1724. - Рођен италијански авантуриста Ђовани Ђакопо Казанова де Саингалт, синоним латинског љубавника, једна од најколоритнијих личности Европе 18. вијека. Током бурног живота био је ученик вјерске школе, секретар кардинала, венецијански поморски официр, опат, коцкар, алхемичар, виолиниста, шпијун, библиотекар. Његови "Мемоари" су драгоцјена слика европског друштва епохе у којој је живио.

1792. - Долар озакоњен као новчана јединица САД.

1805. - Рођен дански писац Ханс Кристијан Андерсен, аутор малих приповједака - бајки које су му донијеле свјетску славу, творац данске реалистичке прозе. Написао је 156 прича, укључујући "Царево ново одијело" и "Ружно паче", заснованих на мотивима данског фолклора, античке митологије и индоевропских предања, а за неке од њих га је инспирисало сопствено тегобно дјетињство, обиљежено сиромаштвом. Уобличене у права мала ремек-дјела, нека аутобиографског карактера, приче подсјећају на најљепше бајке, али свака носи и критику друштвеног стања и читаоцима исказује дубоко хуману поруку. Писане су изванредним стилом који карактеришу тихи хумор и префињена иронија. Остала дјела: пјесме /сачувано је само неколико/, романи "Импровизатор", "О. Т.", "Само музичар", "Срећни Пер", путописи "Базар једног пјесника", "У Шпанији", драме /сада заборављене/.

1838. - Рођен француски државник и адвокат Леон Мишел Гамбета, један од оснивача Треће републике, који је знатно допринио успостављању парламентарне демократије послије пада цара Наполеона Трећег. У борби против цара предводио је републиканце, а у вријеме француско-пруског рата у октобру 1870. године је, као министар унутрашњих послова у влади националне одбране, из опсједнутог Париза балоном одлетио у унутрашњост и организовао борбу против Нијемаца. Од 1879. до 1881. био је предсједник француског парламента, а потом до 1882. премијер.

1840. - Рођен француски писац Емил Зола, творац и најизразитији представник натуралистичког романа. Писао је и приповијетке, драме, књижевну и умјетничку критику, полемичке чланке, борио се страсно за правду и напредак. Отвореним писмом 1898. предсједнику Француске под насловом "Оптужујем" у листу "Л'орор", одлучујуће је допринио рехабилитацији капетана Алфреда Драјфуса, лажно оптуженог за издавање Њемачкој војних тајни и осуђеног на доживотну робију. Сматрао је да писац није само умјетник, па је тражио ослонац у науци, с претензијом да експерименталним методом освијетли карактер и судбину књижевних јунака, дајући притом највећу важност насљедним особинама. Снагом талента и страсним убјеђењима снажно је утицао на савременике, не само у Француској. Дјела: романи "Нана", "Жерминал", "Слом", "Тровачица", "Звијер-човјек", "Новац", "Земља" /из циклуса од 20 романа под заједничким насловом "Ругон-Макарови, природна и друштвена историја једне породице под Другим Царством"/, "Плодност", "Рад", "Истина" /из циклуса "Четири јеванђеља"/, "Три града: Лурд, Рим, Париз", расправа "Експериментални роман".

1860. - У Торину се састао први италијански парламент.

1872. - Умро амерички проналазач и сликар Семјуел Финли Брезе Морзе, конструктор апарата који електричним импулсом преноси писане знаке на даљину. Апарат је патентирао 1837. и назвао га телеграф. Саставио је и азбуку за телеграфисање састављену од тачака и цртица, названу њему у част Морзеова азбука.

1891. - Рођен њемачки сликар и вајар Макс Ернст, оснивач дадаистичког покрета и један од најзначајнијих надреалиста. Открио је технику "фротаж", сродну аутоматизму у надреалистичкој поезији, увео је колаж-фотографију, а у скулптури је често спајао антропоморфне и анималне елементе. Писао је памфлете и манифесте, а бавио се и сценографијом.

1914. - Рођен енглески филмски глумац Алек Гинис, који се одликовао изузетним могућностима преображаја. Филмови: "Њежно срце", "Велико очекивање", "Оливер Твист", "Човјек у бијелом одијелу", "Мост на ријеци Квај" /Оскар/, "Наш човјек у Хавани", "Лоренс од Арабије", "Пад Римског Царства", "Доктор Живаго".

