Данас је понедјељак, 24. јул, 205. дан 2023. До краја године има 160 дана.
1567. - Шкотску краљицу Марију Стјуарт незадовољно племство приморало да абдицира због тога што је протестантској Шкотској покушала да наметне римокатоличку политику.
1704. - Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука протеле Гибралтар од Шпанаца.
1783. - Рођeн јужноамерички револуционар, војсковођа и државник Симон Боливар, најзначајнија личност у борби за независност Јужне Америке од Шпаније, послије многих војних побједа над Шпанцима назван "Ел либертадор де ла патриа" /Ослободилац отаџбине/. Ослободио је Венецуелу, Еквадор, Панаму и Перу и изабран за предсједника Колумбије и Боливије, која је по њему добила име. Његову животну замисао - оснивање федерације јужноамеричких република омела су трвења владајућих слојева и отпор САД и Велике Британије. Оптужен за намјеру да се прогласи монархом, повукао се с власти 1930. и убрзо умро.
1799. - Француске трупе генерала Наполеона Бонапарте потукле Турке код Абукира у Египту.
1802. - Рођен француски писац Александар Дима - отац, један од зачетника фељтонистичког романа. Сам или уз помоћ многобројних сарадника написао скоро 300 дјела, пуних живота и занимљивих преокрета, чија композиција, жив дијалог и сликовити описи привлаче и сада читалачку публику широм свијета. Прво се истакао романтичним драмама "Анри Трећи и његов двор", "Антони", "Кула Нел", "Кин". Писао је и комедије, али је свјетску славу стекао многобројним слободно обрађеним романима са мотивима из француске историје: "Три мускетара", "Гроф од Монте Криста", "Краљица Марго", "Двадесет година послије", "Краљичин ђердан", "Црна лала".
1804. - Српска потјера, предвођена бимбашом /касније војводом/ Миленком Стојковићем на дунавском острву Ада Кале ухапсила и погубила дахије Аганлију, Кучук Алију, Мула-Јусуфа и Мехмеда Фочића, који су претходно сјечом кнезова запалили искру Првог српског устанка. Власти у Истанбулу су вјеровале да су Срби осветом над дахијама добили задовољење, али су се устаници под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа сукобили 1805. са султановом војском.
1824. - Резултати првог испитивања јавног мњења у свијету објављени су у америчкој држави Делавер уочи предсједничих избора у САД.
1828. - Рођена Мина Караџић, сликар и пјесник, кћерка Вука Стефановића - Караџића и супруга Алексе Вукомановића, првог професора књижевности на Лицеју у Београду. Међу њених педесетак сачувених слика, махом портрета, истичу се "Аутопортрет", "Црногорац са капом", "Млади Црногорац", "Дјевојка са виновом лозом". Преводила је на њемачки језик српске народне приповијетке и пословице и објавила их у Берлину 1854. Штампала је успомене на Бранка Радичевића и оставила забиљешке са пута по Србији.
1828. - Рођен руски писац, књижевни критичар и естетичар Николај Гаврилович Чернишевски, који је створио сопствени естетички систем и снажно утицао на руску књижевност у 19. вијеку. Због пропагирања идеја сељачке револуције и утопијског социјализма, прогнан је у Сибир. У дисертацији "Естетички однос умјетности према стварности" инсистирао је на друштвеној улози књижевности, не занемарујући, при томе, анализу умјетничких елемената књижевног дјела. У роману "Шта да се ради" ватрено је пропагирао социјалистичко-утопијске погледе на проблеме брака, породице, еманципације жене и друштвених идеала. Остала дјела: "Огледи о Гогољевом периоду руске књижевности", "Књижевно-критички чланци", "Рус на рандевуу".
1864. - Рођен њемачки писац Бењамин Франклин Ведекинд, познат као Франк Ведекинд, који је ексцентричним, али снажним драмама, пуним ироније и цинизма, трагике и комике, гротескних ликова, драстичних еротских сцена и уличног жаргона провоцирао лицемјерни грађански морал. Дјела: драме "Прољећно буђење", "Земаљски дух", "Маркиз фон Кајт", "Пандорина кутија", "Мртвачки плес", "Музика", "Цензура", пјесме "Четири годишња доба".
1883. - Кад је покушао да преплива брзаке ријеке изнад Нијагариних водопада, удавио се Метју Веб, који је 1875. први препливао канал Ла Манш.
