Данас је понедјељак, 21. март, 80. дан 2022. До краја године има 285 дана.
1556. - Кантерберијски надбискуп Томас Кренмер спаљен на ломачи као јеретик у вријеме римокатоличке реакције краљице Мери Прве. Као главни заступник вјерске реформације у Енглеској увео је литургију на енглеском језику и саставио "Општи молитвеник" на енглеском језику.
1685. - Рођен њемачки композитор Јохан Себастијан Бах, један од најзначајнијих у историји музике. За живота је више цијењен као оргуљаш него као композитор и тек је Феликс Менделсон открио његову вриједност кад је извео "Муке по Матеји". Бахов велики опус - дијелом изгубљен, јер је послије смрти 1750. пао у заборав - основа је развитка музичких праваца новијег доба. Компоновао је више од 300 кантата, фуга, ораторијума, прелудијума, фантазија, токата, оркестарских свита, дјела за оргуље, клавир, чембало, виолину, виолончело, клавикорд, флауту. Довео је до врхунца барокни полифони стил, усавршивши и продубивши средства музичког израза, посебно контрапункт, хармонију и инструментацију - његово стваралаштво је синтеза дотадашњих достигнућа у вокалној и инструменталној музици. Огромном снагом и сугестивношћу евоцирао је грандиозне драмске сцене и интимне лирске доживљаје. Дјела: духовне композиције "Имао сам много јада", "Христос је лежао у самртним мукама", "Снажна тврђава је наш Бог", "Миса у ха молу", "Божићни ораторијум", "Магнификат", "Муке по Јовану", "Муке по Матеји", свјетовне композиције "Кантата о кафи", "Сељачка кантата", "Француске свите", "Енглеске свите", "Добро темперовани клавир", "Италијански концерт", "Голдберг варијације", "Хроматска фантазија и фуга", шест "Брандебуршких концерата", "Умјетност фуге", "Троструки концерт" за флауту, виолину и клавир.
1804. - Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон Први, тада "доживотни конзул", реформисао правосуђе.
1806. - Рођен мексички државник Бенито Пабло Хуарес, поријеклом из сељачке индијанске породице, који је као предсједник од 1858. до 1865. и од 1867. до 1872. донио закон о одвајању цркве од државе и провео низ мјера значајних за социјални и економски развитак земље. Од 1858. је у трогодишњем грађанском рату предводио борбу против реакционарних кругова који су оборили закониту владу. Током француске интервенције од 1861. до 1867. предводио је борбу за независност земље, окончану поразом интервенциониста и стријељањем њиховог експонента цара Максимилијана Хабсбуршког.
1829. - За вријеме земљотреса у Шпанији погинуло 6.000 људи.
1831. - Аустријска војска ушла у Италију да би помогла реакционарне режиме италијанских државица у гушењу народних устанака.
1839. - Рођен руски композитор Модест Петрович Мусоргски, члан композиторске групе "Велика петорица", представник руске националне музичке школе. Снажно, оригинално и реалистички је описивао народ и понирао психолошки дубоко у ликове протагониста. Дјела: опере "Борис Годунов", "Хованшчина", "Сорочински сајам", циклус соло пјесама "Дјечија соба", клавирска композиција "Слике са изложбе", оркестарска композиција "Ноћ на голом брду".
1871. - Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву сједницу Рајхстага /парламент/ новоствореног Њемачког царства.
1884. - У Француској легализовани синдикати.
1917. - Бољшевици ухапсили руског цара Николаја Другог, шест дана након што су га принудили на абдикацију. Цар, сви чланови његове породице и послуга су, на основу наредбе вође Октобарске револуције Владимира Лењина, ликвидирани и потом искасапљени у Јекатеринбургу у јулу 1918.
1918. - Посљедњом њемачком офанзивом у Првом свјетском рату почела друга битка на Соми.
1919. - Проглашена Совјетска Мађарска Република, створена без крвопролића. Премијер је постао социјалиста Шандор Гарбаи, а комесар за спољне послове вођа комуниста Бела Кун. Влада је национализовала индустријска, рударска и саобраћајна предузећа, банке и трговину, увела осмочасовно радно вријеме и друге социјалне мјере. Република је пала 1. августа 1919, а главну улогу у нападу су имали чехословачки и румунски војници.
