Данас је петак, 2. септембар, 245. дан 2022. До краја године има 120 дана.
31. п. н. е. - У поморској бици у Јонском мору код градића Акцијум, у сјеверозападном дијелу Грчке, Римљани су поразили здружену флоту римског војсковође Марка Антонија и његове супруге - египатске краљице Клеопатре Седме, па су, захваљујући томе, 30. године прије нове ере покорили Египат.
1666. - У Лондону избио катастрофални пожар и ватрена стихија је за пет дана готово уништила град, укључујући 97 цркава, међу којима и катедралу Светог Павла.
1807. - Британска морнарица бомбардовала Копенхаген да би спријечила француског цара Наполеона Првог Бонапарту да против Британаца употријеби данску флоту.
1829. - Склопљен Једренски мир између Русије и Отоманског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест окупираних нахија из Карађорђеве Србије и признају аутономију Грчке.
1838. - Рођена хавајска краљица Лилиуокалани, посљедњи суверен Хаваја од 1891. до 1893, прије него што су та пацифичка острва 1898. анектирале САД.
1866. - На Криту избила побуна против Турака и проглашено је присаједињење тог грчког медитеранског острва земљи матици, која је окончана побједом становника острва и припајањем Крита Грчкој тек 1913. године, послије балканских ратова.
1872. - У Хагу почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да Генерални савјет буде премјештен из Европе у САД, јер је његов опстанак у Лондону - послије пада Париске комуне 1871. и реаговања у европским земљама - постао немогућ. Конгрес у Филаделфији 1876. одлучио je да распусти Генерални савјет и обустави дјелатност Интернационале.
1901. - Рођен мађарски писац Золтан Чука, који је највећи дио стваралаштва посветио превођењу на мађарски језик дјела писаца свих југословенских народа, од Петра Другог Петровића Његоша до савремених - више од сто књига. Дјела: "Историја књижевности југословенских народа", антологија југословенске лирике на мађарском "Звјездана прашина", збирке пјесама "Путеви", "Огњено звоно", "Моје двије домовине".
1910. - Рођен писац Скендер Куленовић, члан Српске академије наука и умјетности, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежопољка", коју је као учесник народноослободилачког рата створио у јеку најжешћих борби. Послије Другог свјетског рата био је директор Драме у Сарајевском позоришту и уредник у београдској издавачкој кући "Просвета". У књижевности се јавио 1927. вијенцем од пет сонета "Оцвале примуле". Остала дјела: роман "Понорница", поеме "Шева", "Збор дервиша", драма "Свјетло на другом спрату", комедије "Дјелидба", "Вечера".
1910. - Умро француски сликар самоук Анри Русо, звани Цариник, родоначелник наивног сликарства. Пажњу ликовних критичара је скренуо једноставношћу сликарске фактуре и наивношћу осјећања. Пресудно је утицао на стварање школа "наивних сликара" у земљама Европе и Америке. Дјела: "Свадба", "Шетња", "Сан", "Заводница змије", "Уснула Циганка".
1922. - Умро аустралијски писац Хенри Арчибалд Ларсен, познат као Хенри Арчибалд Лосон, сликар аустралијског колорита. Доста је путовао као морнар и почео је писањем пјесама на пролетерске теме. Дјела: "Кратке приче у прози и стиху", "Земља из које сам дошао", "Дјеца прашуме", "Кад сам био краљ и друге приче", "Звијезда Аустралије".
1930. - Авионом, чији је назив био "Знак питања", француски пилоти Диедон Кост и Морис Белонт окончали први непрекидни лет између Европе и САД.
1937. - Умро француски историчар и педагог Пјер де Кубертен, обновитељ Олимпијских игара, према угледу на спортска такмичења у старој Грчкој. Захваљујући њему, у Атини су 1896. одржане прве модерне Олимпијске игре. Сахрањен је у Женеви, али му је срце, према његовој жељи, сахрањено у Олимпији, пријестоници античких Олимпијских игара.
1945. - На палуби америчког ратног брода "Мисури", у Токијском заливу, представници јапанске Врховне команде потписали безусловну капитулацију, чиме је окончан Други свјетски рат, који је у Европи завршен 9. маја 1945. поразом нацистичке Њемачке. Токио је био принуђен да капитулира послије низа изгубљених битака, након уласка СССР-а у рат против Јапана, затим - војно непотребног уништења градова Хирошиме и Нагасакија америчким атомским бомбама, што су били највећи појединачни ратни злочини у историји човјечанства, и искрцавања америчких трупа у Токијски залив. Јапан је изгубио све посједе и територије које је стекао оружјем у току пола вијека и са мањим изузецима је сведен у границе националне територије.
1945. - Проглашена Демократска Република Вијетнам, на челу са предсједником Хо Ши Мином.
1973. - Умро енглески писац Џон Роналд Руел Толкин, професор англосаксонског и енглеског језика и књижевности на Оксфордском универзитету. У трилогији "Господар прстенова" створио је властити митски свијет и језик, служећи се прозом у којој се осјећају ритмови нордијских сага и старе англосаксонске поезије, са средишњом темом сукоба добра и зла. Истом имагинарном свијету припадају и романи "Хобит" и "Силмарион". Остала дјела: критичке студије "Беовулф: чудовишта и критичари", "Бајке, критичка студија", "Чосер као филолог".
1990. - Из Багдада отпутовало око 700 држављана западних земаља, међу којима доста жена и дјеце, које је Ирак - према тумачењима Запада - држао као таоце прије избијања Заливског рата. Истог дана саудијски министар одбране је изјавио да његова земља - која је у Заливском рату била главна база армије САД и њених савезника у рату против Ирака - не може бити употријебљена за нападе на Ирак.
994. - Умро Владимир Булатовић - Виб, књижевник и новинар. Изузетно талентован, почео је да пише већ у младим данима за листове "Дело","Данас", "Борба", "Младина", "Јеж"... Настављајући традицију Домановића и Нушића, Булатовић је у збирци сатиричних текстова "Будилник", објављеној 1963. године, показао велики смисао за сублимираност форме, парадокс и актуелне теме.
1996. - Влада Филипина потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, послије 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000 људи.
1998. - Швајцарски авион пао у Атлатски океан у близини канадске провинције Нова Шкотска, што није преживио нико од 229 путника и чланова посаде.
2000. - Шпанска полиција заплијенила око 10 тона кокаина на једном броду, који је ишао из Венецуеле према Канарским острвима - што је највећа пљенидба дроге у Европи.
2001. - На Кипру умро јужноафрички кардиолог Кристијан Бернар који је 1967. извршио прво успјешно пресађивање срца.
