Данас је уторак, 24. септембар, 268. дан 2024. До краја године има 98 дана.
768. - Умро франачки краљ Пипин Трећи Мали, први монарх из династије Каролинга. Владао је од 747. године, а потпуну власт је приграбио 751. кад је уз сагласност римског папе збацио Хилдерика Трећег, посљедњег владара из династије Меровинга. Основао је Папску државу 756, поклонивши папи земље у средњој Италији.
1227. - Умро први српски краљ - Стефан Немањић Првовјенчани, други син великог жупана Стефана Немање, за вријеме чије владавине је Србија добила и државну и црквену самосталност. Прије него што се Немања 1196. замонашио уступио је пријесто њему, а не најстаријем сину Вукану, чије је државничке способности мање цијенио, а и зато што је Стефан био зет византијског цара Алексија Трећег Анђела. Браћа су се потом оштро сукобила, али их је измирио најмлађи Немањин син - монах Сава. У току владавине Стефан је развио јаке трговинске везе са Дубровчанима и Млечанима, а пред крај живота написао је "Житије Светог Симеона" /Стефана Немање/.
1706. - Шведска и Саксонија у Алтрантштату склопиле мир којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља Станислава Лешћињског, штићеника шведског краља Карла Дванаестог.
1852. - Француски инжењер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон, прелетјевши 27 километара од Париза до Трапа.
1863. - Донесен закон о оснивању Велике школе у Београду, која је наставила и реформисала рад започет на Лицеју. Школа је имала Филозофски, Правни и Технички факултет, а настава је одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа је прерасла у Београдски универзитет 1905, кад је законом прописано и отварање Медицинског, Богословског и Пољопривредног факултета.
1868. - У Суботици основана градска музичка школа, прва таква на територији садашње Србије.
1884. - Рођен турски државник и војсковођа Мустафа Исмет Инени, предсједник Турске од 1938. до 1950. Учествовао је у балканским ратовима и у Првом свјетском рату, а посебно се истакао у турско-грчком рату 1921, кад је послије успјеха у бици код Иненија добио титулу паше и узео презиме Инени. Исте године је као командант Западног фронта предводио турске трупе у побједоносној бици над грчком војском на ријеци Сакарија. Од 1922. до 1924. био је шеф турске дипломатије, а потом до 1937, као близак сарадник Кемала Ататурка, предсједник владе.
1899. - Рођен српски композитор и диригент Јован Бандур, професор Музичке академије и диригент Београдске опере. Послије студија у Бечу и Прагу компоновао је инспиришући се мотивима народне музике. Дјела: кантате "Поема 1941.", "Распева се земља", циклус мадригала за мјешовити хор, "Југословенска партизанска рапсодија", концерт за виолину и оркестар, соло пјесме.
1911. - Рођен руски државник Константин Устинович Черњенко. На најмоћнији положај у држави - мјесто генералног секретара совјетске Комунистичке партије - доспио је послије смрти Јурија Владимировича Андропова у фебруару 1984. На том положају је остао само 13 мјесеци, до смрти у марту 1985.
1915. - Француска и Велика Британија у Првом свјетском рату одлучиле да отворе Солунски фронт, на који су упућене снаге са фронта у Галипољу. Почетком 1916. те трупе су ојачане с пет британских и четири француске дивизије, а до половине маја 1916. са острва Крф је пребачена српска војска, сврстана у три армије, која је 1918. имала одлучујућу улогу у пробоју Солунског фронта и убрзању ратног слома Централних сила.
1941. - Ужички партизански одред у Другом свјетском рату ослободио Ужице, које је потом више од два мјесеца било сједиште Ужичке републике /једине слободне територије у поробљеној Европи/ и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије - до 30. новембра 1941. кад је пало у њемачкој офанзиви.
1941. - На конференцији у Лондону владе СССР, Аустралије, Канаде, Велике Британије, Новог Зеланда, Јужноафричке Уније и избјегличке владе Чехословачке, Грчке, Белгије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Пољске, Југославије и Француске потписале Атлантску повељу. О садржају Повеље у осам тачака - која је била политички програм о борби против Сила осовине у Другом свјетском рату - претходно су се договорили предсједник САД Френклин Делано Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил и тај документ је касније послужио као основа Повеље УН.
1968. - Швајцарска постала чланица УН.
1971. - Велика Британија протјерала 90 совјетских грађана због наводне шпијунске дјелатности.
1980. - Погранични сукоби Ирака и Ирана прерасли у свеопшти рат двију земаља кад су ирачке трупе прешле границу и опколиле град Абадан, запаливши највећу свјетску рафинерију нафте.
1988. - На Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер афричког поријекла Бен Џонсон поставио свјетски рекорд у финалној трци на 100 метара од 9,79 секинди, али је резултат поништен и шест дана касније му је одузета златна медаља, јер је трчао допингован.
1990. - Предсједник Западне Њемачке Рихард фон Вајцзекер потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. двије њемачке државе поново бити уједињене, а истог дана је Источна Њемачка формално напустила Варшавски пакт.
1993. - Краљ Нородом Сиханук поново преузео камбоџански пријесто, с којег је сишао 1955. године и потписао устав, према којем је Камбоџа постала уставна монархија.
1996. - САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска одбациле приговоре Индије и потписале документ о забрани нуклеарних проба.
1998. - Иран и Велика Британија постигли споразум о подизању дипломатских односа на амбасадорски ниво пошто је Техеран одустао од "фатве" - смртне казне запријећене аутору "Сатанских стихова" британском писцу индијског поријекла Салману Руждију.
2001. - У Кантоналном суду у Зеници почео истражни поступак против 15 лица, осумњичених за злочине против човјечности и кршење међународног права, што је први масовни процес у ФБиХ за злочине над српским становништвом.
2004. - Умрла француска књижевница Франсоаз Саган /69/, која је 1954. године постигла огроман успјех својим првим романом "Добар дан, туго".