1917. - Пред српским војним судом за официре у Солуну у Првом свјетском рату почео процес против групе официра, укључујући генералштабног пуковника Драгутина Димитријевића - Аписа. Био је то обрачун регента Александра Карађорђевића и првака Радикалне странке са Аписом и официрима који су 1903. убили краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин и 1911. организовали тајну патриотску организацију "Уједињење или смрт", познату као "Црна рука". Оптужбе да су припремали побуну у војсци, преврат и убиство регента и српског премијера Николе Пашића нису доказане, али је суд на основу лажних свједочења осудио девет оптужених на смрт и двојицу на 15 година робије. Велики војни суд дјелимично је преиначио пресуду, али су Апис, мајор Љубомир Вуловић и Раде Малобабић стријељани у Солунском пољу 26. јуна 1917. На темељу сачуваног Вуловићевог писма тек 2. јуна 1953. обновљен је процес и Врховни суд Србије рехабилитовао је Аписа и остале невино осуђене.

1917. - Предсједник САД Вудро Вилсон сазвао ванредно засједање Конгреса на којем је објављен рат Њемачкој. То је учињено због њемачког подморничког рата, али и ради заштите америчких економских интереса у земљама Антанте.

1944. - У Москви саопштено да су совјетске трупе прешле ријеку Прут у Другом свјетском рату и ушле у Румунију.

1954. - Пакт Пакистана и Турске о узајамној одбрани постао саставни дио НАТО пакта, чиме је Пакистан потпуно везан за САД.

1960. - Француска с Мадагаскаром потписала споразум којим је тој острвској афричкој земљи у Индијском океану омогућена независност, послије 64 године француске колонијалне владавине. Споразум је формално ступио на снагу крајем јуна 1960.

1965. - Умро српски физиолог Илија Ђуричић, предсједник Српске академије наука и умјетности од 1960. до 1965. и ректор Београдског универзитета од 1950. до 1952. и од 1954. до 1956. Написао је већи број експерименталних научних радова из области физиологије мишића, ендокриних жлијезда, крви, анафилаксије. Остала дјела: универзитетски уџбеници "Ветеринарска физиологија", "Основи специјалне патолошке физиологије".

1974. - Умро француски државник Жорж Помпиду, предсједник Француске од 1969. до смрти. Шеф државе постао је послије оставке Шарла де Гола и углавном је слиједио идеје славног претходника. Претходно је био професор у Марсеју и Паризу. Са Де Голом је блиско сарађивао од 1945, у међувремену је био директор Ротшилдове банке, шеф Де Головог кабинета и члан Уставног савјета, а од 1962. до 1968. премијер.

1974. - У Титограду /садашња Подгорица/ основан универзитет Црне Горе. Споразум о оснивању највише школске институције потписали су Економски, Технички и Правни факултет, Виша поморска школа у Котору, Педагошка академија у Никшићу, Историјски и Пољопривредни институт и Институт за биолошка и медицинска испитивања у Титограду.

1982. - Војна хунта Аргентине са 10.000 војника напала британски посјед Фокландска острва у Атлантском океану, око 500 километара југоисточно од аргентинске обале, на којима је у том тренутку било 75 британских војника. Аргентинске снаге је послије борби крајем маја и у првој половини јуна 1982. поразило око 5.000 војника послатих из Велике Британије.

1990. - Ирачки предсједник Садам Хусеин запријетио да ће употријебити нервни гас - забрањен од 1925. - уколико Израел нападне Ирак.

1996. - Русија и Бјелорусија потписале споразум о чвршћим политичким и економским везама у оквиру Заједнице Независних Држава тих двију бивших совјетских република.

1997. - Предсједник Заира Мобуту Сесе Секо - суочен са опасношћу губитка власти због надирања побуњеничких трупа - прихватио одлуку парламента да за премијера постави дугогодишњег политичког противника - либералног политичара Етјена Чисекедија.

1999. - Приликом два напада на Куршумлију авијација НАТО усмртила 13 цивила, оштетивши око 500 зграда, укључујући манастире Свете Богородице и Светог Николе из 12. вијека, а у нападу касетним бомбама на албанско село Ногавац код Ораховца убијена су два цивила.

2003. - Предсједавајући Предсједништва БиХ Мирко Шаровић поднио оставку на ову функцију, због притиска представника међународне заједнице и могуће даље импликације по Републику Српску, БиХ, али и по СДС, у вези са афером "Орао". Високи представник Педи Ешдаун је поводом афера "Орао" и прислушкивања у Војсци РС, укинуо Врховни савјет одбране РС, прихватио оставку предсједавајућег Предсједништва БиХ Мирка Шаровића, те донио амандмане на одређене одредбе ентитетских устава, законе о одбрани и Војсци РС и Закон о одбрани Федерације БиХ.

2003. - Хрватски парламент прихватио измјене Изборног закона, као и амандман који предвиђа да српска мањина у парламенту бира фиксно три посланика.