1906. - Умро писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Писао је духовите приповијетке из провинцијског живота, у којем је нашао старинску атмосферу, поетску њежност, хумористичке заплете, а под насловом "Из књига староставних" издао је поетизоване приповијетке из народне историје. Остала дјела: драме "Ивкова слава", "Зона Замфирова", романи "Поп Ћира и поп Спира", "Вукадин", политичка сатира "Луминација на селу".
1923. - Грчка, Турска и силе побједнице у Првом свјетском рату у Лозани потписале конвенцију о принудном исељавању хришћана из Турске у Грчку и муслиманског живља у супротном правцу. Турска се одрекла свих права на територије изгубљене у рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе турске државе у њеном дијелу на европском континенту.
1943. - Савезничко ваздухопловство у Другом свјетском рату почело операцију "Гомора", концентрисано тешко бомбардовање њемачког лучког града Хамбург.
1946. - САД извеле прву подводну атомску пробу на коралским атолима Бикини у саставу Маршалских острва у западном дијелу Пацифика, чиме је почела серија атомских проба, чувана у тајности до 1958. На истом подручју - чије је становништво присилно исељено - 1954. и 1956. испробаване су хидрогенске бомбе, а посљедице високе радијације и сада осјећају житељи пацифичких острва.
1957. - Умро француски писац, редитељ и глумац руског поријекла Александар Жорж Гитри, познат као Саша Гитри, аутор лаких комедија, које је сам режирао и у њима играо главне улоге. Дјела: комедије "Ноћни чувар", "Лијепа свадба", оперете "Маскирана љубав", "Моцарт", филмови "Кад би Версај проговорио", "Роман једног варалице".
1967. - Француски предсједник Шарл де Гол у Монтреалу говор завршио ускликом "Живио слободни Квебек!" /провинција с француском етничком већином/, изазвавши скандал у канадској јавности и жесток протест премијера Лестера Пирсона, па је шеф француске државе био приморан да скрати посјету Канади.
1974. - Константин Караманлис, послије седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу. Проглашена општа амнестија за све политичке затворенике у Грчкој.
1974. - Умро енглески физичар Џејмс Чедвик, добитник Нобелове награде за физику 1935, који је 1932. открио неутрон. У Другом свјетском рату је од 1943. до 1945. као главни британски инструктор радио на "Менхетн пројекту" развоја атомске бомбе у Лос Аламосу, САД.
1976. - Амерички свемирски брод "Викинг 1" спустио се на Марс, чиме је почело испитивање могућности живота на тој планети.
1980. - Умро енглески филмски глумац Питер Селерс, изузетан комичар, мајстор прерушавања. Играо је у серији филмова о Пинк Пантеру. Остали филмови: "Др Стренџлав", "Лолита", "Пуцањ у тами", "Шта је ново, мачкице", "Затвореник Зенде", "Добро дошли, господине Ченс".
1981. - У кинеској провинцији Сечуан у току поплава погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без крова над главом.
1991. - Умро јеврејски писац Исак Башевис Сингер, добитник Нобелове награде за књижевност 1978, чија су дјела инспирисана традицијом и фолклором Јевреја у источној Европи, посебно у родној Пољској, у којој је живио до пресељења у САД 1935. Дјела: романи "Сатана у Горају", "Москатови", "Мађионичар из Лублина", "Роб", "Имање", "Посјед", "Непријатељи љубавна прича", "Шоша", збирке прича "Гимпел луда", "Спиноза из Пијачне улице", "Кратки петак", "Сеанса и друге приче", "Страсти", "Стара љубав", мемоарске књиге "У судници мог оца", "Дјечак у трагању за Богом", "Младић у трагању за љубављу", "Изгубљен у Америци".
1993. - Централна банка Русије саопштила да ће у оквиру драстичне монетарне реформе, предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане прије 1992.
1996. - У предграђу главног града Шри Ланке - Коломба погинуло 57 и рањено више од 500 људи од експлозије подметнуте у приградски воз, за коју су оптужени тамилски побуњеници.
2003. - Са приштинског аеродрома "Слатина" за Русију је отпутовало посљедњих 50 руских војника, чиме је завршена руска мировна мисија на Балкану.
2018. - Умро Василиј Коваљев, совјетски инжењер, посљедњи заточеник Стаљинових радних логора.
