Данас је петак, 15. април, 105. дан 2022. До краја године има 260 дана.
1452. - Рођен Леонардо да Винчи, италијански сликар, вајар и градитељ. Леонардо је био један од најистакнутијих умова ренесансе који је спојио средњовјековно енциклопедијско знање са егзактном модерном методом опажања. Сликарство је учио код Верокија, насликавши на његовом "Крштењу Христовом" анђела који клечи. Слиједиле су затим: недовршене композиције "Поклоњење краљева" и "Свети Јероним", слике "Богородица у пећини" и зидна слика "Посљедња вечера", прво монументално дјело високе ренесансе, у коме су савршено повезани ликови у покрету, с изразом драматског узбуђења. Леонардовом фирентинском раздобљу припада портрет "Мона Лизе Ђоконде", а у другом, миланском периоду настале су слике "Света Ана с Богородицом и Исусом" и "Свети Јован Крститељ". Од Леонардових вајарских радова није сачуван ниједан, па се о њиховом изгледу може судити само по цртежима и студијама. Као градитељ, Леонардо је изводио инжењерске, регулационе и фортификационе радове и стварао урбанистичке основе и планове за идеалне градове будућности. Подручје његових научних истраживања обухвата још и математику, физику, механику и анатомију, а у науци о умјетности главно дјело му је "Трактат о сликарству", које садржи његова запажања, закључке и поуке о сликању.
1764. - Умрла Жана Антоанета Поасон, позната као мадам де Помпадур, изузетно утицајна љубавница француског краља Луја Петнаестог. Од 1754. је снажно утицала на државну политику и навела је краља да уђе у седмогодишњи рат у којем је Француска изгубила колонијално царство, али је допринијела успону француске културе, помажући енциклопедисте, филозофе и умјетнике. Прије него што је умрла 1764. утицала је на краља да у Француској укине римокатолички језуитски ред.
1765. - Умро руски научник Михаил Васиљевич Ломоносов, енциклопедиста свјетског гласа и творац епохалних открића у природним наукама. Студирао је у Русији, Њемачкој и Холандији. Његово образовање и научна дјелатност били су разнолики: од класичних језика до астрономије и технике. Покренуо је научну област физичке хемије, створио теорију о сталности састава хемијских једињења и теорију свјетлости и сагоријевања, која је била испред науке његовог времена. Објаснио је природу поларне свјетлости и пловећих ледених брегова. Знатно је реформисао руску науку и написао прву граматику руског језика.
1843. - Рођен амерички писац Хенри Џејмс, танан и продоран психолог, који је у реалистичком маниру прецизно анализирао обичаје, поступке и навике америчког и европског друштва, увијек у потрази за моралним вриједностима. Брижљиво је градио композицију дјела, тежећи умјетничком савршенству, при чему се држао принципа јединства и економије средстава, али му је стилски израз повремено оскудијевао у јасноћи. Пред крај живота 1915. је постао британски држављанин. Дјела: романи "Родерик Хадсон", "Американац", "Дејџи Милер", "Портрет једне лејди", "Трагична муза", "Бостонци", "Голубија крила", "Амбасадори", "Златна дјела".
1865. - Умро амерички државник Абрахам Линколн, дан послије атентата у вашингтонском позоришту "Форд театре", гдје је на њега пуцао један глумац кога су потплатили богаташи с југа САД, присталице поражених држава Конфедерације у тек окончаном Америчком грађанском рату. Прије избора за предсједника САД 1860. био је земљорадник, дрвосјеча, лађарски момак, управник поште, адвокат, конгресмен. Припадао је Републиканској партији, странци индустријске буржоазије која је била за укидање ропства. Од 1861. до 1865. је ратовао против јужних држава САД, у којима су власници плантажа жељели да задрже црначко ропство како би имали бесплатну радну снагу.
1888. Умро енглески писац и књижевни критичар Метју Арнолд, значајан естетичар, професор поезије у Оксфорду, који је с гледишта класичне књижевности жестоко оспоравао варварство, филистарство и провинцијализам енглеске литературе 19. вијека. Дјела: збирке "Пјесме", "Нове пјесме", есеји "Култура и анархија", "Књижевност и догма", "Критички есеји".
1912. - На првом путовању из Велике Британије у САД у ледени бријег у сјеверном Атлантику великом брзином налетио је тада највећи и најлуксузнији путнички брод "Титаник" и "непотопиви брод", каквим је сматран, потонуо је за само два часа и 20 минута. Од 2.224 путника и члана посаде погинуло је 1.523.
1912. - Рођен корејски диктатор Ким Сунг Ју, познат као Ким Ил Сунг, који је неограниченом личном влашћу управљао Сјеверном Корејом од оснивања те земље 1948. до смрти 1994. Смрћу "великог вође", како су га поданици званично ословљавали, окончана је најдужа апсолутистичка владавина у 20. вијеку.
1923. - Инзулин, који је открио канадски љекар Фредерик Грант Бантинг, постао доступан пацијентима обољелим од дотад неизљечиве шећерне болести.
1941. - Влада Југославије, с краљем Петром Другим Крађорђевићем, у Другом свјетском рату напустила земљу, одлетјевши у Лондон са импровизованог аеродрома у Никшићу.
1945. - Британске трупе у Другом свјетском рату ослободиле њемачки концентрациони логор Берген-Белзен.
