Данас је недјеља, 26. фебруар, 57. дан 2023. До краја године има 308 дана.
1200. - Умро српски монах Симеон, познат као Стефан Немања, оснивач династије Немањића, која је владала српским земљама више од два вијека. Прије него што се 1196. замонашио, владао је Рашком као велики жупан. Власт је преузео 1166. кад је збацио брата Тихомира, великог жупана, штићеника двора у Цариграду. Убрзо по преузимању власти покушао је да се отргне од вазалног односа према Византији, против чије је војске ратовао у савезу с Млетачком Републиком, али је то успио тек послије смрти цара Манојла Комнина. У савезу с Угарском је напао Византију и Рашкој прикључио Зету, Требиње, Захумље и Метохију. Њемачки цар и један од вођа Трећег крсташког рата Фридрих Први Барбароса, који је с војском на основу споразума с Њемањом прошао кроз Рашку, 1189. није прихватио његову понуду за савез против Византије. Кад су крсташи прешли у Малу Азију, Византија је напала Рашку и преотела јој 1190. крајеве преко Мораве, али је Немања успио да очува самосталност државе. Пошто је пријесто уступио средњем сину, касније првом српском краљу Стефану Првовјенчаном - а не најстаријем Вукану, чије је државничке способности мање цијенио - замонашио се у својој задужбини манастиру Студеница. Са најмлађим сином Растком, познатом као Свети Сава, подигао је на Светој Гори манастир Хиландар - у којем је и умро. Манастир је убрзо постао најзначајнији српски духовни и књижевни центар. Подигао је и цркве и манастире Ђурђеве ступове, Богородичин манастир и манастир Светог Николе код Куршумлије. Током владавине енергично је сузбио богумилску јерес. Српска православна црква га слави као Светог Симеона Мироточивог, првог у низу светаца из лозе Немањића.
1531. - У португалској пријестоници Лисабон у земљотресу погинуло између 20.000 и 30.000 људи.
1770. - Умро италијански виолински виртуоз и композитор Ђузепе Тартини, који је увео новине у технику свирања и грађења виолина. Компоновао је мноштво виолинских концерата и соната, укључујући сонату "Ђавољи трилер".
1777. - Рођен српски државник и писац прота Матеја Ненадовић, војвода из Првог српског устанка, творац и први предсједник Правитељствујушчег совјета - прве српске владе. Са стрицем Јаковом је у ваљевској и шабачкој нахији покренуо Први српски устанак. Командовао је дијелом устаничких снага 1806. у боју на Мишару код Шапца у којем су Турци потучени до ногу. Као први дипломата обновљене Србије путовао је у Петроград да успостави дипломатске односе с Русијом и заинтересује руску владу за подршку и помоћ, набављао је оружје у Аустрији и играо важну улогу у преговорима с Турцима. Послије пропасти устанка 1813. у емиграцији је свим силама настојао да заинтересује велике силе за ствар Србије и присуствовао је Бечком конгресу с пуномоћјем српских вођа. Послије Другог српског устанка постао је ваљевски кнез, али је пензионисан због несугласица с кнезом Милошем Обреновићем, а због сукоба с кнезом Михаилом 1840. прогнан је из Србије. Вратио се 1842. кад су Обреновићи оборени с власти и постао је државни савјетник. Написао је "Мемоаре", једно од најбољих мемоарских дјела српске књижевности, пуне драгоцјених података о догађајима и људима из времена Првог српског устанка.
1802. - Рођен француски писац Виктор Иго, члан Француске академије, највећи пјесник Француске 19. вијека и родоначелник француског реализма. Био је веома ангажован у политичком животу, испрва као монархиста, потом као републиканац. За вријеме владавине Луја Филипа постао је пер Француске и академик, а 1848. посланик у Уставотворној скупштини. Послије државног удара Наполеона Трећег 1851. протјеран и живио је у изгнанству у Белгији и Енглеској, а кад је 1870. пало Друго царство тријумфално је дочекан у Паризу, гдје је до смрти 1885. неуморно стварао. Написао је 1876. ватрени чланак "За Србију". Писао је пјесме, драме, романе, есеје, памфлете. Дјела: романи "Јадници", "Богородичина црква у Паризу", "Работници на мору", драме "Ернани", "Лукреција Борџија", "Риј Блаз", политичко-сатирична збирка пјесама против Наполеона Трећег "Казне", памфлет "Наполеон Мали".
1815. - Француски цар Наполеон Први напустио медитеранско острво Елба, на које протјеран послије абдикације 1814. Кренувши с малом групом сљедбеника, ушао је у Париз и вратио власт, чиме је почела његова друга владавина, позната као "сто дана", окончана у јуну 1815. војним поразом код Ватерлоа.
1834. - Умро њемачки издавач и штампар Алојз Јохан Непомук Франц Зенефелдер, проналазач система литографске штампе. Написао је "Уџбеник литографије".
1846. - Рођен Буфало Бил, иначе Вилијам Фредерик Коди, легендарна личност историје САД у вријеме освајања пространстава на западу Америке. Надимак је стекао као вјешт ловац на бизоне. Под старост је путовао свијет, приказујући вјештине у циркусу који је гостовао и у Србији.
