Данас је петак, 16. октобар, 290. дан 2020. До краја године има 76 дана.
1430. - Рођен шкотски краљ Џејмс Други, назван Џејмс гњевног лица, који је успоставио власт над ривалским племићким фракцијама. Тиме је учврстио ауторитет круне, успjешно настављајући посао који је започео његов отац Џејмс Први. Убили су га Енглези 1460. током опсаде замка Роксбург.
1758. - Рођен амерички филолог и лексикограф Ноа Вебстер, симбол лексикографске традиције у САД. Објавио је 1806. "Сажети рјечник енглеског језика", а 1828. рјечник који и сада носи његово име. Изузетно обимне "потомке" Вебстерових рјечника сматрају најбољим рјечницима савременог енглеског језика.
1793. - Погубљена француска краљица Марија Антоанета, супруга Луја Шеснаестог и кћерка аустријске царице Марије Терезије. Кад је 1789. избила Француска револуција, постала је једна од најомраженијих личности. Приписана јој је иронична порука гладном народу: "Ако немате хљеба, једите колаче". Под оптужбом да је везама са бечким двором издала Француску, погубљена је на гиљотини пред 300.000 Парижана.
1813. - Почела тродневна "Битка народа" код Лајпцига, у којој су се снаге француског цара Наполеона Првог Бонапарте нашле под ударом удружених савезника - Русије, Пруске и Аустрије. Француска армија је потучена, а 19. октобра савезници су заузели Лајпциг. Послије пораза Наполеон се повукао преко Рајне и неколико мјесеци касније био је присиљен да абдицира.
1837. - Српски кнез Милош Обреновић укинуо кулук - бесплатан рад сељака за нахијске старјешине и свештенство. У томе се претјеривало, што је било повод за одметање сељака у хајдуке. Кулук је више пута забрањиван, али су указом кнеза Милоша укинути сви његови видови, осим кулука за одржавање путева и мостова.
1846. - Амерички љекар Џон Ворен први пут у историји хирургије употријебио етар за већи оперативни захват, уклонивши тумор пацијенту у Општој болници "Масачусетс" у Бостону.
1854. - Рођен енглески писац ирског поријекла Фингал О'Флаерти Вилс, познат као Оскар Вајлд, који је кршио конвенције и давао маха неконформизму и у животу и у литератури. Истицао је да је умјетност аутономна и аморална. У затвору у Редингу, у којем је двије године издржавао казну због хомосексуализма, написао је "Баладу о рединшкој тамници" и дубоко искрен животни обрачун "Де профундис". Послије изласка из затвора 1897, под именом Себастијан Мелмот живио је у Паризу, гдје је умро 1900. Остала дјела: роман "Слика Доријана Греја", комедије "Важно је звати се Ернест", "Лепеза леди Виндермир", "Идеалан муж", збирка прича "Злочин лорда Артура Сејвила и друге приче", драме "Салома" /на француском језику/, "Вера", "Војвоткиња од Падове".
1886. - Рођен израелски државник Давид Грин, познат као Давид Бен Гурион, вођа борбе за стварање Израела и први премијер јеврејске државе од 1948. до 1953. и поново од 1955. до 1963. Из родне Пољске је 1906. отишао у Палестину и био међу пионирима сељачког колективизма и радничког покрета. Основао је 1920. Хистадрут /Савез синдиката/, а 1930. Израелску радничку партију /МАПАИ/, странку лабуристичког типа. Као премијер, од различитих герилских група је створио израелску армију и заступао чврсту линију према агресији околних арапских земаља.
1888. - Рођен амерички писац Јуџин Гледстон О'Нил, творац модерне америчке драме, добитник Нобелове награде за књижевност 1936. Његове драме одликују реализам и жестина која каткад прераста у бруталност. Драме и трилогија "Електри приличи црнина", у којој је класичну грчку тему о Едипу примијенио на модеран свијет, односно америчко друштво у вријеме грађанског рата, донијели су му свјетску славу. Остала дјела: драме "Иза хоризонта", "Ана Кристи", "Сва божија дјеца имају крила", "Велики бог Браун", "Цар Џонс", "Дуго путовање у Европу", "Жудња под бријестовима".
