и Срем/, али је напад одбијен.

1849. - Бомбардовањем из топова Мађари до темеља уништили Нови Сад, у којем је у пожарима изгорјело око 2.000 кућа, а послије напада од 20.000 становника у граду је остало 6.000. Напад је услиједио пошто је хрватски бан Јосип Јелачић, гушећи мађарску револуцију за рачун Беча, умарширао у Нови Сад и напао Мађаре на Петроварадинској тврђави.

1897. - Рођен енглески државник Роберт Ентони Идн, британски премијер од 1955. до 1957. Послије студија оријенталних језика у Оксфорду, 1923. је ушао у парламент, од 1931. до 1933. био је помоћник шефа дипломатије, 1935. лорд чувар државног печата и министар за везу с Друштвом народа у којем се залагао за санкције против фашистичке Италије због напада на Етиопију. Од 1935. до 1938. био је министар иностраних послова и 1936. је заступао "политику немијешања" у Шпански грађански рат, али је поднио оставку кад је премијер Невил Чембрлен потписао Минхенски споразум, којим је Чехословачка предата на милост и немилост нацистичкој Њемачкој. У владама Винстона Черчила поново је предводио британску дипломатију од 1941. до 1945. и од 1951. до 1955. Послије Черчиловог повлачења у априлу 1955. постао је премијер и шеф Конзервативне странке, али је поднио оставку у јануару 1957. због неуспјеле британско-француско-израелске агресије на Египат.

1898. - Филипински генерал Емилио Агиналдо током Америчко-шпанског рата, уз подршку САД, прогласио независност Филипина. Американци су га потом изиграли, окупиравши Филипине и сломивши 1899. отпор филипинских националиста, а тај пацифички архипелаг је формалну независност стекао тек 1946.

1917. - Због прогерманске политике у Првом свјетском рату, грчки краљ Константин Први био је принуђен да абдицира у корист старијег сина Александра, послије чије је смрти 1920. поново постао краљ. Са пријестола је дефинитивно сишао 1922. због пораза Грчке у рату с Турском и наслиједио га је млађи син Ђорђе Други.

1924. - Рођен амерички државник Џорџ Херберт Вокер Буш, предсједник САД од 1989. до 1993, који је послије пораза СССР у "хладном рату" и растурања те државе затражио успостављање новог свјетског поретка. Он је други државник у 20. вијеку /послије Адолфа Хитлера/ који је - у друкчијој форми и у другим околностима - лансирао идеју о новом свјетском поретку. Предводио је 1991. западне савезнике у рату против Ирака. У Другом свјетском рату се борио на Пацифику као пилот у морнаричком ваздухопловству, 1974. и 1975. био је амбасадор у Кини, потом до 1976. директор ЦИА, а потпредсједник САД од 1981, током два предсједничка мандата Роналда Регана.

1929. - Рођена њемачка Јеврејка Анелис Мари Франк, позната као Ана Франк. "Дневник Ане Франк" постао је симбол страдања Јевреја у Другом свјетском рату, у којем су Нијемци плански истребљивали тај народ у Њемачкој и свим окупираним земљама Европе. Њена породица је послије доласка нациста на власт у Њемачкој 1933. избјегла у холандски град Амстердам, гдје је од 1942. живјела у тајном скровишту, али их је 1944. открио Гестапо. Убијена је у марту 1945. у нацистичком логору Берген-Белзен и од њене породице рат је преживио једино Анин отац. Послије Другог свјетског рата пронађен је Анин потресни "Дневник" и 1947. објављен. Писала га је током двије године у скровишту.

1934. - Фашистичка влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије.

1936. - На Малом Калемегдану у Београду основан зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено 1.200 животиња. Током њемачког бомбардовања Београда у Другом свјетском рату животиње су подијелиле судбину људи - 6. априла 1941. многе су разнесене авионским бомбама.

1964. - Нелсон Мендела, Волтер Сисулу и још шест вођа Афричког националног конгреса - црначког ослободилачког покрета против расистичког режима у Јужној Африци, осуђени на доживотну робију. У процесу укидања расне дискриминације већина је ослобођена послије три деценије, укључујући и Менделу, који је потом постао први црни предсједник Јужне Африке.

1976. - У војном удару у Уругвају оборен цивилни предсједник Хуан Бордабери, чиме је отпочела деветогодишња диктатура армијског врха.

1988. - У Бангладешу избиле демонстрације због уставног амандмана, усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија у тој азијској земљи.

1991. - Борис Јељцин изабран за предсједника Русије.

