Данас је сриједа, 13. април, 103. дан 2022. До краја године су 262 дана.
1519. - Рођена француска краљица италијанског поријекла Катарина де Медичи, кћерка господара Фиренце Лоренца Другог Медичија, која је послије смрти мужа Анрија Другог од 1560. владала Француском као регенткиња синова Франсоа Другог, Шарла Деветог и Анрија Трећег. Током њене владавине бјеснио је вјерско-грађански рат римокатолика и хугенота, чијем је разбуктавању знатно допринијела. Уз подршку папе Гргура Тринестог 1572. организовала је покољ хугенота, познат као Вартоломејска ноћ.
1598. - Француски краљ Анри Четврти објавио Нантски едикт, којим су хугеноти изједначени у правима са римокатолицима.
1605. - Умро руски цар Борис Фјодорович Годунов, који је преузео пријесто 1598, послије смрти Фјодора Првог. Претпоставља се да је 1591. убио Фјодоровог млађег брата, престолонасљедника Димитрија, што је инспирисало Александра Пушкина да напише драму "Борис Годунов" и Модеста Мусоргског да компонује истоимену оперу.
1695. - Умро француски писац Жан де Лафонтен, члан Француске академије, обновитељ басне. "Басне" је писао живо, пластично и духовито, а у поезији је створио сопствену версификацију, мајсторски мијешајући најразноврсније стихове. Остала дјела: пјесме "Адонис", "Елегија нимфама Боа", "Филемон и Баукида", роман "Љубав Психе и Купидона", стиховане "Приче".
1743. - Рођен амерички државник Томас Џеферсон, оснивач Демократске странке, предсједник САД од 1801. до 1809. Током рата за независност био је предсједник одбора који је припремио "Декларацију независности", прихваћену 4. јула 1776. Своје робове је ослободио, али није успио да издејствује укидање ропства. Био је гувернер Вирџиније од 1779. до 1781. и секретар првог предсједника САД Џорџа Вашингтона од 1790. до 1793. Искористио је финансијске неприлике француског цара Наполеона Првог да од њега 1803. купи Луизијану.
1832. - Рођен српски сликар Стеван Тодоровић, члан Српске краљевске академије. Сликарство је учио у Бечу и Минхену. Почео је као романтичар с лијепим осјећањем за колорит, а завршио као хладни академичар. Израдио је око 300 портрета савременика, укључујући Корнелија Станковића, Ђуру Даничића, Владана Ђорђевића, краљицу Наталију. Радио је и иконостасе с композицијама из националне историје у црквама у Неготину и Смедеревској Паланци.
1848. - Сицилија прогласила независност од Напуљске краљевине.
1869. - Почео да излази српски лист "Панчевац", који је уређивао публициста Јован Павловић. У "Панчевцу" је објављен први превод "Комунистичког манифеста" на српски језик. Забрањен је 1876, послије чега је више пута обнављан и забрањиван. Лист и сада излази.
1885. - Рођен мађарски филозоф Ђерђ Лукач - протагониста "западног марксизма". У младости је, у "немарксистичком периоду", написао "Историју развоја модерне драме" и есеје "Душа и облици". Члан Комунистичке партије Мађарске постао је 1918, а у вријеме Совјетске Републике Мађарске 1919. комесар за просвјету. Из тог периода потичу огледи сабрани под насловом "Историја и класна свијест", који су знатно утицали на обнову марксистичке мисли у западној Европи послије Другог свјетског рата. Након пораза Мађарске револуције емигрирао је у Аустрију, а 1929. у СССР, гдје је до 1931. радио у Институту "Маркс-Енгелс". До 1933. у Њемачкој је предводио књижевну групу писаца-комуниста, послије чега је до 1945. поново био у Москви, гдје је написао студију "Млади Хегел". По повратку у отаџбину био је професор Будимпештанског универзитета, а 1956. министар у влади Имре Нађа, послије чијег пада је лишен професије, уклоњен из Академије наука и интерниран. Од 1957. до смрти 1971. повукао се из јавног живота. Остала дјела: "Разарање ума", "Егзистенцијализам или марксизам", "Естетика", "Онтологија друштвеног бића".
1904. - Умро руски сликар Василиј Васиљевич Верешчагин, који је мајсторство највише исказао инспиришући се ратним мотивима. Сликарство је учио на Академији у Петрограду, а усавршавао у Паризу. Посебно су запажене његове монументалне композиције из руско-турског рата 1877-1878, скице из војничког живота и реалистичне студије типова и пејзажа.
1906. - Рођен ирски писац Семјуел Бекет, добитник Нобелове награде за књижевност 1969, који је 1953. драмом "Чекајући Годоа" отворио еру "драме апсурда". Био је заокупљен темом распадања грађанског друштва, дехуманизујућом сликом човјека и безнадежном ситуацијом необичних бића на крају свијета и времена, што симболише апсурдност људске егзистенције. Живио је у Француској и писао на француском језику, сматрајући да се на страном језику може писати без стила, што је његов идеал. Остала дјела: роман "Марфи", трилогија "Молоа", "Малоне умире", "Неименљиви", драме "Крај игре", "Посљедња трака", "Игре без ријечи", "Срећни дани", "Игра", "Не ја".
1919. - Британске трупе су у Амрикару масакрирале 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија.
