Данас је сриједа, 26. јул, 207. дан 2023. До краја године има 158 дана.
1847. - Око 20.000 ослобођених америчких црнаца прогласило Либерију, прву независну републику у Африци. Либерија значи "земља слободних", а главни град Монровија је добио назив према презимену предсједника САД Џејмса Монроа.
1856. - Рођен енглески писац ирског поријекла Џорџ Бернард Шо, добитник Нобелове награде за књижевност 1925, изузетно смио сатиричар и један од најдуховитијих људи 20. вијека. У оштром, али шаљивом тону приказивао је противрјечности грађанског друштва у Енглеској. Писао је и политичке и економске чланке, држао говоре и водио драмску и музичку критику у дневној штампи. У дјелима писаним за позориште разбијао је идоле савременог друштва /жестоко им се подсмијевајући/, застарјеле и назадне конвенције и лажан морал средње класе у религији, етици, политици и економији. Дјела: "Пигмалион", "Човјек и натчовјек", "Враћање Метузалему", "Куће удовичке", "Света Ивана", "Мајор Барбара", "Кандида", "Занат госпође Ворн", "Љекар у недоумици", "Цезар и Клеопатра", збирка "Три позоришна комада за пуританце".
1858. - Лионел Ротшилд постао први Јеврејин члан Доњег дома британског парламента.
1875. - Рођен швајцарски психијатар Карл Густав Јунг, који је послије раскида са психоанализом Сигмунда Фројда, чији је био ученик, основао "аналитичку" или "комплексну" психологију. Оригинално је разрадио науку о психолошким типовима /интровертан и екстровертан/. Дјела: "Психолошки типови", "Психологија и религија", "Симбилика духа", "Студија о архетиповима".
1894. - Рођен енглески писац Олдос Хаксли, ироничан и духовит посматрач, супериорног образовања, скептик и сатирик, кога су највише привлачили односи између образованих људи у декадентном друштву. Обиље истанчаних запажања, парадокса и духовитих излагања - при чему је запостављао фабулу и ликове - дали су његовим романима и причама есејистички карактер. Дјела: романи "Врли нови свијет", "Јалово лишће", "Контрапункт живота", "Послије много љета", "Вријеме мора да стане"; збирке приповиједака "Мали Мексиканац", "Двије или три грације", есеји и студије: "Заједљиви Пилат", "Музика у ноћи", "Вјечна филозофија", "Наука, слобода и мир".
1908. - Рођен чилеански државник Салвадор Аљенде Госенс, психијатар по професији, оснивач Социјалистичке партије Чилеа и први марксиста који је у западној хемисфери добио предсједничке изборе. На власт је дошао послије избора у септембру 1970, али је срушен и убијен у војном удару 11. септембра 1973, који је потпомогла влада САД.
1909. - У Барселони прерасле у устанак велике радничке демонстрације, изазване одлуком шпанске владе да позове под оружује неколико класа резервиста. Окршаји војске и радника названи су касније "Крвава каталонска седмица".
1922. - Рођен амерички филмски режисер Блејк Едвардс, који се највише исказао као аутор бриљантних друштвених "црних комедија", пуних хумора, цинизма и деструкције лажних вриједности и митова. Филмови: "Доручак код Тифанија", "Експеримент у терору", "Шта си радио у рату, тата?", "Пинк Пантер", "Дарлинг Лили", "Повратак Пинк Пантера", "Виктор, Викторија", "Човјек који је волио жене".
1928. - Рођен амерички филмски режисер Стенли Кјубрик, једна од најконтроверзнијих личности свјетског филма, чија је амбиција било стварање само "коначних дјела" - савршених производа. Филмови: "2001: одисеја у свемиру", "Паклена поморанџа", "Др Стрејнџлав", "Спартак", "Убијање", "Узалудна пљачка", "Стазе славе", "Лолита", "Бери Линдон", "Исијавање", "Фул метал џекит", "Широко затворених очију".
1934. - Комунистичка и Социјалистичка партија склопиле уговор о заједничкој акцији против фашистичких снага у Француској и позвале друге демократске странке да се придруже одбрани Француске од фашизма у ширем антифашистичком народном фронту.
1941. - Амерички председник Френклин Делано Розевелт у Другом свјетском рату замрзнуо сву јапанску имовину у САД, практично спријечивши било какву америчко-јапанску трговину.
1943. - Рођен енглески музичар Мик Џегер, оснивач и пјевач рок-групе "Ролингстоунс".
1952. - Умрла Ева /Евита/ Перон, у том тренутку несумњиво најпопуларнија личност у Аргентини, 33-годишња супруга предсједника Хуана Доминга Перона.
1953. - Неуспјешним нападом герилаца на касарну Монкада у граду Сантјаго де Куба Фидел Кастро започео борбу против режима диктатора Фулхенсија Батисте. Кастро је ухапшен и потом је емигрирао, али је послије његовог повратка у земљу 1956. народ почео масовно да се прикључује побуњеницима, који су 1959. узели власт.
1956. - Египатски предсједник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је до тада био под контролом англо-француске компаније. Обећао је финансијску накнаду Великој Британији, Француској и САД, али то није задовољило Лондон и Париз који су, ради заштите економских интереса, припремили војну интервенцију.
1963. - У вријеме земљотреса у Скопљу погинуло више од хиљаду људи.
1965. - Малдивска острва у Индијском океану - британски протекторат од 1887. - стекла независност.
1984. - Умро амерички статистичар Џорџ Хорас Галуп, директор "Галуповог института" за испитивање јавног мњења којег је основао 1935. Та приватна организација, која се издржава продајом услуга, прва је почела да систематски испитује мишљења појединаца или група о разним питањима политичког, економског и друштвеног живота, служећи се посебним статистичким методама заснованим на анкетирању.
1993. - Приликом пада јужнокорејског путничког авиона близу Сеула 66 људи погинуло.
1995. - Перу и Еквадор се споразумјели о демилитаризованој зони од око 500 километара квадратних у пограничном амазонском подручју, окончавши међусобни једномјесечни рат.
2001. - Хрватски генерал Анте Готовина оптужен за злочине против човјечности и повреде ратног права и обичаја почињене над српским становништвом током операције "Олуја". Готовина одбио да се преда Хашком трибуналу.
2004. - Отмичар кинеског путничког авиона Јанг Ђинсонг предао се, а 108 путника безбједно је напустило "боинг 737", који је принудно приземљен у централној Кини.
2008. - Естонци Бруно Нопонен и Прит Вем први су у историји који су препливали Фински залив.
