Данас је петак, 12. март, 71. дан 2021. До краја године има 294 дана.
641. - Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском провинцијом.
1507. - Као најамник краља од Наваре погинуо италијански генерал Чезаре Борџија, збачени војвода од Ромање, ванбрачни син папе Александра Шестог. Пошто је 1492. изабран за поглавара Римокатоличке цркве, Александар Шести га је поставио за надбискупа Венеције, потом за кардинала, али је Чезаре напустио високи свештенички чин оженивши се сестром краља од Наваре. Уз помоћ француских трупа и очеву подршку послије три војна похода од 1499. до 1502. сломио је отпор феудалних династа италијанске покрајине Ромања. У дјелу "Владалац" Николо Макијавели га је величао, тврдећи да само владар с таквом безобзирношћу може да уједини Италију. Послије смрти Александра Шестог 1502. Чезаре је морао да напусти Ромању, ухапшен је, али је побјегао и нашао уточиште код краља од Наваре.
1832. - Рођен енглески капетан Чарлс Канингем Бојкот, против кога је 1880, док је управљао једним енглеским лендлордством у Ирској, примијењен ненасилни отпор одбијањем сарадње. Такав вид отпора је касније назван - према његовом презимену - бојкот.
1848. - У Бечу избиле велике студентске демонстрације против полицијско-апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха и убрзо је планула револуција која је потресла темеље Аустрије.
1854. - Велика Британија и Француска у Кримском рату прискочиле у помоћ Отоманском царству, закључивши с њим савез против Русије.
1856. - Рођен српски војвода Степан Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у два балканска и у Првом свјетском рату. У Церској бици у августу 1914. Друга армија под његовом командом је разбила аустроугарске трупе, за шта је добио чин војводе, а на Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству с Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију. Послије завршене Артиљеријске школе у Београду, у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. је исказао велику личну храброст и умјешност у командовању. Учествовао је и у српско-бугарском рату 1885, а неколико година касније је постао професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног генералштаба. У генералски чин је унапријеђен 1907. и постављен за команданта Шумадијске дивизије, 1908. је постао министар војске, затим командант Дринске, па Моравске дивизије и од 1911. до 1912. поново министар војске. У Првом балканском рату је командовао Другом армијом у Кумановској бици, послије чега је крајем 1912. и почетком 1913. учествовао у опсади и заузимању Једрена. У Другом балканском рату успјешно је с Другом армијом одбранио правац долином Нишаве према Пироту. У почетку Првог свјетског рата је, замјењујући начелника штаба Врховне команде војводу Радомира Путника, успјешно провео мобилизацију и концентрацију српске војске, а послије Церске битке, у септембру 1914. његова Друга армија је упорном одбраном осујетила аустроугарску Пету армију да форсира Дрину. Потом су у Колубарској бици у другој половини новембра 1914. снаге под његовом командом водиле тешке борбе у подручју Лазаревца и спријечиле аустоугарске трупе да с југа обухвате српску војску и потом у децембарској контраофанзиви учествовале у избацивању аустроугарске војске из Србије. Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. успио је да с Другом армијом, у садејству с Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије.
1863. - Рођен италијански писац и политичар Габријеле Данунцио, представник естетизма, који је најдубљи траг у литератури оставио пјесничким збиркама "Рајска поема" и "Алкиона". У политици је био изразити представник италијанског иредентизма, претече фашизма. Остала дјела: романи "Сласт", "Уљез", "Огањ", драме "Мртви град", "Франческа да Римини", "Јориова кћи", "Ђоконда".
1868. - С правописа Вука Караџића скинута забрана и од тада је у Србији свако могао да пише као што говори. Рјешење о томе је на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића потписао министар просвјете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Коначну побједу свог правописа Караџић није доживио.
1880. - Рођен српски писац Владислав Петковић - Дис, један од најталентованијих пјесника српске књижевности. Послије завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду - живио је боемским животом. С писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис "Књижевна недеља". Први свјетски рат га је одвео у туђину, а утопио се у мору код грчког острва Крф 1917. кад је њемачка подморница торпедовала брод којим се из Француске враћао у отаџбину. Лирика му је аутентична, веома сензибилна и флуидна, музикална у ритму и емоцијама, окренута унутрашњем животу, маштању и халуцинацијама. Његов песимизам исказује визију смрти, злослутности и дубок лични бол. Дјела: збирке пјесама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".