1935. - Умро српски геолог Владимир К. Петковић, члан Српске краљевске академије, оснивач Државног геолошког института Југославије, професор и ректор Београдског универзитета, најбољи познавалац кредне формације код нас и тектонике источне Србије. Био је и управник Геолошког завода Београдског универзитета и уредник "Геолошких анала Балканског полуострва". Написао је око 70 радова, претежно о стратиграфији и тектоници Србије. Дјела: "Геологија источне Србије", "О тектонском склопу источне Србије", "Терцијер у Скопској равници", "Тупижница и њено подножје", "Голт у Србији", "О баремском кату на Гребену", "Аптски кат у источној Србији".
1945. - Британски авиони у Другом свјетском рату бомбардовали сједиште Гестапоа у Копенхагену, у којем је погинуло више од 70 њемачких нациста, али су грешком погодили и француску школу, усмртивши 86 дјеце и десет калуђерица.
1952. - Кваме Нкрумах постао премијер Златне Обале, као први Африканац јужно од Сахаре на положају предсједника Владе.
1960. - Рођен бразилски аутомобилски ас Ајртон Сена, троструки првак свијета у "формули 1" - 1988, 1990. и 1991. У Бразилу је имао статус националног хероја и његова погибија у мају 1994. на стази у Имоли, током трке за "Гран при Сан Марина", доживљена је као национална трагедија.
1960. - У јужноафричком граду Шарпвил полиција расистичког режима убила 69 и ранила више од 180 црних демонстраната који су мирно протестовали против дискриминаторских закона. Покољ је изазвао згражање свјетске јавности, а 21. март је проглашен међународним Даном борбе против апартхејда.
1973. - На ванредном засједању Савјета безбједности УН у Панами САД су ставиле вето на резолуцију којом је захтијевано да Вашингтон врати Панами суверенитет над зоном Панамског канала.
1975. - Љевичарска диктаторска власт вође пучиста у Етиопији потпуковника Менгистуа Хаиле Маријама саопштила да је укинута 3.000 година стара царевина.
1977. - Премијер Индије Индира Ганди дала оставку пошто је на изборима изгубила мјесто у парламенту.
1985. - Умро енглески позоришни и филмски глумац Мајкл Редгрејв, једна од највећих фигура британског глумишта 20. вијека. Посебно се истицао суптилношћу у карактеризацији ликова и изврсно је владао језиком. Филмови: "Госпођа која нестаје", "Смрт ноћи", "Браунингова верзија", "Важно је звати се Ернест", "Усамљеност тркача на дуге стазе", "Јуриш лаке коњице", "Демони".
1990. - Намибија /бивша Југозападна Африка/ послије 75 година стекла независност од Јужне Африке.
1990. - У етничким сукобима Румуна и Мађара у румунском граду Тиргу Муреш погинуло шест људи.
1991. - Пад саудијског транспортног авиона у Кувајту није преживио нико од 92 сенегалска војника и шест саудијских чланова посаде.
1997. - Предсједници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон на самиту у Хелсинкију сагласили се да смање нуклеарне арсенале двије земље.
1998. - Умрла руска балерина Галина Сергејевна Уланова, водећа балерина "Бољшој театра" послије Другог свјетског рата. Дебитовала је 1928. у "Киров театру", одмах исказавши раскошан таленат, послије чега је убрзо постала првакиња "Бољшој театра". Бриљантно је тумачила водеће роле у балетима "Лабудово језеро", "Успавана љепотица", "Крцко Орашчић", "Жизела", "Пепељуга", "Ромео и Јулуја". По окончању играчке каријере постала је балетски педагог у кореографској школи "Бољшој театра".
2001. - Чланови Уставне комисије Народне скупштине Републике Српске усагласили амандман на Устав Српске, према којем је Република Српска "ентитет у БиХ у којој власт обављају конститутивни народи Срби, Хрвати и Бошњаци и остали".
2008. - Тужилаштво за ратне злочине у Београду формирало предмет о трговини органима Срба са Косова и Метохије несталих током бомбардовања Србије и након тих догађаја.
2008. - Европска пливачка федерација /ЛЕН/ суспендовала најбољег српског пливача и освајача златне медаље у Ајндховену Милорада Чавића због ношења мајице са натписом "Косово је Србија".
2011. - Умро Николај Андријанов, совјетски гимнастичар, најтрофејнији гимнастичарсвих времена, олимпијски шампион.
2016. - Барак Обама стигао на Кубу, као први амерички предсједник који је посјетио то острво послије Кастровог преузимања власти 1959. године.
2017. - Умро Мартин Мекгинис, вођа Ирске републиканске армије, лидер партије Шин Фејн, замјеник премијера Сјеверне Ирске.
2019. - Најмање 94 особе погинуле након што је потонуо трајект у ријеци Тигар код ирачког града Мосула. Брод је био претоварен и препун људи који су славили Персијску нову годину, као и Дан мајки.
