1100. - Енглески краљ Вилијам Други, син Вилијама Првог - Освајача убијен стријелом док је ловио у шуми.

1552. - Лутеранима /протестантима/ одобрена слобода вјероисповијести у Њемачкој.

1589. - Убијен француски краљ Анри Трећи, посљедњи монарх из династије Валоа, док је са трупама опсједао Париз. Током његове владавине од 1574. године земља је била захваћена сукобима римокатолика и хугенота. Послије побуне 1588. био је принуђен да напусти Париз и удружио се с вођом наварских хугенота Анријем од Наваре, будућим краљем Анријем Четвртим, првим из династије Бурбон.

1799. - Умро француски проналазач Жак Етјен Монголфје, који је с братом Жозефом Мишелом 1783. конструисао први ваздушни балон, напуњен загријаним ваздухом.

1802. - Наполеон Бонапарта проглашен "доживотним конзулом" Француске, што му је дало право да именује насљедника.

1830. - Француски краљ Шарл Десети Бурбонски принуђен да абдицира под притиском Јулске револуције.

1858. - Британски парламент усвојио закон, према којем је индијска влада, до тада у надлежности Источноиндијске компаније, потпала под ингеренцију британске круне.

1876. - Рођен српски лингвиста Александар Белић, професор Универзитета у Београду, предсједник Српске краљевске академије /послије Другог свјетског рата Српска академија наука и умјетности - САНУ/ од 1937. до смрти 1960. и члан свих словенских академија. Послије завршене Велике школе у Београду студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнословенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Ријешио је сложен проблем општесловенског акценатског система. Под његовим руководством САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа. Дјела: "О језичкој природи и језичком развитку" /два тома/, "Правопис српскохрватског језика", "Дијалекти источне и јужне Србије", "О двојини у словенским језицима", "Галички дијалекат".

1903. - У Београду одржани оснивачки конгреси Српске социјалдемократске партије и Радничког савеза Србије, на којима су за предсједнике главне партијске управе изабрани Драгиша Лапчевић и Никола Величковић, а за секретаре Коста Јовановић и Радован Драговић.

1100. - Енглески краљ Вилијам Други, син Вилијама Првог - Освајача убијен стријелом док је ловио у шуми.

1552. - Лутеранима /протестантима/ одобрена слобода вјероисповијести у Њемачкој.

1589. - Убијен француски краљ Анри Трећи, посљедњи монарх из династије Валоа, док је са трупама опсједао Париз. Током његове владавине од 1574. године земља је била захваћена сукобима римокатолика и хугенота. Послије побуне 1588. био је принуђен да напусти Париз и удружио се с вођом наварских хугенота Анријем од Наваре, будућим краљем Анријем Четвртим, првим из династије Бурбон.

1799. - Умро француски проналазач Жак Етјен Монголфје, који је с братом Жозефом Мишелом 1783. конструисао први ваздушни балон, напуњен загријаним ваздухом.

1802. - Наполеон Бонапарта проглашен "доживотним конзулом" Француске, што му је дало право да именује насљедника.

1830. - Француски краљ Шарл Десети Бурбонски принуђен да абдицира под притиском Јулске револуције.

1858. - Британски парламент усвојио закон, према којем је индијска влада, до тада у надлежности Источноиндијске компаније, потпала под ингеренцију британске круне.

1876. - Рођен српски лингвиста Александар Белић, професор Универзитета у Београду, предсједник Српске краљевске академије /послије Другог свјетског рата Српска академија наука и умјетности - САНУ/ од 1937. до смрти 1960. и члан свих словенских академија. Послије завршене Велике школе у Београду студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнословенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Ријешио је сложен проблем општесловенског акценатског система. Под његовим руководством САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа. Дјела: "О језичкој природи и језичком развитку" /два тома/, "Правопис српскохрватског језика", "Дијалекти источне и јужне Србије", "О двојини у словенским језицима", "Галички дијалекат".

1903. - У Београду одржани оснивачки конгреси Српске социјалдемократске партије и Радничког савеза Србије, на којима су за предсједнике главне партијске управе изабрани Драгиша Лапчевић и Никола Величковић, а за секретаре Коста Јовановић и Радован Драговић.

1944. - Завршена једна од највећих совјетских офанзива у Другом свјетском рату. Почела је 23. јуна и за 38 дана совјетске дивизије су ослободиле цијелу Бјелорусију, ступиле на тло Пољске и источне Пруске и стигле близу Варшаве.

1945. - Завршена Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Јосиф Висарионович Џугашвили /Стаљин/, предсједник САД Хари Труман и премијер Велике Британије Клемент Атли одлучили да Њемачку, поражену у Другом свјетском рату, демилитаризују и подијеле на два дијела.

1970. - Британски војници у Сјеверној Ирској први пут употријебили гумене метке ради смиривања нереда.

1980. - У страховитој експлозији на жељезничкој станици у Болоњи, коју су изазвали италијански неофашистички терористи, погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. Најтежи терористички злочин у Европи послије Другог свјетског рата изазвао је талас масовних протеста широм Италије.

1989. - Укинута трговинска ограничења између Велике Британије и Аргентине, заведена послије Фокландског рата 1982.

1990. - Ирачка војска окупирала Кувајт, што је Савјет безбједности УН истог дана једногласно осудио, захтијевајући од Багдада да повуче трупе.

1992. - Јединице српске Војске у снажном противнападу ставиле под контролу шире подручје између Трнова и Калиновика, укључујући и стратешки најважнију тачку - превој Рогој.

1993. - Муслиманске јединице, придошле из правца Кладња, спалиле српска села Рјечице и Жеравице између Хан Пијеска и Власенице.

1993. - У Каракају код Зворника сахрањено 12 Срба, погинулих 1. августа у току муслиманског напада на села Бошковићи и Цетићи у зворничкој општини.

1994. - Борбена група од четири авиона НАТО-а извршила напад на српска села Добрица, Удешањ, Рабине, Кекорине и Шиповац, западно од Невесиња.

1994. - Влада Србије затражила од власти Републике Српске да прихвате мировни план Контакт групе за бившу БиХ.

1997. - Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен предсједником Либерије, чиме је послије седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у тој западноафричкој земљи.

2003. - Суд у Руанди осудио 11 особа на смртну казну, у оквиру највећег суђења на којем су оптужене укупно 142 особе које су учествовале у геноциду у тој земљи 1994. године.

2007. - Руска истраживачка подморница са људском посадом поставила руску заставу на дно океана испод Сјеверног пола.

2008. - У циглани на југу Пољске палеонтолози пронашли остатке диносауруса, за кога се вјерује да је до сада непознати предак тираносауруса рекса.

2020. - У мјесту Уштица недалеко од Јасеновца отворен Меморијални центар о усташком геноциду над Ромима у Другом свјетском рату у оквиру кога се налази ромско гробље са 21 масовном гробницом.