На данашњи дан, 15. мај

15.06.2024. 08:30
1
ИЗВОР: srna.rs

Данас је субота, 15. јун, 166. дан 2024. До краја године има 199 дана.

 1215. - Енглески краљ Џон, назван Џон Без Земље, морао да попусти у сукобу с племством и потпише Велику повељу слобода у Енглеској /Magna carta libertatum/, којом је ограничена власт краља и успостављена основа енглеске уставности и јавног права.

1467. - Умро војвода од Бургундије Филип Добри, оснивач бургунданске државе која је у 15. вијеку била ривал Француској.

1520. - Папа Лав Десети екскомуницирао из Римокатоличке цркве њемачког црквеног реформатора Мартина Лутера, осудивши његове тезе као јерес, што је у то вријеме значило казну гору од смртне, али је Лутер пред мноштвом задивљених посматрача спалио папску булу о искључењу. Послије тога његове реформе су прихваћене у већем дијелу Њемачке, а лутеранска верзија протестантизма се раширила и у многе земље западне Европе, посебно у Скандинавији, и стекла доста присталица у сјеверној Америци.

1752. - Бенџамин Френклин извео чувени експеримент, подигавши у ваздух папирнатог змаја током невремена у Филаделфији, да би доказао да су муње заправо електрицитет.

1775. - Конгрес америчких колонија побуњених против британске власти, тзв. Континентални конгрес, изабрао Џорџа Вашингтона за генерала и главнокомандујућег војске Уједињених колонија.

1843. - Рођен норвешки композитор, пијаниста и диригент Едвард Хагеруп Григ, који је, инспиришући се националним фолклором, афирмисао норвешку музику у свијету. Посебно је значајан његов допринос развоју постромантичарске европске хармоније. Изразити лиричар, најбоља дјела је остварио у малим формама, попут клавирских минијатура /"Лирски комади"/, 25 нордијских народних пјесама и плесова, свите "Холберг", "Поетичних музичких слика", хуморески, соло пјесама. Остала дјела: Клавирски концерт у А-молу, оркестарске свите "Пер Гинт", "Сигруд Јорсалфар", Гудачки квартет, Концерт за клавир и оркестар, три виолинске сонате, хорске композиције.

1862. - Обијесни турски војници код Чукур-чесме у Београду убили српског дјечака Саву, а затим и официра и тумача који су предводили српску патролу, што је запалило варницу сукоба. Турци су потом са Калемегдана - покушавајући да силом очувају позиције у Србији - три дана бомбардовали Београд. Код Чукур-чесме је подигнут споменик погинулом дјечаку, дјело српског вајара Симеона Роксандића.

1882. - Рођен румунски генерал и фашистички диктатор Јон Антонеску, током Другог свјетског рата савезник нацистичке Њемачке, због чега је послије рата осуђен на смрт и 1946. погубљен. По доласку на власт 1940. присилио је на абдикацију краља Карола Другог Хоенцолерна - који је 1938. такође завео фашистичку диктатуру - и прикључио земљу Тројном пакту.

1884. - Рођен амерички филмски глумац Хари Ленгдон, један од најбољих комичара нијемог филма. У филмским бурлескама је најчешће тумачио улоге срамежљивих сањалица, обојене горчином и деструктивношћу. Филмови: "Силеџија", "Дугачке панталоне", "Троје су већ гомила".

1903. - Скупштина Србије вратила Карађорђевиће на пријесто, изабравши за краља принца Петра Карађорђевића који је живио у изгнанству у Женеви. Избор је услиједио послије официрског "мајског преврата" 11. јуна 1903. /према Јулијанском календару, тада важећем у Србији, 29. маја/, у којем је убијен краљевски пар Александар Обреновић и Драга Машин. Петар Први Карађорђевић је потом крунисан у Саборној цркви у Београду и - према угледу на Немањиће - миропомазан у манастиру Жича. Његова владавина је обиљежена развојем парламентарне демократије у којој је политичко тежиште пренесено с двора на парламент, размахом тржишне економије који је убрзао привредни развој земље, културним напретком и слободом штампе.

1904. - Више од хиљаду људи, већином жена и дјеце, погинуло у близини Њујорка током пожара који је захватио брод "Генерал Слокам".

1907. - Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција и једну декларацију, којима су први пут знатније кодификована правила међународног обичајног, посебно ратног права.

1910. - Српски студент права Богдан Жерајић убио се послије неуспјелог атентата у Сарајеву на поглавара окупиране Босне и Херцеговине аустроугарског генерала Маријана Варешанина. Његова жртва била је примјер за револуционарну националистичку омладину из покрета "Млада Босна", која је 28. јуна 1914. организовала атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда.

1914. - Рођен руски државник Јуриј Владимирович Андропов, совјетски лидер од 1982. до смрти у фебруару 1984. Од 1967. до 1982. био је предсједник Комитета државне безбједности, генерални секретар владајуће Комунистичке партије је постао у новембру 1982, послије смрти Леонида Иљича Брежњева, а предсједник Президијума Врховног совјета СССР у јуну 1983.

