Данас је субота, 12. октобар, 285. дан 2019. године. До краја године има 80 дана.
322. п.н.е. - Умро Аристотел, филозоф - најсвестранији ум античке Грчке.
Поставио је Земљу у средиште свемира. Наглашавао важност логике или расуђивања у филозофији. Његов филозофски систем - аристотелизам учи да се људско знање постиже најприје помоћу чулног искуства. Дјела: "Органон" /сакупљени Аристотелови логички списи/, Поетика /О пјесничкој умјетности/, "Реторика", "Никомахова етика" /Никомах је био његов отац/, "Политика", "Метафизика", "Физика", "О души".
1492. - Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофер Колумбо открио Америку, искрцавши се на острвце Гванахани у саставу Бахамских острва, послије 33 дана пловидбе Атлантским океаном од Канарских острва, али је био увјерен да је стигао у Индију. До 1504. године још трипут је прелазио океан, а 1506. је умро - увјерен да између Европе и Азије, кад се плови у смјеру запада, нема континента.
1518. - Њемачки вјерски реформатор Мартин Лутер, оптужен за јерес, сазвао је скупштину града Аугсбурга и у теолошкој расправи с италијанским римокатоличким кардиналом Томазом де Виом, познатим као Кајетан, одбацио захтјев римске курије да се покаје и одрекне својих увјерења.
1811. - Парагвај прогласио независност од Шпаније и Аргентине.
1822. - Бразил стекао независност од Португалије.
1865. - Рођен српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, предсједник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни његови радови о миграцијама југословенских народа, о морфологији и хидрографији динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском базену. Одиграо је изузетну улогу као савјетник српских државника на мировним преговорима у Паризу послије Првог свјетског рата. Дјела: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије", "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија", "Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије", "Говори и чланци".
1870. - Умро амерички генерал Роберт Едвард Ли, командант армије Сјеверне Вирџиније у грађанском рату у САД од 1861. до 1865. године, најспособнији војсковођа тог рата. Предводећи јужњачке трупе, побиједио је војску Сјевера у биткама код Ричмонда и Фредериксбурга 1862. и код Чанселорсвила 1863, али је, суочен с неупоредиво надмоћнијом армијом Сјевера, морао да капитулира 9. априла 1865.
1873. - Рођена Надежда Петровић, српски сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду и саоснивач "Кола српских сестара". Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу је приредила 1900. године. Њена дјела носе снажан, оригиналан израз и изванредно богатство боја. Сачувано је око 200 њених дјела, а поједине слике су равне радовима врхунских европских мајстора тог времена. Њено дјело обухвата распон од пленеризма до снажног реализма, прожетог експресионизмом. У Србији свог доба она се најснажније везала за модерну умјетност и антиципирала њен даљи развој. Рођена у породици у којој су двије сестре постале сликари, једна музичар, а најмлађи брат Растко - писац. Умрла је од тифуса 1915. године у ваљевској болници, гдје је као болничарка његовала рањене српске војнике.
1874. - Рођен српски археолог Владимир Петковић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности и управник Народног музеја у Београду, стручњак за српску средњовјековну умјетност. Био је уредник специјализованог часописа "Старинар" и први директор Археолошког института САНУ. Руководио је откопавањима Стобија и Царичиног Града. Дјела: "Преглед црквених споменика кроз повјесницу српског народа", "Ла пеинтуре сербе ен Моуен аге" , монографије о манастирима Жича, Раваница, Студеница, Каленић и Дечани.
1897. - У Београд су из Беча пренесени посмртни остаци српског језичког реформатора Вука Стефановића Караџића и сахрањени у порти Саборне цркве.
1918. - "Марш на Дрину" српског композитора Станислава Биничког први пут одјекнуо је улицама Ниша, тек ослобођеног у Првом свјетском рату. Уз звуке марша побједоносно је корачала Дринска дивизија српске војске.