1922. - Рођен државник Џулијус Камбараге Њерере, истакнути лидер покрета несврстаних, први предсједник Тангањике од 1962. до 1985, кад је поднио оставку, што је риједак примјер у Африци. Захваљујући сјајном интелекту, али и поријеклу - син је поглавице племена Вазанаки - студирао је историју, политичке науке и право на универзитету у Единбургу и постао први црнац у историји Тангањике с факултетском дипломом. Убрзо потом "Мвалиму" - како су га називали земљаци - основао је 1954. године Афричку националну унију Тангањике, претечу владајуће партије Чама Ча Мапиндузи. Један је од оснивача Организације афричког јединства 1963, а три године по окончању борбе за независност од Велике Британије 1964. био је кључна фигура приликом уједињења са острвом Занзибар, послије чега је земља названа Танзанија. Његова "Аруша декларација" из 1967. означила је социјализам и економску самодовољност за основне циљеве, потом је услиједила убрзана национализација и контроверзни покушај да сељаке организује у "уџаме". Постигао је знатне успјехе у образовању и здравству, али социјална достигнућа је засјенила привредна криза и критичари су му пребацивали да је потенцијано богату земљу претворио у једну од најсиромашнијих у Африци. Наредио је 1979. армији Танзаније да интервенише у суседној Уганди ради обарања диктаторског режима Иди Амина. Одбацио је захтјев ММФ-а да одобри велику девалвацију валуте и олабави државну контролу над економијом и 1985. је препустио положај Али Хасану Мвињију, послије чега је имао истакнуту савјетничку улогу у политици Танзаније и низа афричких држава, укључујући посредовање ради окончања грађанског рата у сусједном Бурундију.
1922. - Рођен енглески писац Џон Брејн, који је у енглеску књижевност увео тип амбициозног младог опортунисте пролетерског поријекла, спремног на све ради постизања успјеха и материјалне добити. Дјела: романи "Пут у високо друштво", "Мјесто у високом друштву", "Љубоморни бог", "Игра плакања", "Остани са мном до јутра", "Побожни заступник", студија "Писање романа".
1941. - У Другом свјетском рату мађарски фашисти почели терор у Бачкој и за неколико дана убили око 3.000 цивила, махом Срба.
1945. - Трупе совјетског маршала Фјодора Ивановича Толбухина у Другом свјетском рату сломиле њемачки отпор у Бечу. Пад "друге пријестонице" Трећег рајха омогућио је опкољавање нацистичких снага у Берлину, који је пао три седмице касније.
1945. - Тешким запаљивим бомбама америчко ваздухопловство у Другом свјетском рату уништило велики дио Токија.
1961. - Генерална скупштина УН осудила политику апартхејда у Јужној Африци.
1963. - Рођен руски велемајстор Хари Вајнштајн, познат као Гари Каспаров, који је 1985. у 23. години постао првак свијета, најмлађи у историји шаха. Титулу је преотео од земљака Анатолија Карпова, побједом у мечу резултатом 13:11. Томе је претходио меч започет у септембру 1984, у којем је Карпов водио са 5:3, уз 40 ремија, али је Свјетска шаховска федерација 15. фебруара 1985. прекинула меч игран до шесте добијене партије, прекршивши правила, због "исцрпљености играча".
1964. - Амерички глумац афричког поријекла Сидни Поатје добио награду "Оскар" за главну улогу у филму "Пољски љиљани", као први црнац који је освојио ту награду.
1966. - Предсједник Ирака Абдул Салам Ариф погинуо приликом пада хеликоптера.
1975. - Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану.
1976. - Од експлозије у фабрици муниције у Финској погинуло 45 људи.
1979. - Два дана послије уласка у Кампалу армије Танзаније и снага опозиције и пада диктатора Идија Амина Даде формирана привремена влада Уганде. Амин је 1971. оборио предсједника Милтона Оботеа и током владавине је ликвидирао најмање пола милиона сународника. У октобру 1978. напао је Танзанију, али је извукао дебљи крај.
1990. - У узалудном покушају да спријечи отцјепљење Литваније предсједник СССР Михаил Горбачов балтичкој републици запријетио економским ембаргом ако за два дана не повуче декларацију о независности.
1999. - У нападу авијације НАТО пакта тешко оштећена земаљска сателитска станица "Југославија" у селу Прилике код Ивањице, а на Копаонику са 11 пројектила до темеља срушен хотел "Бачиште" и уништено више мостова, укључујући мост у Биљановцу код Краљева, мост у Дедини код Крушевца и мост на ријеци Косаници на путу Ниш - Приштина.
2001. - Комесар ИПТФ-а Винсент Кердрој суспендовао 17 хрватских полицијских службеника у Херцеговачко-неретванском кантону због њиховог одбијања да признају органе власти Федерације БиХ.
2003. - Амерички војници ушли у Тикрит, родни град збаченог ирачког лидера Садама Хусеина.
2015. - Умро њемачки писац Гинтер Грас. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1999. године. Његово најпознатије дјело - Лимени добош припада жанру магичног реализма. Кад је 2006. године, послије деценија прикривања истине, признао да је као младић посљедњих неколико мјесеци Другог свјетског рата био у елитним нацистичким СС јединицама, било је приједлога да му се Нобелова награда одузме, што није могуће.
