Данас је уторак, 24. децембар, 358. дан 2019. До краја године има седам дана.
1167. - Рођен енглески краљ Џон, млађи син Хенрија Другог, познат као Џон Без Земље. Током владавине од 1199, кад је на пријестолу наслиједио брата Ричарда Првог, обновио је рат са француским краљем Филипом Другим Августом, који му је преотео неколико великих посједа, укључјући Нормандију 1205. Такође се 1208. сукобио с папом Иноћентијем Трећим, оспоравајући му избор кентерберијског надбискупа, због чега га је Ватикан 1212. екскомуницирао из Цркве. У сукобу с племством 1215. морао је да попусти и потпише "Велику повељу слобода" у Енглеској, којом је ограничена власт краља и успостављена основа енглеске уставности и јавног права.
1491. - Рођен шпански свештеник Ињасио де Лојола, оснивач римокатоличког језуитског реда 1534. Као официр је рањен у борби против Француза, потом је студирао теологију у Барселони и на Сорбони, гдје је постао магистар теологије. За "генерала" језуитског реда изабран је 1541. и тај положај је заузимао до смрти 1556. Израдио је устав језуита и приручник "Духовне вјежбе за владавину над самим собом".
1524. - Умро португалски морепловац Васко де Гама, који је 1498. пронашао поморски пут у Индију пловећи око Африке, захваљујући чему су детаљније упознати обриси афричког копна, а Индијски океан уврштен у свјетска мора. То је допринијело развоју трговине западне Европе с Азијом и јачању моћи Португалије. Приликом другог путовања у Индију 1502. је успоставио португалску колонијалну власт, а током трећег је умро у Индији.
1798. - Рођен пољски писац јеврејског поријекла Адам Мицкијевич, највећи пољски романтичар, чија дјела одлукује изузетно богат и сликовит језик. У младости је због учешћа у илегалном омладинском удружењу "Филомати", блиском масонима, 1823. прогнан у Русију, гдје се дружио с истакнутим руским интелектуалцима и писцима. Одатле је емигрирао у Њемачку, потом у Швајцарску и Италију, а затим је у Паризу предавао словенску књижевност. Умро је у Отоманском царству 1855, што га је спријечило да у вријеме Кримског рата формира пољске легионе за борбу против Русије. У идиличном епу посвећеном родном крају - "Пан Тадеуш" - описао је стару Пољску која нестаје. Остала дјела: збирке пјесама "Баладе и романсе", "Кримски сонети", епови "Гражина", "Конрад Веленрод", драма "Задушнице", политичка брошура "Књиге пољског народа и ходочасништва пољског", циклус предавања "Словенске књижевности".
1818. - Рођен енглески физичар Џејмс Прескот Џул, познат по закону о топлоти коју развија струја у проводнику и по експерименталном одређивању механичког еквивалента топлоте. Њему у част међународна мјерна јединица за енергију, рад и количину топлоте названа је "џул" /ознака Ј/. Термодинамички процес претварања топлотне енергије у механичку, на основу којег раде турбомлазни авиони, назван је "Џулов циклус".
1822. - Рођен енглески писац и књижевни критичар Метју Арнолд, значајан естетичар, професор поезије у Оксфорду, који је с гледишта класичне књижевности жестоко оспоравао варварство, филистарство и провинцијализам енглеске литературе 19. вијека. Дјела: збирке пјесама "Пјесме", "Нове пјесме", есеји "Култура и анархија", "Књижевност и догма", "Критички есеји".
1838. - Осам година након што је хатишерифом признао Србији унутрашњу самоуправу турски султан Махмуд Други, уз подршку Русије, привремено ограничио власт српског кнеза Милоша Обреновића.
1863. - Рођен српски државник Љуба Давидовић, један од првака Радикалне странке Србије. Завршио је Филозофски факултет у Београду и био добровољац у српско-бугарском рату 1885, а 1901. је с Јашом Продановићем основао Самосталну радикалну странку, за чијег предсједника је изабран 1912. Први пут министар просвјете је постао 1904, на том положају је био и од 1914. до 1917. у влади Николе Пашића и трећи пут 1918. Један је од твораца Крфске декларације. Послије стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. је постао предсједник новостворене Демократске странке, исте године премијер, а владу је други пут саставио 1924.
1863. - Умро енглески писац Вилијам Мејкпис Текери, оштар критичар друштва, посебно обожавања новца и положаја. Дјела: романи "Вашар таштине", "Хенри Езмонд", "Историја Пендениса", "Њукамови", "Вирџинијанци", сатира "Књига о снобовима", књижевне критике "Енглески хумористи осамнаестог вијека", историјско дјело "Четири Џорџа".
1865. - У мјесту Пуласки у америчкој држави Тенеси основана бјелачка расистичка организација Кју-Клукс-Клан.
