На данашњи дан, 22. октобар

22.10.2023. 08:58
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је недјеља, 22. октобар, 295. дан 2023. године. До краја године има 70 дана.

1797. - Француз Андре Жак Гарнерин први је употријебио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара.

1811. - Рођен мађарски композитор Франц Лист, романтичарски музичар и пијанистички виртуоз који је изградио модерну клавирску технику, дао клавиру снагу оркестра и знатно утицао на развој европске музике 19. вијека. Створио је симфонијску поему и нову концепцију сонате и концерта, компонујући их у једном ставу. Дјела: клавирске композиције "Године ходочашћа", "Љубавни снови", "Соната х-мол", симфоније "Фауст", "Данте", симфонијске пјесме "Прелиди", "Мазепа", "Тасо", 20 мађарских рапсодија", низ клавирских концерата, ораторијума, миса, соло пјесама. Написао је мноштво студија и есеја и биографију Фредерика Шопена.

1844. - Рођена француска глумица Анријета Розина Бернар, позната као Сара Бернар, која је обиљежила позоришну епоху свога доба, нарочито као протагониста трагичких јунака. Уживала је изузетну популарност и савременици су је називали "божанска Сара", а њену успјешну каријеру није прекинула чак ни ампутација ноге 1915, осам година прије смрти. Била је и професор Конзерваторијума у Паризу. Написала је "Мемоаре".

1882. - Умро мађарски писац Јанош Арањ, највећи мађарски епски пјесник, уз Шандора Петефија најзначајнији представник "народњачког" правца који је доминирао мађарском литературом 19. вијека. Преводио је Шекспира и Аристофана и писао студије о естетици, метрици и историји умјетности. Остала дјела: трилогија "Толди", "Толдијева љубав", "Толдијево вече" /епски спјев о мађарском народном јунаку Миклошу Толдију/, баладе "Божји суд", "Агнеза", "Комишање", "Краљ Ладислав Пети".

1883. - У Њујорку извођењем опере "Фауст" француског композитора Шарла Гуноа отворена Метрополитен опера.

1887. - Бироу за патенте у Њујорку дотад непознат српски проналазач Никола Тесла пријавио шест изума: асинхрони мотор, обртно магнетно поље, вишефазну наизмјеничну струју, начин израде мотора за вишефазну струју, генератор и трансформатор. Изуме је 1888. откупила фирма "Вестингхаус" и њихову примјену приказала на свјетској изложби у Чикагу 1893.

1887. - Рођен амерички новинар и револуционар Џон Рид, чија су дјела "Десет дана који су потресли свијет" и "Црвена Русија" најбоља хроника Октобарске револуције. Популарност је стекао као дописник из Мексика у вријеме устанка Франсиска Панча Виље. Као социјалиста и противник империјалистичког рата у Европи, 1914. је посјетио западноевропска ратишта, а 1915. Грчку, Румунију, Србију, Русију и Турску, припремајући књигу "Рат у источној Европи". Написао је потресне репортаже из Србије, у којој је био у априлу и мају 1915. У Русију је дошао 1917. и одушевио се револуцијом. Вративши се у САД постао је један од оснивача Комунистичке партије и члан Извршног одбора Коминтерне. Умро је од тифуса у Бакуу 1920. и сахрањен је под зидинама Кремља у Москви.

1906. - Умро француски сликар Пол Сезан, чије је изразито револуционарно схватање умјетности преобразило сликарство, али и подстакло огорчен отпор конзервативаца. У младости је био под утицајем барока, романтизма и импресионизма, али је успио да пронађе сопствени пут кад се повукао у родни град Екс-ан-Прованс. Настојао је да природу не анализира и репродукује, већ да створи синтезу облика у природи и изрази шта пред њом осјећа. Насликао је више стотина слика /предјели, мртва природа, портрети, композиције/, укључујући ремек-дјела, попут "Куће објешеног", "Плаве вазе", "Карташа", "Аутопортрета", "Залива пред Естаком", "Планине Сент-Виктоар", "Купачица".

1912. - Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића у Првом балканском рату разбила турске снаге и ослободила Приштину.

1913. - Рођен вијетнамски цар Бао Дај, посљедњи монарх Вијетнама, који је као марионета "владао" земљом под француском колонијалном управом. Послије четири деценије проведене у избјеглиштву умро је 1997. у војној болници у Паризу.

