На данашњи дан, 17. април

17.04.2022. 09:00
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је недјеља, 17. април, 107. дан 2022.До краја године има 258 дана.

 1421. - Више од 100.000 људи удавило се када је море у Холандији пробило заштитне насипе.

1492. - Шпански краљевски пар - Фернандо Пети и Изабела Прва сагласио се да финансира прво путовање у Америку, односно Индију - како се тада мислило - шпанског морепловца италијанског поријекла Кристофора Колумба. Дали су му три једрењака, звање адмирала океана и вицекраља земаља које освоји. Обећана му је и десетина робе коју донесе и власништво осмине земље коју открије.

1790. - Умро амерички политичар, писац, физичар и филозоф Бенџамин Френклин, борац за независност Америке. Био је и штампар, књижар, новинар, гувернер Пенсилваније, посланик у Лондону и Паризу. Основао је прву јавну читаоницу у Америци, филозофско друштво Пенсилваније и Академију која је прерасла у Пенсилванијски универзитет. Био је члан Краљевског друштва у Лондону. С трећим предсједником САД Томасом Џеферсоном написао је "Декларацију независности". Учествовао је у писању устава САД, залажући се за демократско друштво и укидање ропства. Истраживао је феномен електрицитета, доказао постојање позитивног и негативног електрицитета, пронашао громобран и открио ток и карактеристике Голфске струје. Дјела: "Нови експерименти и опажања о електрицитету", "Живот Бенџамина Френклина".

1814. - Рођен српски ботаничар и природњак Јосиф Панчић, први предсједник Српске краљевске академије. Медицину је завршио у Пешти, а у Бечу је усавршавао ботаничке студије и ту је упознао Вука Караџића, који га је убиједио да 1846. дође у Србију. Радио је као љекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. је постао професор Лицеја и потом Велике школе /универзитет/ у Београду, чији је ректор био шест пута. С изванредним познавањем природних наука, проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је око 80 биљних и животињских врста до тада непознатих науци. Открио је нову врсту ендемско-реликтног четинара, познату као "Панчићева оморика" и реликтне рамондије. Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду. Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Дјела: "Флора Краљевине Србије", "Птице Србије", "Рибе Србије".

1860. - Црна Гора и Отоманско царство су, двије године послије тешког турског пораза на Грахову, потписали протокол о разграничењу. У границама Црне Горе остали су Грахово, дио Бањана, никшићке Рудине, Жупа никшићка, већи дио Дробњака, Липово, дио Куча, Горњи Васојевићи и Додоши. Тада су фактички велике силе, мада не још формално, признале независност Црне Горе.

1894. - Рођен руски државник Никита Сергејевич Хрушчов, шеф совјетске Комунистичке партије од 1953. до 1964. године, упамћен по раскиду са стаљинистичком верзијом социјализма, али и по изузетној ревности у Украјини у вријеме најцрњег стаљинистичког терора. Од 1918. борио се у Црвеној армији у грађанском рату. Члан Централног партијског комитета постао је 1934, шеф Московског комитета 1935, први секретар партије у Украјини 1938, члан Политбироа 1939. Организовао је партизанску борбу у Украјини и био члан војних савјета неколико фронтова у Другом свјетском рату. Послије смрти Јосифа Стаљина 1953. постао је први секретар партијског Централног комитета, а као совјетски премијер 1958. потписао је 1955. Београдску и 1956. Московску декларацију, којима су нормализовани односи Југославије и СССР послије периода Информироа. На 20. партијском конгресу поднио је реферат "О култу личности и његовим посљедицама" и започео процес дестаљинизације и одбацивања Стаљинових метода у унутрашњој политици и у међународном радничком покрету. Као шеф партије самовољном одлуком је издвојио руско полуострво Крим из састава Русије и припојио га Украјини, што је послије распада СССР постало јабука раздора између те двије бивше совјетске републике. Пленум Централног комитета Комунистичке партије у октобру 1964. смијенио га је са свих функција.

1916. - Рођена Сиримаво Бандаранаике, која је у јулу 1960. постала премијер Цејлона /садашња Шри Ланка/, прва жена у историји на том положају.

1919. - Умро српски писац и публициста Светозар Ћоровић, који је са српским писцима Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо у Мостару лист "Зора", у којем је развио плодан приповједачки и уреднички рад. Био је међу водећим српским националистима који су се борили против окупаторског аустроугарског режима у БиХ. У Првом свјетском рату интерниран је и потом мобилисан. Отпуштен је пошто је оболио и убрзо је умро. У приповијеткама, драмама и романима описивао је живот у Херцеговини, пишући непосредним стилом, који се одликује живописношћу казивања и лакоћом. Дјела: романи "Стојан Мутикаша", "Женидба Пере Карантана", "Мајчина Султанија", збирке приповиједака "У часовима одмора", "Моји познаници", "Брђани", драме "Зулумћар", "Он", "Адам-бег", "Ајша".

1924. - Рођен српски вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета умјетности у Београду и ректор ове високошколске установе од 1971. до 1973. Аутор је низа споменика, укључујући споменике палим борцима на Мајевици и у Земуну, споменик на Авали совјетским ратним ветеранима погинулим у авионској несрећи, спомен-костурницу у Сансеполкру у Италији. У младости је био врхунски спортиста - прије Другог свјетског рата првак Југославије у пливању, а послије рата шампион државе у стрељаштву и освајач другог мјеста на свјетском стрељачком првенству.