1848. - У Француској проглашена Друга република, два дана послије абдикације краља Луја Филипа.
1852. - Британски војни транспортни брод "Биркенхед" потонуо је у заливу Симон уз обалу Јужне Африке, повукавши у смрт 485 људи.
1901. - Послије гушења двогодишњег кинеског устанка против стране окупације - познатог као "Боксерски устанак," према називу тајног патриотског удружења "Песница у име мира и правде" - вођама побуне Чи Хсиуију и Хсу Ченг Јуу су јавно одрубљене главе.
1909. - Отоманско царство признало аустроугарску анексију Босне и Херцеговине.
1915. - Нијемци у Првом свјетском рату, у борби против Француза код Маланкура, први пут у историји ратовања употријебили бацаче пламена.
1916. - Нијемци у Првом свјетском рату потопили француски теретни брод "Прованса Други", усмртивши 930 људи.
1917. - У окупираној Србији у Првом свјетском рату почео Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљењем села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама: убијено је око 20.000 људи, а у Топлици је уништено 55 села.
1918. - Њемачки авиони у Првом свјетском рату бомбардовали италијански град Венецију.
1935. - Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват први пут јавно демонстрирао уређај назван радар.
1936. - Адолф Хитлер у Њемачкој отворио прву фабрику за производњу "народног возила" .
1952. - Премијер Винстон Черчил саопштио да је Велика Британија произвела атомску бомбу и да ће је испробати у Аустралији.
1960. - Умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, предсједник Српске краљевске академије од 1937. до 1960. и члан свих словенских академија. Послије завршене Велике школе у Београду студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнословенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Ријешио је сложен проблем општесловенског акценатског система. Под његовим руководством САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа. Дјела: "О језичкој природи и језичком развитку" , "Правопис српскохрватског језика", "Дијалекти источне и јужне Србије", "О двојини у словенским језицима", "Галички дијалекат".
1969. - Умро њемачки филозоф Карл Теодор Јасперс, творац филозофије егзистенције. По завршетку медицине радио је на Психијатријској клиници у Хајделбергу, а потом био професор филозофије док га 1937. нису отпустили нацисти, јер је осуђивао њихову политику. Сматрао је да филозофија мора да се бави смислом цјелине стварности, тоталитетом, који се не открива проучавањем емиријског свијета, него је ствара појединац тежњом да себе оствари као аутентичну личност. Таква личност не изграђује смисао цјелине у облику појмова, већ интуитивног унутрашњег доживљаја који је назвао филозофском вјером којом човјек долази у контакт с трансцеденцијом - Богом. Објавио је 25 књига из психијатрије и филозофије. Дјела: "Општа психопатологија", "Психологија погледа на свијет", "Филозофија", "Ум и егзистенција", "О истини", "О извору и циљу историје", "Филозофска вјера".
1980. - Египат и Израел успоставили дипломатске односе, окончавши три деценије међусобног ратног стања.
1990. - Под вођством Виолете Бариос де Чаморо удружена листа 14 опозиционих партија Никарагве је добила изборе над сандинистима предсједника Данијела Ортеге.
1992. - Умро српски глумац Јован Јанићијевић Јанаћко, дугогодишњи члан Београдског драмског позоришта. Популарност је стекао филмским улогама, посебно телевизијским серијама попут "Грађана села Луга", "Парничара" и "Музиканата", а лик Бурдуша из посљедње од тих серија је постао саставни дио његовог имена.
1993. - Од снажне експлозије коју су у Свјетски трговински центар у Њујорку подметнули арапски исламски терористи погинуло шест, а повријеђено око 1.000 људи.
1995. - Послије губитка око милијарду долара које је на берзи изазвао дилер у Сингапуру Ник Лисон, банкротирала је лондонска банка Беринг, једна од најстаријих и најугледнијих британских банака.
1995. - Потписивањем споразума којим се Пекинг обавезао на борбу против пиратерије и заштиту ауторских права, патената и заштитног знака компанија, у посљедњем тренутку је избјегнут трговински рат САД и Кине.
1997. - Швајцарска влада одобрила оснивање меморијалног фонда за жртве Холокауста у Другом свјетском рату, настојећи да умањи размјере скандала послије открића да су трезори банака у Швајцарској пуни имовине жртава њемачких нациста.
1999. - Етиопске трупе пробиле фронт еритрејске армије у спорној пограничној области и влада Еритреје саопштила је да ће прихватити план афричких земаља за окончање десетомјесечног рата с Етиопијом.
2004. - Предсједник Македоније Борис Трајковсаки и још седам лица - чланова његовог кабинета и обезбјеђење, погинули када се авион којим су путовали у Мостар на Међународну конференцију о инвестирању у БиХ срушио на подручју Хргуда, између Љубиња и Стоца.
2007. - Међународни суд правде у Хагу утврдио да Србија није починила геноцид у БиХ, да није учествовала у завјери, нити била саучесник, али да је прекршила међународну обавезу да спријечи геноцид и казни починиоце.
2014. - Умро Пако де Лусија, шпански гитариста, композитор и продуцент.
2015. - Умро Ерл Лојд, први црни кошаркаш у НБА лиги.
