Данас је понедјељак 17. јул, 198. дан 2023. До краја године има 167 дана.
1453. - У бици код Кастијона Французи потукли Енглезе, што је означило крај Стогодишњег рата.
1762. - Убијен руски цар њемачког поријекла Петар Трећи Фјодорович Романов, који је владао само неколико мјесеци. На пријестолу је био од 5. јануара 1762. до 9. јула исте године, кад је збачен. Отрован је према налогу супруге, касније царице Катарине Велике. Дворском преврату претходило је незадовољство лабилним Петром Трећим, које је кулминирало срамним окончањем седмогодишњег рата с Пруском, кад је пруски утицај постао пресудан у руској унутрашњој и спољној политици. Завјереници су придобили царску гарду, Сенат и Свети синод Руске православне цркве и присилили цара на абдикацију, потом га ухапсили и отровали.
1790. - Умро шкотски економиста Адам Смит, најпознатији представник енглеске класичне политичке економије уз Дејвида Рикарда, чија се теорија о подјели рада у економској литератури сматра класичном. Наглашавао је да у етици влада алтруизам, а у економији егоизам. Детаљно је приказао историју настанка новца, анализирао вриједност и расподјелу најамнине, профита и ренте, акумулацију капитала и разлику између производног и непроизводног рада.
1793. - На гиљотини погубљена жирондинка Шарлота Корде, која је четири дана раније убила лидера монтањара и једног од вођа Француске револуција Жана Пола Мараа.
1804. - Београдску тврђаву напустиле и побјегле низ Дунав старјешине турских јањичара - дахије Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед Фочић - који су претходно у сјечи кнезова поубијали истакнуте српске прваке, што је био непосредан повод Првом српском устанку.
1876. - Рођен совјетски политичар и дипломата јеврејског поријекла Меир Валах, познат као Максим Максимович Литвинов, шеф совјетске дипломатије од 1930. до 1939. Послије хапшења 1901. у затвору се придружио присталицама потоњег вође Октобарске револуције Владимира Иљича Уљанова /Лењин/, а 1902. је побјегао с робије и емигрирао у Швајцарску, гдје је 1903. и формално приступио бољшевицима, иступивши из "Иностране лиге руске револуционарне социјалдемократије". Од 1918. био је први представник совјетске владе у Великој Британији, а од 1921. замјеник министра иностраних послова. Учествовао је у многим преговорима и често предводио совјетске делегације у иностранству, а од 1941. до 1943. био је амбасадор у САД.
1899. - Рођен амерички филмски глумац Џејмс Кегни, умјетник несвакидашње енергије и експресивности, који је у жанру криминалистичког филма био персонификација "анђела гарава лица", фолклорног хероја епохе прохибиције и велике економске кризе. Филмови: "Државни непријатељ", "Грешников одмор", "Пролаз за пакао", "Хук гомиле", "Побједник узима све", "Анђели гарава лица", "Сан љетње ноћи", "Оклахома Кид", "Јенки Дудл Данди" /награда "Оскар"/, "Крв на сунцу", "Бијело усијање", "Цијена славе", "Човјек са хиљаду лица", "Један, два, три", "Регтајм".
1912. - Умро француски математичар, физичар и филозоф Жил Анри Поенкаре који је прије Алберта Ајнштајна засновао специјалну теорију релативности. Објавио је више од 500 математичких радова, изучавао је аналитичку и небеску механику, хидродинамику, астрономију, геодезију, теоријску и математичку физику. Створио је теорију аутоморфних функција, један је од оснивача топологије, развио је електромагнетску теорију свјетлости, електрицитета и оптике Џејмса Клерка Максвела, математичке методе у небеској механици и астрономији, дао критичку анализу космогонијских хипотеза. У филозофији се бавио теоријом науке, теоријом сазнања и општом методологијом. Објавио је 32 књиге. Дјела: "Наука и хипотеза", "Вриједност науке", "Наука и метода", "Нове методе небеске механике 1 - 3".
1917. - На таласу антињемачких осјећања у Великој Британији у Првом свјетском рату британска краљевска кућа промијенила име Сакс-Кобург-Гота у Виндзор.
1918. - У Јекатеринбургу убијена руска царска породица Романов. Цара Николаја Другог Александровича, заједно са супругом Александром Фјодоровном и њихово петоро дјеце, као и четворо слугу, стријељали су бољшевици. Руска православна загранична црква је 1981. године канонизовала царску породицу, а исто је учинила и Московска патријаршија на територији неких својих епархија. Руска православна црква је 2000. године чланове убијене царске породице прогласила за свете новомученике.
1928. - Умро српски геолог Светолик Радовановић, члан Српске краљевске академије, професор Универзитета у Београду, први министар привреде у Србији. Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. је с геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво. Као министар је донио прва правила рударско-братинске касе за осигурање рудара, установио недјељно-празничне школе за шегрте и издао први годишњак рударског одјељења министарства привреде. Дјела: "Увод у геологију источне Србије", "О трусу", "Подземне воде", "Лијас код Рготине", "Лијас код Добре", "Црнајка с нарочитим обзиром на њен Догер", "Доњолијаска фауна са Вршке чуке", "Келовеј код Вршке чуке", "О великом шаријажу у источној Србији".
