Данас је уторак, 20. јул, 201. дан 2021. До краја године има 164 дана.
1304. - Рођен италијански писац Франческо Петрарка, најзначајнији претеча ренесансе. У француском граду Авињон, гдје је дуго живио, срео је лијепу Лауру којој је посветио зборник од 366 сонета, канцона и мадригала, познат као "Канцонијер". У том интимном дневнику пјеснички је обликовао најтананија осјећања, немир и меланхолију. Снажно је утицао на италијанску и свјетску књижевност, укључујући пјеснике у Дубровнику у 15. и 16. вијеку. Бавио се и историјом и филозофијом и из тог опуса се истиче еп "Африка", у којем је описао Други пунски рат.
1402. - Монголски кан Тамерлан у бици код Ангоре /сада Анкара/ до ногу потукао војску турског султана Бајазита Првог и заробио султана, који је 1403. умро у монголском ропству.
1785. - Рођен турски султан Махмуд Други, који је током владавине од 1808. до смрти 1839. предузео низ реформи у настојању да централизује феудално-апсолутистичко устројство Отоманске империје, а 1826. је уништио јањичаре. Сурово је гушио српске, грчке и румунске националослободилачке покрете, али није успио да сузбије тежње Срба, Грка и Румуна да створе независне државе. Послије турско-руског рата од 1806. до 1812. Букурештанским миром је амнестирао учеснике Првог српског устанка и обећао Србији извјесну аутономију у оквиру Отоманског царства, што је покушао да изигра. Послије новог турско-руског рата од 1828. до 1829. морао је Једренским миром да призна аутономију Србији, Влашкој и Молдавији, а Грчкој независност.
1847. - Рођен њемачки сликар и графичар Макс Либерман, најзначајнији представник њемачког импресионизма. У почетку је реалистички обрађивао сентименталне жанр-сцене, а касније се приклонио назорима француских импресиониста, што је посебно уочљиво у пејзажима.
1866. - Италијанска флота у аустријско-пруском рату, у који је Рим ушао на страни Берлина да би освојио Венецију и загосподарио Јадранским морем - тешко поражена у бици код острва Вис од бројчано слабијих аустријских поморских снага, изгубивши при томе више од 1.100 људи.
1890. - Рођена америчка филмска глумица Теодосија Гудмен, позната као Теда Бара, први "вамп" у историји кинематографије, тип фаталне жене која изазива масовне еротске фантазије. Филмови: "Клеопатра", "Кармен", "Салома", "Жена тигар", "Дама с камелијама", "Пјесма сирене".
1917. - Српска влада премијера Николе Пашића и Југославенски одбор хрватског политичара Анте Трумбића на грчком острву Крф у Првом свјетском рату потписали такозвану Крфску декларацију, којом су јужнословенски народи у Аустро-Угарској затражили уједињење са Србијом у заједничку државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца на челу са династијом Карађорђевића.
1919. - Почео дводневни генерални штрајк радника Југославије као знак солидарности с револуцијама у Совјетској Русији и Мађарској, којим је влада присиљена да одустане од учешћа у оружаној интервенцији ради гушења тих револуција.
1919. - Рођен новозеландски официр и планинар Едмунд Персивал Хилари, који је, с Непалцем Тензингом Норгајом из племена Шерпаса, први освојио највиши планински врх свијета. Њих двојица су се у мају 1953. попела на "кров свијета" - Монт Еверест /тибетански Чомолунгма/, 8.848 метара висок врх планинског масива Хималаји.
1937. - Умро италијански електроинжењер и проналазач Гиљермо Маркони, један од пионира бежичне телеграфије, који је 1909. подијелио Нобелову награду за физику с њемачким научником Карлом Фердинандом Брауном. Успио је 1901. да први преда бежични сигнал преко Атлантског океана и успјешно је усавршавао и примјењивао сопствене и туђе проналаске. Подизао је радио-станице и експериментисао у бежичној телеграфији, али послије експеримената српског научника Николе Тесле и руског физичара Александра Степановича Попова. Једно вријеме је сматран проналазачем радија, али му је пресудом Врховног суда САД одузет патент, јер је Тесла већ патентирао проналазак у Федералном бироу САД за патенте.