1881. - Рођен турски државник Мустафа Кемал, познат као Кемал Ататурк, отац модерне Туске, под чијим је вођством 1922. збачен посљедњи султан Мухамед Шести, а 1923. проглашена република, на челу с њим - као предсједником. Премијер је постао 2. маја 1920. и током 18 година владавине одлучним реформама је драматично измијенио лик земље. Прокламовао је једнакост свих грађана, проводио аграрну реформу, донио савремене законе, реформисао језик и правопис, укинуо калифат, одвојио цркву од државе, забранио ношење феса, зара и фереџе, дао изборно право женама. У спољној политици је напустио панисламистичке експанзионистичке планове. Један је од твораца Балканског савеза 1934.
1890. - Рођен руски балетски играч и кореограф Владимир Фомич Нижински, можда највећи у историји балета, чија је играчка каријера трајала само четири године, јер је 1917. оболио од неизљечиве душевне болести. Његове креације нико није надмашио, а скокови у балету "Сан о ружи" су, због неуобичајене висине и љепоте, ушли у легенду као недосегнут идеал.
1907. - Приликом експлозије ратног брода "Јена" у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи.
1913. - Канбера постала пријестоница Аустралије.
1914. - Умро амерички инжењер Џорџ Вестингхаус, проналазач ваздушне кочнице за локомотиве и трамваје. Развио је и систем жељезничких сигнала и изградио је турбине за хидроелектрану на Нијагариним водопадима, за коју је пројекат израдио српски проналазач Никола Тесла и с које је обезбијеђен пренос електричне енергије на даљину, захваљујући примјени Теслиног проналаска обртних магнетних поља. Основао је 1886. "Вестингхаус илектрик корпорејшн".
1922. - Рођен амерички писац Жан Луј Керуак, познат као Џек Керуак, најпознатији романсијер битничког покрета америчких књижевника педесетих година 20. вијека, којем је и дао име. Најчешће теме његових романа су секс, дрога, мистицизам, брзина, култ уживања и тражење Бога. Дјела: романи "На путу", "Подземљаши", "Доктор Сакс", "Маги Касиди", "Анђели пустоши", "Бог Сар", "Сатира у Паризу", књиге пјесама "Мексико Сити блуз", химна - "Боже, моли се за мене", "Разбацане пјесме", путопис "Усамљени путник", филозофски трактат "Свете књиге златне вјечности".
1925. - Умро кинески револуционар и државник Сун Јат Сен, отац модерне Кине и њен први предсједник од 1911. до 1912. Револуционарну борбу за рушење монархије и демократску републику почео је 1894, а 1905. је основао Савезну лигу из које је 1912. настала странка Куоминтанг. Под руководством Суна и Савезне лиге 1911. је избила буржоаска револуција којом је збачена кинеска манџурска династију Цхин. За предсједника Јужне Кине, која је постала независна република, изабран је 1917. Први конгрес Куоминтанга 1924. је прихватио Сунова програмска начела: за национално ослобођење је потребан савез са СССР-ом, демократија није могућна без сарадње с комунистима и благостање народа је незамисливо без побољшања живота најбројнијих слојева - радника и сељака. Послије његове смрти ту политику је напустило вођство Куоминтанга које је преузело десно крило Чанг Кај Шека.
1930. - Вођа борбе за независност Индије Махатма Ганди отпочео кампању грађанске непослушности против британске колонијалне управе и њене намјере да успостави монопол у производњи соли.
1935. - Умро српски физичар, електротехничар и проналазач Михаило Пупин, научник свјетског гласа. Из родног Идвора у Банату је 1874, послије школовања у Панчеву и Прагу, отишао у САД гдје је завршио Колумбија универзитет у Њујорку на којем је потом био професор теоријске физике и 40 година предсједник Института радио-инжењера. Електрични резонатор помоћу којег је преко истог проводника могућан истовремени пренос вијести на различитим таласним дужинама био је први од његових многобројних проналазака. Највећим открићем - самоиндукционим калемовима /"Пупинови калемови"/ омогућио је пренос телефонских разговора на велику даљину. Такође је открио секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе, написао је универзитетски уџбеник термодинамике. За научни рад је 1920. одликован Едисоновом медаљом, а за књигу о свом животу "Имигрант то Инвентор", код нас преведену под насловом "Од пашњака до научењака", 1924. је добио Пулицерову награду. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета.
1938. - Њемачке трупе ушле у Аустрију, а Адолф Хитлер је два дана потом објавио да је Аустрија постала дио Трећег рајха, што су западне силе посматрале скрштених руку, настојећи да на сваки начин избјегну рат с нацистима.
1940. - Послије пораза у "зимском рату", започетом совјетском инвазијом крајем 1939, Финска потписала мировни уговор којим се одрекла Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље.