1883. - Рођен српски сликар Стојан Аралица, члан Српске академије наука и умјетности, мајстор с изразитим осјећањем за боју. Послије студија у Минхену, Риму и Паризу пропутовао је Шпанију, сјеверну Африку и Италију и дуго је живио у Паризу, а од 1948. у Београду. Најчешће је сликао предјеле и мртву природу, у почетку под утицајем минхенске школе и париске школе Андреа Лота, да би потом изградио стил на искуствима постимпресионизма, стварајући слике које одликује наглашено осјећање за боју и прозрачна атмосфера. У посљедњој фази се приближио лирској апстракцији.
1914. - Велика Британија у Првом свјетском рату први пут у историји доживјела напад из ваздуха - кад је њемачки авион бацио једну бомбу на Довер.
1922. - Рођена америчка филмска глумица Луси Џонсон, позната као Ава Гарднер, која је несвакидашњом појавом измијенила тип филмске љепотице и остварила низ улога тајанствених и интелигентних жена. Филмови: "Пловеће позориште", "Сњегови Килиманџара", "Сунце се поново рађа", "Усамљена звијезда", "Нага Маја", "Ноћ игуане", "Педесет пет дана у Пекингу", "Судија за вјешање".
1942. - Убијен француски адмирал Жан Луј Гзавије Франсоа - Дарлан, командант сјеверноафричких снага квислиншког режима Анрија Филипа Петена. Супротно Петеновој наредби, током искрцавања англоамеричких трупа у сјеверној Африци у Другом свјетском рату олакшао им је напредовање, наредивши прекид ватре. "Слободни Французи" су га ипак и даље сматрали издајником и један присталица генерала Шарла де Гола је у Алжиру извршио атентат на њега.
1942. - На њемачком експерименталном полигону у мјесту Пинемунде у Другом свјетском рату успјешно је тестирана нова ракета "Земља - Земља", названа "ФЗГ76", која је касније постала позната као ракета "фау 1".
1943. - Предсједник САД Френклин Розевелт саопштио да ће савезничким трупама у инвазији на Европу под њемачком окупацијом у Другом свјетском рату командовати генерал Двајт Ајзенхауер.
1944. - У Новом Саду почео да излази дневник "Сабад Вајдашаг", лист мађарске националне мањине у Југославији, који је у септембру 1945. преименован у "Мађар со".
1951. - Либија проглашена независном државом под краљем Идризом Првим.
1953. - На Новом Зеланду воз се сурвао у једну ријеку и погинуо је 151 путник.
1982. - Умро француски писац Луј Арагон, најприје дадаиста, потом надреалиста, који се послије конгреса револуционарних писаца у Харкову 1930. опредијелио за соцреализам. Комунистичкој партији Француске је приступио 1927, учествовао је у грађанском рату у Шпанији и у француском Покрету отпора у Другом свјетском рату. Дјела: збирке пјесама "Ватра радости", "Ура Урал", "Елзине очи", "Очи сјећања", "Елза", романи "Сељак из Париза", "Базелска звона", "Господске четврти", "Орелијен", "Света недјеља", "Комунисти", "Бланша или заборав", есеји "Комунистички човјек", "Совјетска књижевност", "За социјалистички реализам", "Расправа о стилу", "О Стендалу".
1991. - Михаил Горбачов предао Борису Јељцину команду над совјетским нуклеарним оружјем.
1992. - Предсједник САД Џорџ Буш амнестирао бившег министра одбране Каспара Вајбергера и још пет функционера умијешаних у скандал "Ирангејт".
1993. - Албанија и Македонија успоставиле дипломатске односе на нивоу амбасада.
1994. - Исламски терористи приликом отмице француског путничког авиона у Алжиру убили двоје и узели за таоце 239 људи.
1995. - На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила исламистичка Партија просперитета, што је била прва изборна побједа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске.
2000. - Tоком четвородневне побуне у затворима у Tурској убијено 28 људи.
2008. - Умро британски нобеловац и један од најпознатијих драмских писаца Харолд Пинтер, који је био познат и као оштар критичар британске и америчке спољне политике. Његова најзначајнија дјела су: "Настојник", "Повратак", "Ничија земља", "Стара времена" и "Рођендан".
2008. - Умро Семјуел Хантингтон, амерички политиколог. Харвардски професор, постао је познат по теорији "Сукоба цивилизација" првобитно публикованој у познатом часопису "Форин арерс" и касније у истоименој књизи. Иако његова теорија није била ни нова ни оригинална представљена је као право откриће у тадашњим околностима. У вријеме предсједника Картера 1977/1978. године радио је као координатор планирања за Национални савјет безбједности САД.
2009. - Русија успјешно извршила пробно испаљење интерконтиненталног балистичког пројектила "РС-20В".
2011. - Умро Јоханес Хестерс, холандски глумац и пjевач, омиљени пјевач Адолфа Хитлера.