1941. - Опуномоћеници Врховне команде бивше југословенске Владе - шеф дипломатије Александар Цинцар Марковић и генерал Радивоје Јанковић у Другом свјетском рату у згради чехословачког посланства у Београду потписали акт о капитулацији оружаних снага Краљевине Југославије, који им је издиктирао њемачки командант генерал Максимилијан фон Вајкс. Трећи рајх је наметнуо "безусловну, потпуну и неограничену" капитулацију, војска Југославије је углавном одведена у заробљеништво, а земља подијељена између Њемачке, Италије, Мађарске и Бугарске. Југословенска ратна флота је припала Италији, изузев једне подморнице и двије моторне торпиљерке, које су умакле, и разарача "Загреб" који су успјели да потопе поручници бојног брода Милан Спасић и Сергеј Машера.

1944. - Британска влада у Другом свјетском рату донијела одлуку о ограничењу дипломатских веза страних представника - забрањено је одашиљање и примање шифрованих порука, а дипломатска пошта је отварана и цензурисана. То се није односило само на представништва СССР, САД и британских доминиона, осим Ирске. Потез без преседана у међународном праву и пракси учињен је ради очувања ратних тајни, посебно отварања другог фронта у Европи. Мјере су укинуте послије успјешног искрцавања савезника у Француској у августу 1944.

1946. - Посљедњи француски војници напустили Сирију, која је стекла независност.

1961. - Уз обилату подршку САД кубански контрареволуционари искрцали се у "Залив свиња", намјеравајући да сруше власт Фидела Кастра. Кубанске снаге су их брзо разбиле, па је предсједнику САД Џону Кенедију остало само да призна пораз и одговорност своје владе. У тродневним борбама убијено је око сто и заробљено више од хиљаду нападача.

1969. - Александер Дубчек дао оставку на положај шефа Комунистичке партије Чехословачке, на којем га је замијенио Густав Хусак.

1971. - Египат, Сирија и Либија потписали уговор о конфедерацији, али је та творевина убрзо пропала, попут других сличних арапских пројеката.

1975. - Црвени Кмери заузели главни град Камбоџе Пном Пен и одмах почели терор над сународницима, током којег су - до вијетнамске окупације Камбоџе крајем децембра 1978. - убили између милион и два милиона људи.

1977. - Жене у Лихтенштајну први пут гласале.

1983. - Са територије Индије успјешно лансиран вјештачки сателит. Први индијски сателит избачен је совјетском ракетом у орбиту око Земље с космодрома Бајконур 19. априла 1975.

1989. - Пољски синдикат "Солидарност" легализован послије седмогодишње забране.

1992. - Са Пала почело емитовање програма Радио-станице Републике Српске - Студија С. Претходно су Радио-Сарајево запосјеле снаге под контролом лидера Странке демократске акције Алије Изетбеговића.

1993. - Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију 820 о херметичком стезању обруча економских санкција око СР Југославије уколико Срби у БиХ до 26. априла не потпишу Венс-Овенов мировни план. Резолуција је изгласана на иницијативу Француске, Велике Британије и несврстаних земаља. У њој није било нових казнених мјера, али је до крајности пооштрена примјена свих до тада усвојених санкција, најтежих у историји УН: забрана сваке трговине и транзита робе, замрзавање свих финансијских фондова, пресијецање ријечних и морских путева. Из мјера блокаде изузете су само телекомуникације, пошта и правне трансакције.

1993. - Умро турски државник Тургут Озал, предсједник Турске од 1989.

1997. - Умро израелски државник Хаим Херцог, предсједник Израела од 1983. до 1993. Завршио је права у Кембриџу и војну академију у Сендхерсту, а у Другом свјетском рату се борио у британској армији. У Палестини се потом укључио у илегални покрет Хагана, а кад је 1948. основан Израел постао је први шеф војне обавјештајне службе. Потом је био командант јужне армијске области и први војни гувернер Западне обале, окупиране у рату 1967, а од 1975. до 1978. израелски амбасадор у УН.

1999. - Авијација НАТО-а касетном бомбом усмртила трогодишњу Милицу Ракић, коју је гелер убио у купатилу, у њеном стану, у београдском приградском насељу Батајница. Истог дана бомбардовани су махом цивилни циљеви у Београду, Панчеву, Новом Саду, Сремској Митровици, Пожеги, Смедереву, Ваљеву, Приштини, Гњилану, Витини, Косовској Каменици.

2003. - Шеф УНМИК-а Михаел Штајнер издао уредбу којом је прогласио тзв. Албанску националну армију /АНА/ терористичком организацијом и упозорио да је било каква веза са овом организацијом кривично дјело.

2014. - Умро велики колумбијски и јужноамерички писац Габријел Гарсија Маркес, који је аутор чувеног романа "Сто година самоће", као и низа других познатих новела и приповједака: "Пуковнику нема ко да пише", "Љубав у доба колере", "Јесен патријарха"....

 

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 26. новембар На данашњи дан, 26. новембар
На данашњи дан, 25. новембар На данашњи дан, 25. новембар
На данашњи дан, 24. новембар На данашњи дан, 24. новембар
Најчитаније
  • Прича о мртвој драгој – Ленка Дунђерски и Лаза Костић
    8h 49m
    0
  • Од 1. јануара уводи се нови намет у Српској
    17h 53m
    0
  • Балканско чудо: Рођен Петар - мајка има 61 годину (ВИДЕО)
    9h 41m
    0
  • Жену усмртила крава
    6h 14m
    0
  • Крађа у Источној Илиџи
    16h 34m
    0