1919. - У директном лету од Њу Фаундленда до Ирске, који је трајао десет часова и 12 минута, енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок први прелетјели Атлантик и за тај подвиг добили племићке титуле. У мају 1927. Атлантик је прелетио Американац Чарлс Линдберг, који је у авиону био сам.

1940. - Армија нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату заобишла 360 километара дугу "Мажино линију", систем одбрамбених утврђења изграђен на источној граници Француске.

1969. - Жорж Помпиду изабран за предсједника Француске.

1975. - Кошаркаши Југославије на европском првенству у Београду освојили титулу првака побједом над репрезентацијом СССР.

1977. - Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра добили прве слободне изборе у Шпанији.

1982. - Аргентинске снаге, које су покушале да окупирају Фокландска острва у јужном Атлантику, предале се Британцима, чиме је окончан рат у којем је на објема странама погинуло око хиљаду људи.

1988. - Пакистански предсједник Зија ул Хак објавио да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану.

1992. - Српски писац Добрица Ћосић, дугогодишњи дисидент под режимом Јосипа Броза Тита, изабран за првог предсједника Савезне Републике Југославије. На положају шефа државе није остао цио мандат - Савезна скупштина му је 1. јуна 1993. године, на иницијативу Српске радикалне странке, изгласала неповјерење, под оптужбом да је кршио Устав.

1992. - Парламент Јапана одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству, први пут након Другог свјетског рата.

1993. - На сарајевском аеродрому потписан Споразум о прекиду непријатељстава између команданата Главног штаба Војске Републике Српске генерал-потпуковника Ратка Младића, команданта муслиманске војске пуковника Расима Делића и команданта Хрватског вијећа обране генерал - бригадира Миливоја Петковића.

1993. - Поморске снаге НАТО-а и Западноевропске уније у Јадранском мору отпочеле примјену поморског ембарга УН против СР Југославије.

1994. - Израел и Ватикан успоставили пуне дипломатске односе, послије историјског договора о међусобном признању и помирењу, послије вијекова сукобљавања Јевреја и римокатолика, током којих су Јевреји најчешће били жртва вјерске хистерије коју је подстицала ватиканска курија.

1995. - Савјет безбједности УН изгласао Резолуцију о слању у бившу Босну и Херцеговину 12.500 припадника Снага за брзо реаговање.

1996. - Умрла америчка пјевачица Ела Фицџералд, некрунисана краљица џеза, савршене технике, изванредне импровизаторске имагинације и широког гласовног распона. Чувена је по "скат" дијалозима са великим џез музичарима - попут Луиса Армстронга, Ђука Елингтона и Вилијама "Каунта" Бејзија.

1998. - Србин Милорад Крнојелац, кога Хашки трибунал терети за ратне злочине на простору бивше БиХ, ухапшен је у Србињу у сектору под командом француске бригаде СФОР-а.

1999. - Посљедњи југословенски војници, полицијске и паравојне снаге повукли се из Призрена.

1999. - Сјеверна Кореја саопштила да је јужнокорејска ратна морнарица потопила један њен брод у сјевернокорејским територијалним водама Жутог мора, оптуживши Сеул да изазивањем првог поморског сукоба од окончања Корејског рата 1953. провоцира нови рат на подијељеном полуострву.

2000. - Предсједник СПО Вук Драшковић рањен у својој кући у Будви, када су непознати нападачи пуцали са балкона.

2003. - Коалиционе снаге ухапсиле бившег команданта ирачких ваздухопловних снага Хамида Раџу Шалаха ал Тикрита, који је био 17. на листи америчке војске најтраженијих Ирачана.

2003. - Ватерполисти Србије и Црне Горе побједом над Хрватском 9:8 постали нови прваци Европе у ватерполу.

2004. - Окружни суд у Српском Сарајеву прогласио кривим и осудио Нихада Машића на 17 година затвора за убиство старице Сафије Машић, повратника у Српско Горажде, 10. августа 2003. године.

Коментари 1
  • Generic placeholder image
    Boba 15.06.2024. 09:48
    Valjda je danas 15 juni a ne 15 maj
Повезане вијести
На данашњи дан, 15. јул На данашњи дан, 15. јул
На данашњи дан, 14. јул На данашњи дан, 14. јул
На данашњи дан, 13. јул На данашњи дан, 13. јул
Најчитаније
  • ''Вукови" са Пала купили аутомобил Драги Рупару
    19h 15m
    4
  • Традиционално дружење Илиџанаца (ФОТО)
    19h 5m
    2
  • Хеликоптер активан на терену, избачено 25 тона воде, отежани услови за гашање ватре
    19h 20m
    0
  • Заштитите своје љубимце од топлотног удара
    23h 18m
    5
  • Напици који ће освјежити љето
    8m
    0