Данас је четвртак, 19. октобар, 292. дан 2023. До краја године има 73 дана.
1216. - Умро енглески краљ Џон Без Земље, млађи син Хенрија Другог, који је 1215. морао да попусти у сукобу с племством и потпише Велику повељу слобода у Енглеској. Повељом је ограничена власт краља и успостављена основа енглеске уставности и јавног права.
1745. - Умро енглески писац ирског поријекла Џонатан Свифт, један од најоштроумнијих критичара људске природе и порока. То је посебно изражено у главном дјелу "Гуливерова путовања", у којем је, у измишљеном свијету Лилипутанаца, дивова и смијешних научника, приказао друштвене прилике у Енглеској, изложивши их беспоштедној критици. Остала дјела: политички списи "Сукнарева писма", сатире "Битка књига", "Прича о бурету".
1812. - Француски цар Наполеон Први Бонапарта морао да нареди напуштање Москве и почне повлачење из Русије. Неуспјела инвазија на Русију и пораз у судару с руском војском под командом фелдмаршала Михаила Иларионовича Кутузова означили су почетак краја Наполеонове империје.
1813. - Уласком у Лајпциг армија удружених савезника - Русије, Пруске и Аустрије - окончана је тродневна "Битка народа" код тог њемачког града, у којој су потучене снаге француског цара Наполеона Првог Бонапарте. Послије пораза Наполеон се повукао преко Рајне и неколико мјесеци касније присиљен је да абдицира.
1841. - Рођен црногорски краљ, војсковођа и писац Никола Први Петровић Његош, скоро шест деценија владар Црне Горе, која је у том периоду двоструко увећана и међународно призната. Скупштина главара га је 1860. прогласила кнезом, краљ је био од 1910. до 1918, а владавина му је била испуњена ослободилачким борбама и настојањем да очува независност државе, у чему је тијесно сарађивао са Србијом. Послије инвазије Аустро-Угарске у Првом свјетском рату, у јануару 1916. је отишао у Француску, гдје је умро 1921. Велика народна скупштина у Подгорици га је 26. новембра 1918. збацила и прогласила присаједињење Црне Горе Србији. Писао је драме и пјесме, укључујући драму у стиховима "Балканска царица" и патриотску пјесму "Онамо, 'намо". Посмртни остаци краља Николе и краљице Милене пренесени су у земљу у октобру 1989. и сахрањени на Цетињу.
1859. - Рођен француски официр јеврејског поријекла Алфред Драјфус, који је 1894. лажно оптужен да је Њемачкој издавао војне тајне и осуђен на доживотну робију, само на основу сумњи и изјава графолошких стручњака. Послат је у један од најгорих затвора на свијету на Ђаволским острвима у Француској Гијани. У његову одбрану је устао најславнији писац тог времена Емил Зола, који је под насловом "Оптужујем" у листу "Л'орор" објавио отворено писмо предсједнику Републике. Тек 1906. капетан Драјфус је рехабилитован, враћен у војску и унапријеђен у чин мајора.
1864. - Рођен француски хемичар и индустријалац Огист Лимијер, који је с братом Лујем направио прву филмску камеру и основао у Лиону фабрику за израду фотографског материјала. Браћа су изумјела поступак снимања у природним бојама и у париској кафани "Гран кафе" приредила 28. децембра 1895. прву филмску представу у свијету /"Улазак воза у станицу", "Радници излазе из фабрике"/.
1872. - У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен "Холтерманов грумен", плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа икад пронађена количина тог метала.
1875. - Умро енглески физичар Чарлс Витстон, пионир телеграфије. Пронашао је и метод за одређивање електричног отпора /"Витстонов мост"/ и истраживао електрицитет, свјетлост и звук.
1899. - Рођен гватемалски писац Мигел Анхел Астуријас, добитник Нобелове награде за књижевност 1967, класик магијског реализма у латиноамеричкој прози. Приказао је потресну физичку и духовну биједу у својој отаџбини и исписао снажну оптужницу против диктатура у земљама централне Америке, доминације мултинационалних компанија, комерцијализације традиционалног живота. Дјела: "Господин предсједник", "Гватемалске легенде", "Кукурузни људи", "Ураган", "Зелени папа", "Очи покопаних", "Викенд у Гватемали".