1927. - Умро српски писац Борисав Станковић - пјесник младости, љубави, пролазности живота и људске трагике, дубок аналитичар политичких и психолошких процеса у српском друштву уздрманом социјалним раслојавањем. Сликао је Врање и југ Србије, дегенерацију старих трговачких породица и талас промјена, описијући патријархалну атмосферу родног града и потчињеност појединца свемоћном суду чаршије. Сјајан познавалац људске душе, нарочито је радо сликао ликове изражених психичких и чулних особина којима гоподаре страст и дерт, доводећи их у жесток сукоб с моралним назорима мале средине. Дјела: књиге приповиједака "Из старог јеванђеља", "Стари дани", драме "Коштана", "Ташана", роман "Нечиста крв", мемоари "Под окупацијом".

1943. - Рођена француска глумица Катрин Дорлеак, позната као Катрин Денев, којој су грациозни изглед и експресивна, филмски суздржана глума обезбиједили мјесто међу највећим звијездама кинематографије. Наименована је 1994. за амбасадора добре воље Унеска. Филмови: "Шербуршки кишобрани" /награда "Златна палма" у Кану/, "Љепотица дана" /"Златни лав" у Венецији/, "Бенџамин", "Мајерлинг", "Тристана", "Лиза", "Глад за крвљу", "Индокина".

1944. - Земун ослобођен у Другом свjетском рату.

1947. - Установљена застава Уједињених нација.

1952. - Откривена планета 2244 Tесла.

1953. - Захваљујући борби ослободилачке армије Патет Лао, Лаос стекао независност од Француске под чијом је управом био од 1893.

1962. - Предсједник САД Џон Фицџералд Кенеди саопштио да су на Куби постављене совјетске лансирне рампе и наредио војну блокаду те карипске земље. Потом је у најдраматичнијим данима од Другог свјетског рата, кад је свијет био на ивици нуклеарног обрачуна двију велесила, размјена порука Кенедија и совјетског лидера Никите Сергејевича Хрушчова смирила ситуацију, а затим су уклоњене ракете у замјену за обећање САД да неће напасти Кубу.

1964. - Француски писац и филозоф Жан Пол Сартр одбио да прими Нобелову награду за књижевност.

1973. - Умро шпански виолончелиста каталонског поријекла Пабло Казалс, професор Конзерваторијума у Барселони и Паризу, који је од 1938. године као противник диктаторског режима Франсиска Франка живио ван Шпаније. Наступао је широм свијета, плијенећи публику техничким савршенством, топлином и проживљеношћу интерпретираних композиција. До краја живота остао је вјеран начелу да умјетник мора у првом реду да буде човјек којем је на срцу слобода јер без ње нема стваралаштва.

1995. - У црначком предграђу Харлем, у Њујорку, топло поздрављен кубански вођа Фидел Кастро, дугогодишњи архинепријатељ администрације САД, који је дошао у Њујорк поводом 50 година од оснивања УН.

1996. - У пожару изазваном сузавцем који је бацила полиција у једном затвору у Венецуели погинуло више од 25 затвореника.

2000. - Земни остаци великог српског пјесника Јована Дучића, који су након 57 година допремљени из САД, положени су у гробно мјесто у новоизграђеној цркви Херцеговачка Грачаница, на брду Црквина, изнад Требиња, чиме је испуњена посљедња пјесникова жеља.

2016. - Умро Гевин Мекфејден, амерички новинар, директор "Викиликса", оснивач Центра за истраживачко новинарство, филмски редитељ и продуцент.

2018. - Умро Ђилберто Бенетон, суоснивач италијанског произвођача одеће
"Бенетон групе".

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 24. новембар На данашњи дан, 24. новембар
На данашњи дан, 23. новембар На данашњи дан, 23. новембар
На данашњи дан, 22. новембар На данашњи дан, 22. новембар
Најчитаније
  • Сахрана храбре дјевојчице Магдалене Влашки у сриједу, 27. новембра
    20h 35m
    3
  • Магдалена Влашки отишла на љепше мјесто – храбра дјевојчица са анђелима
    21h 53m
    0
  • Жељко Пржуљ – Владика (одломак)
    15h 12m
    0
  • Чај од бруснице - топли напитак који рјешава многе тегобе
    11h 45m
    0
  • Митрополит Хризостом у уторак служи у Тилави
    14h 31m
    0