1949. - Умро амерички филмски глумац Волас Бири, који се прославио улогама припростих људи, пијаница, каубоја, копача злата, боксера. Играо је у око 250 филмова. Филмови: "Гранд хотел", "Вива Виља", "Вечера у осам", "Шампион" ("Оскар"), "Човјек из Дакоте", "Злато из Сингапура".
1968. - Два совјетска сателита без људске посаде "Космом 212" и "Космос 213" спојена у орбити око земље.
1974. - У Нигеру предсједника Хамани Диорија, који је владао од стицања независности земље 1960, збацио командант армије пуковник Сејни Кунче.
1979. - У земљотресу на Црногорском приморју погинуло више од сто људи, око 600 повријеђено, а више од 80.000 остало без крова.
1980. - Умро француски филозоф и писац Жан Пол Сартр, један од твораца филозофије егзистенцијализма, који је 1964. одбио Нобелову награду за књижевност. Тематизовао је идеју индивидуалне слободе, избора и егзистенцијалног пројекта, становиште о неизбјежности ангажовања и одговорности писца и човјека, егзистенцијалну психоанализу. Настојао је да створи синтезу егзистенцијализма и марксизма, а у књижевности концепт "ангажване литературе". Дјела: филозфски списи "Биће и ништа", "Имагинарно", "Егзистенцијализам је хуманизам", "Критика дијалектичног ума", романи "Мучнина", "Путеви слободе", драме "Прљаве руке", "Несахрањени мртваци", "Ђаво и господ бог", "Иза затворених врата", "Блудница достојна поштовања", "Заточеници из Алтоне", есеји "О Бодлеру", "Шта је књижевност", аутобиографија "Ријечи".
1986. - Ратно ваздухопловство САД бомбардовало Триполи и Бенгази, десет дана послије експлозије у дискотеци у Берлину у којој су погинула два америчка војника, за шта је Вашингтон окривио Либију. У бомбардовању је погинуо 41 Либијац, укључујући дјевојчицу коју је усвојио предсједник Либије Моамер ел Гадафи.
1989. - Умро кинески политичар Ху Јаобанг, шеф Комунистичке партије Кине од 1981. до јануара 1987, кад је смијењен под оптужбом да је допустио продор идеја "буржоаског либерализма". На дан његове смрти студенти у Пекингу и Шангају испунили су улице да би изразили жалост, што је означило почетак великих протеста окончаних крвопролићем почетком јуна 1989. на централном пекиншком тргу Тјенанмен.
1989. - Приликом рушења трибине на стадиону енглеског фудбалског клуба "Шефилд" погинуло 108 и повријеђено више од 200 људи, зато што су на већ крцат стадион пуштене нове хиљаде навијача.
1990. - Умрла шведска глумица Грета Гарбо, најпопуларнија звијезда свјетског филма. Спонтана и веома интелигентна, била је симбол женствености и играла је од 1921. до 1941. кад се повукла. Филмови: "Пољубац", "Мата Хари", "Ана Кристи", "Краљица Кристина", "Ана Карењина", "Дама с камелијама", "Марија Валевска".
1994. - Војска Републике Српске код Горажда погодила француски авион "етандер" који је, тешко оштећен, успио да се врати на носач авиона "Клемансо" у Јадрану. Авиони НАТО пакта су 10. априла 1994. почели бомбардовање војних и цивилних српских циљева код Горажда.
1997. - У пожару који је захватио шаторско насеље муслиманских ходочасника близу Меке у Саудијској Арабији погинуле 343 особе.
1998. - Умро бивши камбоџански маоистички диктатор Пол Пот, један од најсуровијих вођа у историји, током чије је владавине Камбоџом за непуне четири године побијено између милион и два милиона људи. Предводећи герилску армију "Црвених Кмера", поразио је проамерички режим генерала Лон Нола у априлу 1975. или "нулте године", како су је означили нови властодршци. "Брат број један", како су га називале присталице, одмах је силом потпуно испразнио пријестоницу Пном Пен и остале градове, отјеравши у радне логоре широм земље чак и болесне из кревета, старе, жене и дјецу. У тим мучилиштима, познатим као "поља смрти", људи су свакодневно масовно ликвидирани или умирали од глади и болести све до пред крај децембра 1978. кад је маоистички режим "Црвених Кмера" збачен вијетнамском окупацијом Камбоџе.
2000. - У селу Бијело Поље, код Пећи, Албанци спалили и булдожерима сравнили 250 српских кућа.
2002. - Пад "боинга 767" авиокомпаније "Ер Чајна" са 166 путника и чланова посаде у близини јужнокорејског града Пусан - што је био први удес неке летјелице тог кинеског превозника за 47 година - преживјело 38 људи.
2005. - У пожару који је избио у центру Париза у једном хотелу намијењеном махом имигрантима, живот су изгубиле 24 особе, од којих десеторо деце, а повријеђено је око 50. Ово је био први пожар у низу који ће услиједити у Паризу наредних мјесеци у зградама насељеним имигрантима: 26. августа - 17 мртвих, 30. августа - седам мртвих, 3. септембра - 18 мртвих.
2013. - У бомбашком нападу на Бостонски маратон погинуло пет особа, а повријеђено укупно 280. Иза напада су стајали екстремисти чеченског поријекла.
2018. - Умро Виторио Тавијани, италијански филмски режисер и сценариста.
2019. - Велики пожар захватио Богородичну цркву Нотр Дам у Паризу.