1938. - Рођена америчка филмска глумица Наташа Гардин, позната као Натали Вуд, једна од ријетких која је постала филмска звијезда као дијете /"Чудо на 34. улици"/ и успјела да оствари успјешну филмску каријеру и кад је одрасла. Филмови: "Бунтовник без разлога", "Сјај у трави", "Трагачи", "Прича са западне стране".
1944. - У "Вучјој јами" код Берлина њемачки пуковник Клаус Шенк Граф фон Штауфенберг у Другом свјетском рату покушао атентат на Адолфа Хитлера, али је вођа Трећег рајха од експлозије само лакше рањен. Неуспјели атентат главом је платило више њемачких високих официра, учесника у завјери, укључујући фелдмаршала Ервина Ромела, који је принуђен да изврши самоубиство.
1945. - Умро француски писац Пол Валери, изузетан стилиста, један од највећих европских лиричара 20. вијека, члан Француске академије, Међународног института интелектуалне сарадње при Друштву народа у Женеви и почасни доктор многих универзитета. Наставио је поезију симболиста, дајући јој нове мисаоне тонове и строжу форму, и писао је стилски бриљантно углачану прозу. Дјела: поеме "Морнарско гробље", "Млада Парка", есеји "Увод у метод Леонарда да Винчија", "О плесу".
1951. - Током молитве у јерусалимској џамији Ал Акса јорданског краља Абдулаха убио палестински терориста.
1954. - У Женеви закључено примирје о Индокини, којим је Вијетнам подијељен на два дијела. Француска се обавезала да се повуче из Сјеверног Вијетнама и да поштује независност Лаоса, Вијетнама и Камбоџе.
1969. - Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човјек који је ступио на Мјесец, рекавши по изласку из лунарног модула "Орао": "Ово је мали корак за човјека, али велики за човјечанство". На Мјесец је потом крочио Едвин Олдрин, а Мајкл Колинс је дотле кружио око Мјесеца у свемирском броду "Аполо 11", чекајући њихов повратак.
1974. - Турска армија почела инвазију на Кипар, под изговором "заштите" турске националне заједнице, послије које на трећини тог медитеранског острва формирана марионетска "Турска Република Сјеверни Кипар". Њу, осим Анкаре, не признаје нико у свијету.
1976. - Амерички космички брод без људске посаде "Викинг 1" спустио се послије 11 мјесеци лета на Марс и почео да шаље на Земљу јасне снимке те планете.
1982. - Од активираних експлозивних направа, које су терористи Ирске републиканске армије поставили у "Хајд парку" и "Риџентс парку" - у центру Лондона, погинуло је 10 британских војника.
1988. - Јужна Африка, Ангола и Куба прихватиле споразум о повлачењу страних трупа из Анголе и признавању независности Југозападне Африке /Намибија/.
1989. - Бурманска војна хунта ставила у кућни притвор вођу опозиције Аунг Сан Су Чи, која је добила Нобелову награду за мир, због њене отворене критике бруталних метода владавине војног врха.
1992. - У селу Магашићи, код Братунца, муслимански екстремисти убили осморо српских сељака док су купили сијено на пољу.
1994. - Шеф израелске дипломатије Шимон Перес допутовао у посјету Јордану као највиши израелски функционер који је до тада посјетио ту сусједну арапску земљу.
1996. - У Бурундију побуњеници из племена Хуту напали избјеглички логор супарничког племена Тутси, усмртивши око 320 људи, махом жена и дјеце.
1997. - Турске снаге безбједности убиле 50 припадника побуњеничке курдске Радничке партије Курдистан у близини града Јуксекова на југу Турске.
2000. - Након девет дана преговора завршен је блискоисточни мировни самит у Кемп Дејвиду. Решење за вишедецинијски сукоб није пронађено, а сукоби између Израела и Палестинаца су настављени.
2006. - Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородице Љевишке уврштени на листу свјетске баштине Унеска.
2015. - Oтворена кубанска амбасада у Вашингтону, након пет и по деценија "хладног рата" Кубе и САД.