1908. - Рођен албански диктатор Енвер Хоџа, шеф владајуће Партије рада Албаније од 1948. до смрти 1985. Између два свјетска рата био је секретар краљевског посланства Албаније у Бриселу. Један је од оснивача Комунистичке партије Албаније 1941. Подржавао је политику Информбироа од 1948. до 1956. и диктаторску концепцију Јосифа Висарионовича Џугашвилија /Стаљина/, чак и послије 20. конгреса Комунистичке партије СССР на којем су осуђени Стаљинови методи. Касније је постао приврженик Пекинга, али се разишао и са кинеским комунистима, потпуно изолујући земљу. Изградио је примитивни, ауторитаран систем заснован на репресији и физичким елиминацијама неистомишљеника, али и сарадника за које је посумњао да би могли да угрозе његову личну власт. Био је заговорник великоалбанских територијалних претензија према Југославији.
1910. - Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић пред више хиљада знатижељника извео у Суботици лет дрвеним "монопланом" који је сам конструисао. Уздигао се на висину од 30 метара и у широком луку облетио коњичко тркалиште. Сарићев "моноплан" чува се у Музеју ваздуохопловства у Сурчину.
1925. - Потписан гарантни пакт Њемачке, Белгије и Француске о међусобном поштовању граница, који је нацистичка Њемачка погазила 15 година касније кад је окупирала те двије земље.
1927. - Рођен њемачки писац Гинтер Грас, који је свјетски успјех постигао већ првим романом "Лимени добош", испољивши виталну приповједачку снагу, егзактно фиксирање малограђанске средине у вријеме нацизма, једак цинизам и гротеску којима разголићује друштвене конвенције и идеологију. У јавном животу често се упуштао у жестоке полемике и оспоравања, посебно политике владе у Бону, оптужујући је, на примјер, да води "варварску политику" према странцима и да Турску снабдијева оружјем којима Анкара "уништава сопствени народ", због чега се "стиди сопствене земље" која све своди на привредне критеријуме. Остала дјела: романи "Лимбур", "Псеће године", "Локална анестезија", "Сусрет у Телгтеу", "Широко поље", новела "Мачка и миш", драме "Поплава", "Плебејци увјежбавају устанак", збирке пјесама "Чвориште пруга", "Испитан". Нобелову награду за књижевност добио је 1999. године.
1946. - Њемачке нацистичке вође Међународни суд у Нирнбергу осудио на смрт због ратних злочина у Другом свјетском рату, укључујући шефа дипломатије Јоахима фон Рибентропа и начелника штаба Врховне команде оружаних снага нацистичке Њемачке фелдмаршала Вилхелма Кајтела. Рајхсмаршал Херман Геринг, такође осуђен на смрт, убио се у затворској ћелији претходног дана.
1949. - Поразом прокомунистичке Демократске армије у Грчкој окончан трогодишњи грађански рат.
1964. - Кина извела прву експлозију атомске бомбе, поставши пета земља свијета која располаже нуклеарним оружјем.
1964. - Алексеј Николајевич Косигин, послије смјењивања Никите Сергејевича Хрушчова, саставио нову совјетску владу.
1968. - Москва и Праг потписали споразум о останку совјетских трупа у Чехословачкој, које су с јединицама других земаља Варшавског пакта ушле у ту земљу 21. августа 1968. и срушиле реформистичког шефа Комунистичке партије Александра Дубчека и његову владу.
1973. - Нобелова награда за мир додијељена државном секретару САД Хенрију Кисинџеру и његовом партнеру у преговорима Ле Дук Тоу, али је политичар Сјеверног Вијетнама одбио награду.
1978. - Пољски кардинал Карол Војтила изабран за 264. поглавара Римокатоличке цркве као први неиталијански папа послије 456 година, који је потом узео име Јован Павле Други.
