Данас је уторак, 24. септембар, 267. дан 2019. До краја године има 98 дана.
768. - Умро франачки краљ Пипин Трећи - Мали, први монарх из династије Каролинга. Владао је од 747. године, а потпуну власт је приграбио 751. кад је уз сагласност римског папе збацио Хилдерика Трећег, посљедњег владара из династије Меровинга. Основао је Папску државу 756, поклонивши папи земље у средњој Италији.
1227. - Умро први српски краљ - Стефан Немањић Првовјенчани, други син великог жупана Стефана Немање, за вријеме чије владавине је Србија добила и државну и црквену самосталност. Прије него што се Немања 1196. замонашио уступио је пријесто њему, а не најстаријем сину Вукану, чије је државничке способности мање цијенио, а и зато што је Стефан био зет византијског цара Алексија Трећег - Анђела. Браћа су се потом оштро сукобила, али их је измирио најмлађи Немањин син - монах Сава. У току владавине Стефан је развио јаке трговинске везе са Дубровчанима и Млечанима, а пред крај живота написао је "Житије Светог Симеона" /Стефана Немање/.
1706. - Шведска и Саксонија у Алтрантштату склопиле мир којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља Станислава Лешћињског, штићеника шведског краља Карла Дванаестог.
1852. - Француски инжењер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон, прелетјевши 27 километара од Париза до Трапа.
1863. - Донесен закон о оснивању Велике школе у Београду, која је наставила и реформисала рад започет на Лицеју. Школа је имала Филозофски, Правни и Технички факултет, а настава је одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа је прерасла у Београдски универзитет 1905, кад је законом прописано и отварање Медицинског, Богословског и Пољопривредног факултета.
1868. - У Суботици основана градска музичка школа, прва таква на територији садашње Србије.
1884. - Рођен турски државник и војсковођа Мустафа Исмет Инени, предсједник Турске од 1938. до 1950. Учествовао је у балканским ратовима и у Првом свјетском рату, а посебно се истакао у турско-грчком рату 1921, кад је послије успјеха у бици код Иненија добио титулу паше и узео презиме Инени. Исте године је као командант Западног фронта предводио турске трупе у побједоносној бици над грчком војском на ријеци Сакарија. Од 1922. до 1924. био је шеф турске дипломатије, а потом до 1937, као близак сарадник Кемала Ататурка, предсједник владе.
1899. - Рођен српски композитор и диригент Јован Бандур, професор Музичке академије и диригент Београдске опере. Послије студија у Бечу и Прагу компоновао је инспиришући се мотивима народне музике. Дјела: кантате "Поема 1941.", "Распева се земља", циклус мадригала за мјешовити хор, "Југословенска партизанска рапсодија", концерт за виолину и оркестар, соло пјесме.
1911. - Рођен руски државник Константин Устинович Черњенко. На најмоћнији положај у држави - мјесто генералног секретара совјетске Комунистичке партије - доспио је послије смрти Јурија Владимировича Андропова у фебруару 1984. На том положају је остао само 13 мјесеци, до смрти у марту 1985.
1915. - Француска и Велика Британија у Првом свјетском рату одлучиле да отворе Солунски фронт, на који су упућене снаге са фронта у Галипољу. Почетком 1916. те трупе су ојачане с пет британских и четири француске дивизије, а до половине маја 1916. са острва Крф је пребачена српска војска, сврстана у три армије, која је 1918. имала одлучујућу улогу у пробоју Солунског фронта и убрзању ратног слома Централних сила.
1941. - Ужички партизански одред у Другом свјетском рату ослободио Ужице, које је потом више од два мјесеца било сједиште Ужичке републике (једине слободне територије у поробљеној Европи) и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије - до 30. новембра 1941. кад је пало у њемачкој офанзиви.
1941. - На конференцији у Лондону владе СССР, Аустралије, Канаде, Велике Британије, Новог Зеланда, Јужноафричке Уније и избјегличке владе Чехословачке, Грчке, Белгије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Пољске, Југославије и Француске потписале Атлантску повељу. О садржају Повеље у осам тачака - која је била политички програм о борби против Сила осовине у Другом свјетском рату - претходно су се договорили предсједник САД Френклин Делано Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил и тај документ је касније послужио као основа Повеље УН.
1968. - Швајцарска постала чланица УН.
1971. - Велика Британија протјерала 90 совјетских грађана због наводне шпијунске дјелатности.
1980. - Погранични сукоби Ирака и Ирана прерасли у свеопшти рат двију земаља кад су ирачке трупе прешле границу и опколиле град Абадан, запаливши највећу свјетску рафинерију нафте.
1988. - На Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер афричког поријекла Бен Џонсон поставио свјетски рекорд у финалној трци на 100 метара од 9,79 секинди, али је резултат поништен и шест дана касније му је одузета златна медаља, јер је трчао допингован.
1990. - Предсједник Западне Њемачке Рихард фон Вајцзекер потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. двије њемачке државе поново бити уједињене, а истог дана је Источна Њемачка формално напустила Варшавски пакт.
1993. - Краљ Нородом Сиханук поново преузео камбоџански пријесто, с којег је сишао 1955. године и потписао устав, према којем је Камбоџа постала уставна монархија.
1996. - САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска одбациле приговоре Индије и потписале документ о забрани нуклеарних проба.
1998. - Иран и Велика Британија постигли споразум о подизању дипломатских односа на амбасадорски ниво пошто је Техеран одустао од "фатве" - смртне казне запријећене аутору "Сатанских стихова" британском писцу индијског поријекла Салману Руждију.
2000. - Савјет министара БиХ прихватио јединствени пасош БиХ.
2001. - У Кантоналном суду у Зеници почео истражни поступак против 15 лица, осумњичених за злочине против човјечности и кршење међународног права, што је први масовни процес у ФБиХ за злочине над српским становништвом.
2004. - Умрла француска књижевница Франсоаз Саган /69/, која је 1954. године постигла огроман успјех својим првим романом "Добар дан, туго".
2006. - Умро британски композитор Малком Арнолд, аутор музике за филм "Мост на ријеци Квај", за коју је 1958. добио Оскара. Компоновао је музику за више од 130 филмова, девет симфонија, седам балета, двије опере, мјузикл и више од 20 концерата.