1924. - Умро француски писац Анатол Франс, члан Француске академије и добитник Нобелове награде за књижевност 1921. Изванредан стилиста, извргавао је оштрој сатири француско друштво у вријеме Треће републике и иступао против милитаризма и шовинизма, разобличавајући поткупљивост буржоаске владе и штампе, што му је донијело назив "бунтовног академика". Дјела: збирка пјесама "Златне пјесме", романи "Злочин Силвестра Бонара", "Савремена историја", "Црвени крин", "Богови су жедни", "Побуна анђела", "Таида", "Епикуров врт", "Мишљења опата Жерома Коањара", "Острво пингвина", "Печењарница краљице Педок", "Живот у цвијећу".
1934. - Малољетни Петар Други Карађорђевић проглашен краљем Југославије, три дана након што је у Марсеју убијен његов отац Александар Први, у атентату који су уз помоћ италијанских фашиста извеле хрватске усташе.
1935. - Рођен италијански оперски пјевач Лучано Павароти, чији лирски обојен глас великог дијапазона карактеришу снажни тонови у високом регистру. Каријеру свјетске оперске звијезде почео је 1961. године улогом Роберта у опери "Боеми" Ђакома Пучинија. Умро од рака панкреаса 6. септембра 2007. у Модени.
1942. - У бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом свјетском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији.
1960. - Током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН љутити совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов скинуо је ципелу и треснуо њоме о сто неколико пута.
1964. - У орбиту око Земље лансиран совјетски васионски брод "Васход 1", прва свемирска летјелица с вишечланом посадом.
1968. - Афричка држава Екваторијална Гвинеја стекла независност послије 190 година шпанске колонијалне управе.
1968. - Предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме оборила предсједника Арнулфа Аријаса Мадрида.
1969. - Лансиран совјетски васионски брод "Сојуз 7" са трочланом посадом, који се потом спојио са "Сојузом 6", у којем су била два члана посаде.
1976. - Премијер Кине Хуа Гуофенг постао шеф владајуће Комунистичке партије.
1978. - У Вашингтону почели мировни преговори Израела и Египта, на којима је учествовао предсједник САД Џими Картер.
1983. - Бивши јапански премијер Какуеи Танака осуђен на четири године затвора због умијешаности у аферу подмићивања "Локид".
1984. - Од експлозије бомбе коју су подметнули терористи Ирске републиканске армије у "Гранд хотел" у енглеском граду Брајтон, гдје је одржавана годишња конференција британских конзервативаца, погинуло је пет људи.
1990. - Исламски терористи на мотоциклима у Каиру из засједе убили предсједника египатског парламента Рифата Махџуба и тројицу његових тјелохранитеља.
1992. - У Каиру погинуло више од 550 људи у земљотресу, чији је епицентар био близу великих пирамида у Гизи.
1996. - Умро француски тенисер Рене Лакост - оснивач компаније за производњу спортске опреме с препознатљивим "крокодилчићем" као заштитним знаком - посљедњи од француска "четири мускетара" који су доминирали свјетским тенисом двадесетих година 20. вијека.
1999. - Генерал Первез Мушараф војним ударом оборио владу пакистанског премијера Наваза Шарифа, распустио парламент Пакистана и завео ванредно стање.
2000. - Амерички предсједник Бил Клинтон укинуо ембарго на нафту и забрану авио-саобраћаја са Југославијом.
2001. - УН и генерални секретар УН Кофи Анан /63/ добили Нобелову награду за мир, за борбу за људска права и рјешавање свјетских конфликата.
2015. - У двије експлозије у Анкари погинуло је 95 људи, а више од 500 затражило медицинску помоћ. Експлозије су се десиле у размаку од неколико минута, на раздаљини од око 50 метара, испред главне жељезничке станице, у тренутку када се стотине људи окупљало на протесту захтијевајући више демократије и окончање сукоба с курдским сепаратистима.