1992. - Представници УНПРОФОР-а одбили да посјете Требиње, које је у неколико наврата жестоко нападала хрватска артиљерија, јер од хрватских представника нису добили гаранције да ће безбједно прећи преко хрватске територије.

1993. - Лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић у Паризу тражио укидање ембарга на увоз оружја босанским муслиманима.

1993. - Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могадиш при покушају да униште отпор лидера сомалијске гериле генерала Мохамеда Фараха Аидида. Послије бомбардовања, настављеног и сљедећих дана, током којих је било више жртава међу цивилима, наступили су амерички командоси, али нису успјели да ухвате Аидида.

1995. - Умро италијански музичар Артуро Бенедети Микеланђели, један од највећих пијаниста 20. вијека.

1996. - На преговорима у Ослу представници муслиманске владе у Сарајеву одбили да потпишу споразум о разоружању на просторима бивше Југославије.

1996. - У Аустралији се код Бризбејна током војних вјежби сударила два хеликоптера типа "блејкхок", при чему је погинуло 18 командоса.

1997. - Савјет безбједности УН једногласно одобрио именовање бившег шпанског министра иностраних послова Карлоса Вестендорпа за високог представника међународне заједнице у БиХ.

1998. - Британски премијер и предсједавајући ЕУ Тони Блер изјаснио се за војну интервенцију на Космету.

1998. - Предсједници Српског народног савеза /СНС/, Социјалистичке партије Републике Српске /СП РС/ и Странке независних социјалдемократа /СНСД/ - Биљана Плавшић, Живко Радишић и Милорад Додик потписали у Бањалуци споразум о формирању коалиције "Слога".

1999. - На Косову и Метохији почело размјештање међународних безбједносних снага, на основу Резолуције 1244 Савјета безбједности УН, дан након што су, на изненађење свих западних земаља, у јужну српску покрајину први стигли руски војници који су запосјели аеродром Слатина код Приштине.

2003. - Амерички државни секретар Колин Пауел у извјештају о трговини људима у свијету навео да је БиХ одредиште и транзитна земља за жене и дјевојке којима се тргује ради сексуалног израбљивања, углавном из Молдавије, Румуније и Украјине, а у мањем обиму из Русије, Казахстана и Србије и Црне Горе.

2003. - Врховни војни суд осудио четири припадника бивше Војске Југославије, међу којима и два официра, на казне затвора од пет до 14 година, због ратног злочина над албанским цивилима на Косову током 1999. године, што су прве правоснажне пресуде изречене за ратне злочине. За убиство два албанска цивила у селу Кушнин, код Призрена, пуковник Златан Манчић осуђен је на 14 година затвора, капетан Раде Радојевић на девет, а војници Данило Тешић и Мишел Сергеј на седам, односно пет година затвора.

2003. - Умро амерички филмски глумац Грегори Пек, најпознатији по улози либералног јужњачког адвоката у филму "Убити птицу ругалицу", за коју је награђен Оскаром /1962/. У Кану је 2000. награђен "Златном палмом" за животно дјело. Остали филмови: "Двобој на сунцу", "Случај Парадин", "Џентлменски
споразум", "Сњегови Килиманџара", "Празник у Риму", "Моби Дик", "Tопови са Наварона", "Арабеска", "Мјесец шуњалица".

2007. - Умро барон Ги де Ротшилд, француски банкар, једна од најкрупнијих личности свјетских финансија. Рођен 1909. у Паризу, током нацистичке окупације за вријеме Другог свјетског рата, пребјегао је у САД и касније у Лондон, гдје се прикључио покрету отпора генерала Шарла де Гола. Ротшилд је водио породичну финансијску империју и предсједаво је банком "Ротшилд фрере" од 1967. до 1979.

2007. - Бивши предсједник Републике Српске Крајине /РСК/ Милан Мартић осуђен пред Хашким трибуналом на 35 година затвора.

2008. - У Ирској на референдуму одбачен Лисабонски споразум.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 15. јул На данашњи дан, 15. јул
На данашњи дан, 14. јул На данашњи дан, 14. јул
На данашњи дан, 13. јул На данашњи дан, 13. јул
Најчитаније
  • ''Вукови" са Пала купили аутомобил Драги Рупару
    20h 9m
    4
  • Традиционално дружење Илиџанаца (ФОТО)
    19h 59m
    2
  • Ватрогасци из Источног Сарајева потресном поруком опростили се од младог колеге
    41m
    0
  • Хеликоптер активан на терену, избачено 25 тона воде, отежани услови за гашање ватре
    20h 14m
    0
  • Напици који ће освјежити љето
    1h 2m
    0