1980. - Умро италијански политичар Луиђи Лонго, први предсједник Комунистичке партије Италије, који је послије смрти једног од оснивача партије Палмира Тољатија 1964. постао њен генерални секретар, а 1972. предсједник. Члан партије је од оснивања 1921. и предводио је антифашистичку борбу у сјеверној италијанској провинцији Пијемонт. Послије хапшења под фашистичким режимом Бенита Мусолинија 1923. и 1924, емигрирао је 1926. и био је један од иницијатора стварања пакта са социјалистима 1934. ради борбе против фашизма. Под илегалним именом Гало у Шпанском грађанском рату, у којем је рањен, био је генерални инспектор Интернационалних бригада. Послије пораза републиканаца у Шпанији интерниран је у концентрациони логор у Вернеу, одакле је изручен на захтјев италијанских власти. По пуштању с робије 1943. био је један од вођа оружане борбе против фашиста у Другом свјетском рату.
1981. - Умро израелски генерал и политичар Моше Дајан, бриљантни побједник у рату против Арапа у јуну 1967, у којем је Израел, послије војних провокација Египта, за неколико дана запосјео Синај, Газу, Западну обалу и Голанску висораван. Као 14-годишњак 1929. је постао члан "Хагане", илегалне јеврејске војне организације, а у саставу британских снага се од 1937. до 1941. борио против Арапа у родној Палестини. У Другом свјетском рату 1941. је изгубио око у бици против трупа француске марионетске владе у Сирији. Од 1953. до 1958. био је начелник Генералштаба израелске армије, а од 1959. до 1964. министар пољопривреде и један од првака владајуће партије "Мапај", из које је изашао 1965. Министар одбране био је 1967. и поново 1973. и 1974, кад је поднио оставку. Шеф дипломатије постао је 1977, али се 1979. повукао због неслагања с премијером Менахемом Бегином о политици према Арапима.
1982. - Умро италијански оперски пјевач Марио дел Монако, назван "тенором епохе". Захваљујући изузетном гласу и изванредном осјећају за сцену, стекао је огромну популарност и признање критике.
1983. - Умро српски сликар и ликовни критичар Михаило Петров, један од водећих учесника у великом преображају умјетности у Југославији између два свјетска рата. Био је професор Академије примијењених умјетности у Београду. Илустровао је многобројне књиге.
1984. - Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додијељена та награда. Бивши предсједник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио је ту награду 1960.
1995. - Вођа такозване Нације ислама Луис Фаракан пред милион окупљених црнаца на митингу у Вашингтону описао САД као друштво бјелачке супремације.
1996. - На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78 и повријеђено више од сто људи у стампеду насталом послије покушаја навијача без карата да се пробију на трибине да би посматрали квалификациони меч за свјетско фудбалско првенство.
2003. - Данас је Свјетски дан хране, установљен 1979. године. Тог дана 1945. године УН су основале Организацију за храну и пољопривреду /ФАО/.
2003. - Умро је мађарски боксер Ласло Пап, први који је на Олимпијским играма три пута узастопно освајао златне медаље.
2007. - У саобраћајној несрећи на ауто-путу Загреб-Београд, код Нове Градишке, погинуо је македонски пјевач Tоше Проески. Рођен је у Крушеву у Македонији. Посједовао је ријетке гласовне могућности и био је један од најпопуларнијих пјевача са простора некадашње Југославије.
2007. - Умрла је британска глумица Дебора Кер, позната по једном од најпознатијих филмских пољубаца са Бертом Ланкестером у филму "Одавде до вјечности". Каријеру је почела у локалном позоришту, у родној Шкотској, да би прву главну улогу одиграла у филму "Мајор Барбара" 1941. године. Номинована је за Оскара за главну улогу чак шест пута да би коначно 1994. добила Оскара за животно дјело. Филмови: "Кво вадис", "Јулије Цезар", "Одавде до вјечности", "Добар дан, туго", "Казино ројал".