1915. - Русија и Италија у Првом свјетском рату објавиле рат Бугарској, која се нападом с леђа на Србију 6. октобра 1915. прикључила Централним силама.
1918. - У Загребу у Првом свјетском рату Народно вијеће Срба, Хрвата и Словенаца донијело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу. Неколико дана касније делегација Вијећа је у Београду дала изјаву о уједињењу преосталог јужнословенског етничког простора бивше Аустро-Угарске у јединствену државу са Србијом и Црном Гором, а регент Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. прогласио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
1931. - Рођен енглески писац Дејвид Џон Мур Корнвел, познат као Џон Ле Каре, мајстор модерног шпијунског романа. У романима је осликао бестијалност која доминира свијетом шпијунаже у сјенци хладног рата. Дјела: романи "Позив за мртваца", "Шпијун који се склонио у завјетрину", "Рат у огледалу", "Мали град у Њемачкој", "Наивни и сентиментални љубавник", "Дјечко, дама, краљ, шпијун", "Племенити ђак", "Смајлијеви људи", "Млада добошарка", "Панамски кројач", "Чист шпијун".
1932. - У Београду отворен Коларчев народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића Коларца, који је у ту сврху тестаментом завјештао огромну своту - од око 50.000 дуката. Здање Коларчевог универзитета пројектовао је српски архитекта Петар Бајаловић.
1937. - Умро новозеландски физичар енглеског поријекла Ернест Ратерфорд, добитник Нобелове награде за хемију 1908, један од утемељивача модерне атомске теорије. Највише се бавио природом радиоактивности и фундаменталним истраживањима у тој области, откривши три типа радијације, које је означио као алфа, бета и гама зраке. Бомбардујући фолију злата алфа зрацима, 1906. је открио постојање снажно наелектрисаног атомског језгра које је назвао нуклеус, а заједно с њемачким физичарем Хансом Гајгером открио је да алфа зраци садрже позитивно наелектрисане атоме хелијума.
1941. - У ослобођеном Ужицу у Другом свјетском рату изашао први број обновљене "Борбе".
1954. - Закључен англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 мјесеци.
1957. - Савезна Република Њемачка прекинула дипломатске односе са Југославијом зато што је Београд признао Њемачку Демократску Републику. Односи су обновљени у фебруару 1968, у вријеме кад је шеф бонске дипломатије био Вили Брант.
1964. - У удесу совјетског авиона "иљушин-18", који се срушио на Авалу, нико није преживио, укључујући шесточлану делегацију совјетске армије коју је предводио маршал Сергеј Семјонович Бирјузов, која је требало да учествује на прослави 20-годишњице ослобођења Београда.
1986. - Предсједник Мозамбика Самора Машел погинуо у авионском удесу у близини границе с Јужном Африком, за који се претпоставља да је посљедица јужноафричке саботаже.
1987. - У судару два путничка воза у предграђу Џакарте погинуле 102 особе, док је повријеђено више од 5.000.
1991. - Близу Зајечара откривене гробнице римског цара Гаја Галерија Валерија Максимијана и његове мајке Ромуле. Тај римски император од 293. до 311. је на брду Магура подигао царску палату, названу Ромулијана - према имену његове мајке. Откриће је заслуга српског археолога Драгослава Срејовића, који је открио и Лепенски вир.
1994. - Од експлозије бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао исламски терориста-самоубица, погинуле 22 и рањено више од 40 особа.
2000. - Влада Словеније укинула ембарго на извоз нафте и нафтних деривата у СР Југославију.
2001. - У централни дио Авганистана искрцало се 100 америчких елитних војника, који су специјализовани за откривање позиција вођа терориста.
2003. - Дугогодишњи предсједник Странке демократске акције и бивши члан Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић умро је у Клиничко-болничком центру у Сарајеву.
2007. - Високи представник у БиХ Мирослав Лајчак наметнуо одлуку о измјенама и допунама Закона о Савјету министара БиХ и од Парламентарне скупштине БиХ затражио да измијени Пословник о раду оба дома.
