Данас је четвртак, 21. јул, 202. дан 2022. године. До краја године остала су још 163 дана.
1542. - Кардинал Ђовано Пјетро Карфа, ради борбе против протестантизма, у Риму успоставио инквизицију, што је одобрио његов претходник у папској столици Павле Трећи. Као папа Павле Четврти 1559. године успоставио је "Листу забрањених књига".
1620. - Рођен француски астроном Жан Пикар, који је први прецизно измјерио степен меридијанског лука и омогућио тачније израчунавање полупречника Земље. Године 1679. покренуо је астрономски алманах "Конесанс де тамп".
1718. - Послије побједа аустријског фелдмаршала француског поријекла Франца Евгенија Савојског над Турцима, закључен Пожаревачки мир којим је Аустрија добила Србију сјеверно од Западне Мораве, Банат и сјеверну Босну.
1773. - Папа Клемент Четрнаести распустио римокатолички језуитски ред.
1798. - Послије побједе код пирамида над армијом Мемелука француски генерал Наполеон Бонапарта завладао Египтом.
1816. - Рођен оснивач британске новинске агенције "Ројтер", по чијем је презимену названа најстарија агенција у свијету.
1884. - Рођен српски биолог и физиолог Иван Ђаја, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и умјетности, који је због истраживања физиологије дубоко охлађеног организма стекао свјетски реноме. Један је од оснивача хипотермије /"Ђајин метод постизања хипотермије"/. Године 1910. основао је прву катедру за физиологију код нас. Објавио је, сам или са сарадницима, више од 200 научних радова. Дјела: "Основи физиологије" /први уџбеник физиологије на српском језику/, "Од живота до цивилизације", "Поглед у живот", "Експериментално тражење енергетске основе у живих бића", "Биолошки листићи", "Путописи"...
1899. - Рођен амерички писац Ернест Милер Хемингвеј, добитник Нобелове награде за књижевност 1954. године. У Првом свјетском рату учествовао је на италијанском фронту, што је описао у роману "Збогом, оружје". Искуства из Шпанског грађанског рата овјековјечио је у роману "За ким звона звоне", а с пута по Африци су настали "Сњегови Килиманџара" и "Зелени брегови Африке". Репортерски је обиљежио чињенице, што је одлика "школе" писаца коју је предводио између два свјетска рата. Истицао је снагу основних људских нагона, а најчешћи мотиви били су рат, лов, борба са биковима, пијанство, секс - често у грубим, каткад бруталним видовима. Убио се 1961. године. Остала дјела: романи "Старац и море", "Покретни празник", "Прољећне бујице", "Сунце се поново рађа", "Имати и немати", "Преко ријеке, па у шуму", драма "Пета колона".
1904. - Послије 13 година окончана градња Транссибирске жељезнице од Москве до Нахотке код Владивостока, најдуже у свијету /дуже од 9.300 километара/.
1921. - Југословенског министра унутрашњих послова Милорада Драшковића у Делницама убио члан љевичарске терористичке групе "Црвена правда" Алија Алијагић као знак протеста због провођења такозваног режима Обзнане. Влада је убрзо послије атентата донијела Закон о заштити државе, којим је Комунистичка партија Југославије као превратничка организација стављена ван закона.
1940. - Одлуком парламента Литваније, Летоније и Естоније успостављена совјетска власт и три до тада самосталне балтичке државе укључене су у СССР.
1960. - На Цејлону /Шри Ланка/ Сиримаво Бандаранаике постала прва жена премијер у свијету, наслиједивши супруга Соломана, убијеног у атентату.
1976. - Од експлозије бомбе, подметнуте под аутомобил, погинуо британски амбасадор у Ирској Кристофер Јуарт - Бигс.
1985. - Умро српски глумац Зоран Радмиловић, непревазиђени мајстор импровизације, који је одушевљавао позоришну публику више него ико и прије и послије њега, често стварајући утисак да је сам - читаво позориште. Глумачку каријеру је почео као студент 1960. године у Београдском драмском позоришту, а 1964. године прешао у Атеље 212. Легенда за живота, упамћен је по низу бриљантних улога, попут краља Ибија, Радована Трећег, Тригорина у "Галебу", Лазе Костића у "Santa Maria della Salute" ... Играо је у многим филмовима и телевизијским серијама .
1985. - Умро српски писац Александар Вучо, родоначелник модерне поезије за дјецу у српској књижевнисти, припадник покрета надреалиста. Дјела: романи "Глухо доба" /са Душаном Матићем/, "Корен вида", "Распуст", "Мртве јавке", "Заслуге", "Позив на маштање", "Омаме", "И тако даље омаме", "Омаме - крај", поеме "Хумор заспало", "Неменикуће - Ћирило и Методије", "Мастодоноти", збирке пјесама "Кров над прозором", "Ако се још једном сетим", "Песме", "Алге", "Момак и по хоћу да будем".
1993. - Савјет безбједности УН одлучио да не укида ембарго према Ираку, уведен прије више од три године.
1994. - Руски писац Александар Исајевич Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. године, први пут дошао у Москву послије протјеривања из отаџбине 1974. године.
2003. - У Солуну одржан самит ЕУ и земаља западног Балкана, на коме је усвојена заједничка декларација, у којој је изражена јасна порука да ће земље западног Балкана бити примљене у пуноправно чланство ЕУ кад испуне постављене услове и усвоје европске стандарде. Декларација предвиђа да за пет земаља западног Балкана - БиХ, Србију и Црну Гору, Хрватску, Македонију и Албанију, као помоћ у њиховом путу ка ЕУ, издвоји додатних 200 милиона евра за период од 2004. до 2006. године.
2004. - Генерална скупштина УН усвојила резолуцију у којој од Израела захтијева да поштује став Међународног суда правде којим се наређује прекид градње одбрамбеног зида на окупираној палестинској територији.
2008. - У затвору умро Динко Шакић, командант усташког логора смрти Јасеновац.