1936. - Почео Шпански грађански рат.
1945. - Конференција великих сила побједница у Другом свјетском рату о послијератној будућности Европе почела је у бившој резиденцији пруских краљева и њемачких царева у Потсдаму. На скупу, окончаном 2. августа 1945, совјетски вођа Јосиф Висарионович Џугашвили /Стаљин/, предсједник САД Френклин Делано Розевелт и премијер Велике Британије Винстон Черчил - кога је 28. јула замијенио нови шеф британске владе Клемент Атли - одлучили су да Њемачка буде потпуно демилитаризована, да се забрани рад Националсоцијалистичке партије и да Њемачка плати ратну штету. Договорене су и територијалне промјене у источној Европи. Упркос заклињању у трајни мир, убрзо су дубока размимоилажења Истока и Запада изазвала хладни рат.
1959. - Умрла америчка пјевачица Били Холидеј, названа "краљицом џеза и блуза". Према музичким критичарима, још се ниједан џез пјевач није приближио њеним интерпретацијама.
1965. - Амерички бомбардери "Б-52", познати као "летеће тврђаве", из америчке пацифичке базе на острву Гуам први пут бомбардовали циљеве у Вијетнаму.
1968. - Ирачку војну владу генерала Абдула Рахмана Мухамада Арефа оборио генерал Ахмед Хасан ал Бакр, који је постао предсједник и премијер Ирака и предсједавајући Савјета револуционарне команде.
1973. - У Авганистану бивши премијер Сардар Мухамад Дауд Кан у државном удару збацио краља Мохамеда Захира Шаха и прогласио републику с њим као предсједником, чиме је послије 40 година окончана Шахова владавина.
1975. - У орбити око Земље спојили се совјетски и амерички васионски бродови "Сојуз 19" и "Аполо 18", а команданти летјелица Алексеј Архипович Леонов и Том Стафорд су се руковали и размијенили честитке, при чему је Рус говорио енглеским језиком, а Американац руским.
1976. - Индонезија припојила бившу португалску колонију Источни Тимор и прогласила га 27. провинцијом.
1987. - Француска прекинула дипломатске односе с Ираном.
1988. - Иран безусловно прихватио резолуцију УН о прекиду ватре, чиме је окончан осмогодишњи иранско-ирачки рат.
1994. - Бразил на свјетском фудбалском првенству, одржаном у САД, освојио четврту шампионску титулу, што до тада нико није успио.
1995. - Умро аргентински аутомобилски ас Хуан Мануел Фанђо. Био је петоструки свјетски шампион у "Формули 1", што нико други није успио, а првак свијета 1951, 1954, 1955, 1956. и 1957. године.
1996. - Убрзо послије полијетања из Њујорка ка Паризу, изнад Атлантског океана, експлодирао амерички путнички авион "боинг 747", а несрећу није преживио нико од 230 људи у њему. Исламска терористичка организација "Покрет за исламске промјене", која је претходно истог мјесеца подметнула експлозију у којој је у Саудијској Арабији погинуло 19 америчких војника, посредно је преузела одговорност, али вишемјесечна истрага није поуздано утврдила узрок експлозије.
1998. - Џиновски таласи, изазвани снажним земљотресом у пацифичком подморју, збрисали с лица Земље шест села на сјеверозападној обали Папуе Нове Гвинеје, усмртивши више од 3.000 људи.
2000. - Њемачка, САД, Пољска, Русија, Чешка, Украјина и Бјелорусија потписале у Берлину Споразум о исплати одштета за око милион људи, који су били под присилним радом током нацистичке владавине у Њемачкој.
2001. - Представник ЕУ Франсоа Леотар и изасланик америчког предсједника Џејмс Пердју предочили су представницима македонских партија приједлог споразума, према коме Албанци добијају право на службену употребу матерњег језика и међуетничку полицију у срединама гдје националне мањине чине 20 одсто становништва.
2009. - Умро Лешек Колаковски, пољски историчар и филозоф. Најпознатији је по својим критичким анализама марксистичке мисли, нарочито познат по тротомном делу "главни токови марксизма". У свом каснијем раду, Колаковски се фокусирао и на вјерска питања. У свом предавању 1986 рекао је: "Не учимо историју да бисмо како да се понашамо или како да успијемо, већ да бисмо знали ко смо ми".
2012. - Умро Антоњин Холи, чешки хемичар, заслужан за проналазак лијекова против сиде.
2014. - Боинг "777" компаније "Малезија ерлајнз", који је летио на релацији Амстердам - Куала Лумпур срушио се на истоку Украјине. У авиону се налазило 298 путника и чланова посаде, од којих нико није преживио.
2015. - Умро Жил Бјанки, француски аутомобилиста, возач Формуле 1. Бјанки је умро девет мјесеци након што је задобио тешке повреде главе у несрећи током трке за Велику награду Јапана.