1946. - Рођена америчка глумица и пјевачица Лајза Минели, чије су основне глумачке врлине - огромна енергија и сугестивност. Каријеру је почела пјевајући у ноћним клубовима и глумећи у њујоршким позориштима на Бродвеју. Филмови: "Кабаре" /награда "Оскар"/, "Насртљива дјевојка", "Кажи да ме волиш", "Срећна Леди", "Тишина, смејемо се", "Њујорк, Њујорк", "Артур".
1947. - Предсједник САД Хари Труман у Конгресу прокламовао доктрину о помоћи земљама угроженим од комунизма /"Труманова доктрина"/. Прва средства су дата Грчкој и Турској.
1964. - Умро српски сликар Јован Бијелић, члан Српске академије наука, један од најзначајнијих југословенских ликовних стваралаца између два свјетска рата. Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Сценограф /потом и шеф сликарске радионице/ Народног позоришта у Београду, у којем је живио до смрти, постао је 1919. Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције. Прошао је неколико фаза у којима је изражен утицај кубизма у скулптурској концепцији чврсто моделоване форме и шкртости палете, а потом је под утицајем фовизма стварао колоритна дјела изузетне сочности и чулне експресије. У посљедњој фази растварао је предмет узнемиреним потезима боје. Имао је приватну школу из које је изашло низ сликара. Дјела: "Портрет девојке", "Купачица", "Јајце", "Кћи уметникова", "Двориште", "Женски акт", "Сарајево", "Портрет старице".
1966. - Парламент лишио Ахмеда Сукарна свих звања, укључујући титулу предсједника Индонезије, а генерал Сухарто је постао вршилац дужности шефа државе.
1968. - Острво Маурицијус у Индијском океану, британска колонија од 1810, постало независна чланица Британског комонвелта. Истог дана 1992. Маурицијус је проглашен републиком, прекинувши тако и симболичне везе с британском круном.
1971. - Премијер Хафез ал Асад референдумом изабран за предсједника Сирије.
1978. - Партије љевице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора.
1984. - У Великој Британији почео генерални штрајк рудара.
1988. - Влада Јужне Африке забранила опозициону групу коју је предводио англикански надбискуп Дезмонд Туту, уз тврдњу да је она "пријетња јавној безбједности".
1992. - У индијском граду Бомбај у серији експлозија које су подметнули исламски терористи погинуло више од 300 људи. Индија је за експлозије оптужила исламског сусједа Пакистан, али је Исламабад одбацио те тврдње.
1993. - На годишњицу масакра, исламски терористи у Бомбају изазвали нову серију експлозија, од којих је погинуло најмање 200 људи, а око 1.100 је повријеђено.
1994. - Енглеска англиканска црква рукоположила 32 жене за свештенике, прекинувши тако 460 година дугу доминацију мушкараца.
1999. - Пољска, Чешка и Мађарска постале прве чланице бившег Варшавског пакта које су се придружиле НАТО пакту.
1999. - Умро амерички виолиниста јеврејског поријекла Јехуди Мењухин, један од највећих виолиниста 20. вијека. Почео је да свира у петој години и свјетску каријеру је направио већ као "чудо од дјетета" - његову интерпретацију "Виолинског концерта" Феликса Менделсона, којом се у седмој години представио публици на концерту у Сан Франциску, музичка критика је оцијенила као сензационалну. Основао је 1963. "Школу Јехуди Мењухина" за музички надарену дјецу.
2003. - Премијер Зоран Ђинђић убијен у атентату испред зграде Владе Србије.
2004. - Српске власти на Мердарама, административном прелазу Косова и Србије, предале УНМИК-у посмртне остатке 45 особа ексхумираних из масовне гробнице у Батајници.
2009. - Седамдесеттрогодишњи амерички финансијски шпекулант Бернард Медоф признао пред Савезним судом на Менхетну да је аутор највеће финансијске преваре у историји, којом је клијенте своје "понзи шеме", инвестиционог пандана пирамидалној штедњи, оштетио за чак 65 милијарди долара. Медоф је осуђен на 150 година затвора.
2011. - Умрла Нила Пици, италијанска пјевачица, побједница првог фестивала у Сан Рему.
2015. - Преминуо Tери Прачет, британски писац један од најпознатијих у области фантастике, који је свјетску славу стекао серијом романа о Дисксвету.
2017. - Смијењени предсједник Јужне Кореје Парк Геун-хје напустила је предсједничку палату у Сеулу, два дана након што је Уставни суд донио одлуку о њеном опозиву због корупционашког скандала.
