Данас је недјеља, 14. август, 226. дан 2022. До краја године има 139 дана.
1040. - Шкотског краља Данкана убио Магбет, који је потом владао 17 година. Магбетова владавина, посебно начин на који је запосјео шкотски трон, инспирисала је енглеског писца Вилијема Шекспира за једну од његових најпознатијих драма.
1385. - Побједом у бици код Алжубароте португалијске снаге спријечиле покушај инвазије краља Кастиље Хуана Првог, чиме је осигурана независност Португалије.
1777. - Рођен дански физичар Ханс Кристијан Ерстед, оснивач науке о електромагнетизму. Открио је магнетски учинак електричне струје. Његово главно дјело "Еxперимента цирца еФецтум цонФлицтус елецтрици ин ацум магнетицам" знатно је утицало на француског физичара и математичара Андреа Марија Ампера. Њему у част јединица за јачину магнетског поља у електормагнетском ЦГС систему названа је "ерстед" /ознака Ое/.
1784. - На острву Кодијак поред Аљаске основана прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за само 7,2 милиона долара.
1867. - Рођен енглески писац Џон Голсворти, снажан критичар друштва које је у својој удобности неосјетљиво за биједу и патње сиромашних, добитник Нобелове награде за књижевност 1932. У главном дјелу, трилогији о Форсајтима /"Сага о Форсајтима", "Модерна комедија", "Конац дјела"/, критички је анализирао енглеско друштво. Писао је и драме, укључујући "Сребрну кутију", "Борбу" и "Правду", у којима су људи жртве "слијепих сила" - закона, јавног мњења, новца - које витлају и господаре њиховим судбинама.
1867. - Кнез Србије Михаило Обреновић са Грцима закључио уговор о савезу у оквиру настојања да се балкански хришћани заједнички ослободе поробљивачког исламског Отоманског царства.
1893. - Француска постала прва држава у којој је уведена обавеза стављања регистарских таблица на моторна возила.
1900. - Заузимањем Пекинга у Кини угушен "Боксерски устанак" сељака и градске сиротиње против домаћих феудалаца и иностране окупације земље. Устанак је у крви угушио међународни казнени експедициони корпус састављен од трупа Велике Британије, САД, Русије, Њемачке, Јапана, Француске, Италије и Аустро-Угарске.
1920. - У Београду потписан уговор о стварању "Мале Антанте", војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, по угледу на "Велику антанту" у Првом свјетском рату Француске, Русије и Велике Британије. Циљ "Мале Антанте", савеза ослоњеног на Француску, којој се 1921. прикључила Румунија, било је спречавање обнове Аустро-Угарске и очување граница три земље према Мађарској, утврђених мировним уговорима послије Првог свјетског рата.
1934. - У први нацистички концентрациони логор Дахау код Минхена стигле прве композиције затвореника, противника режима Адолфа Хитлера, који је отпочео хајку на све напредне Нијемце. Касније је у Другом свјетском рату у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе.
1936. - Послије избијања фашистичке побуне против шпанске републиканске владе, основана је једна од првих добровољачких међународних бригада која је добила назив "Париска комуна". У интернационалним бригадама у Шпанском грађанском рату борило се око 35.000 добровољаца из 53 земље, укључујући 1.700 Југословена.
1941. - Британски премијер Винстон Черчил и предсједник САД Френклин Делано Рузвелт у Другом свјетском рату потписали "Атлантску повељу", која је касније постала темељ Повеље УН. "Атлантска повеља" је укључивала право народа да изабере облик власти у својој земљи и да територијална промјена није законита без слободно израженог пристанка заинтересованог народа.
1945. - Јапан прихватио савезничке услове безусловне капитулације, чиме је окончан Други свјетски рат.
1945. - Рођен Вим Вендерс, њемачки филмски редитељ.
1949. - Конрад Аденауер постао први канцелар Западне Њемачке.
1956. - Умро њемачки писац Еуген Бертолт Фридрих Брехт, један од највећих драмских аутора и теоретичара позоришта 20. вијека. Свјетску славу је стекао "Просјачком опером", за коју је музику написао њемачки композитор Курт Вејл који је, као и Брехт, 1933. напустио Њемачку по доласку нациста на власт. Вратио се 1948. и настанио у Источном Берлину, где је 1949. основао "Берлински ансамбл", једно од најчувенијих позоришта у свијету. Дјела: драме "Успон и пад града Махагонија", "Изузетак и правило", "Света Јованка из кланица", "Пушке Терезе Карар", "Мајка Храброст и њена дјеца", "Живот Галилејев", "Добра душа из Сечуана", "Газда Пунтила и његов слуга Мати", "Кавкаски круг кредом", "Опера за три гроша", "Добоши у ноћи", "Бал", "Рањени Сократ", "У џунгли градова", "Човјек је човјек", роман "Просјачки роман", збирке пјесама "Домаћа постила", "Свендборшке пјесме", "Буковске елегије".
1958. - Умро француски нуклеарни физичар и хемичар Жан Фредерик Жолио, познат као Жан Фредерик Жолио Кири, који је са супругом Иреном - кћерком нобеловаца Пјера и Марије Кири - 1935. подијелио Нобелову награду за хемију. Први су створили вјештачке радиоактивне супстанце: нуклиде фосфора, азота, силицијума. Експериментално су доказали да се свјетлост може преобратити у честице /стварање из гама-кванта позитрона и електрона/. Од 1946. је руководио Комесаријатом за атомску енергију и под његовим руководством је 1948. конструисан први француски атомски реактор.
1970. - Југославија и Ватикан обновили пуне дипломатске односе послије 18-годишњег прекида.
1984. - Умро енглески писац Џон Бојнтон Пристли, аутор дјела протканих ведрином и хумором, али и друштвеном критиком. Дјела: романи "Добри другови", "Енглеско путовање", "Поноћ у пустињи", "Анђеоско сокаче", драме "Опасна окука", "Дођоше до града", "Инспектор је дошао", "Чаша пива", есеји "Енглески комични ликови", "Енглески роман", "Енглески хумор", "Дикенс и његов свијет", "Књижевност и западњак".
1988. - Умро италијански конструктор спортских аутомобила Енцо Ферари, један од свјетских пионира аутомобилских трка.
1992. - Умро амерички судија Џон Сирика, централна личност у афери "Вотергејт". Он је наредио предсједнику САД Ричарду Никсону да преда компромитујуће магнетофонске траке, које су га коштале положаја шефа државе.
1993. - У сукобима пред Палатом УН у Женеви, када су муслимански демонстранти камењем напали полицију која обезбјеђује зграду, повријеђено је 16 швајцарских полицајаца. Око 1 200 Муслимана опсједали су Палату демонстрирајући против мировног плана којим се бивша БиХ конституише као унија три републике.
1994. - Представници цивилних власти и Војске РС, те муслиманских јединица и владе у Сарајеву на сарајевском аеродрому, уз посредовање УНПРОФОР-а, потписали Споразум о елиминацији снајперских активности у области Сарајева.
1996. - Јужноафричка Национална партија, архитекта политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, први пут послије 48 година.
2001. - Албански побуњеници пристали су да предају оружје НАТО војницима који ће бити размјештени у Македонији послије обећане амнестије и политичких реформи.
2004. - У Кракову умро Чеслав Милош /93/ пољски писац и добитник Нобелове награде.
2004. - Торнадо "Чарли" у ноћи 13. на 14. августа опустошио западну Флориду и дио сјеверне Каролине, гдје је усмртио 17 људи и нанио штету између 15 и 20 милијарди долара.
2007. - У самоубилачким нападима камионима пуним горива на припаднике курдске мањине у сјеверном дијелу Ирака убијено 400 људи.
2008. - САД и Пољска потписале прелиминарни споразум о планираној градњи америчког ракетног штита на пољској територији.
2012. - Умро Светозар Глигорић, шаховски велемајстор, новинар, публициста и књижевник.
