Данас је понедјељак, 27. јануар, 27. дан 2020. године. До краја године има 339 дана.
1756. - Рођен аустријски композитор Волфганг Амадеус Моцарт, један од највећих у историји музике. Послије пресељења из родног Салцбурга у Беч био је окружен сплеткама завидне и стваралачки јалове дворске музичке камариле и доживио је финансијски крах. Послије смрти 1791. сахрањен је у заједничку сиротињску гробницу у Бечу. Као "чудо од дјетета" на турнејама је обишао већи дио Европе. Већ у шестој години написао је прву композицију, у осмој сонате, у деветој симфоније, у 11. ораторијум, а у 12. оперу "Једноставна превара". Написао је више од 600 дјела, укључујући опере, симфоније, концерте за клавир, виолину, флауту, кларинет, хорну и друге инструменте, гудачке квартете, квинтет са кларинетом /"Мала ноћна музика"/, сонате за клавир и за виолину, кантате, мисе /"Реквијем", "Миса солемнис", "Велика миса у це-молу"/. Остала дјела: опере "Фигарова женидба", "Чаробна фрула", "Отмица из Сераја", "Дон Ђовани", "Тако чине све", "Идоменео", симфоније "Хафнер симфонија", "Линцерска симфонија", "Прашка симфонија", "Симфонија у ге-молу", "Јупитер симфонија".
1775. - Рођен њемачки филозоф Фридрих Вилхелм Шелинг, који је са Имануелом Кантом, Јоханом Фихтеом и Фридрихом Хегелом творац њемачког идеализма. Дјела: "Идеје за филозофију природе", "О свјетској души", "Први нацрт система природне филозофије", "Трансцедентални идеализам", "Предавања о филозофији умјетности", "Излагање мог система филозофије", "Бруно или о природном и божанском принципу ствари", "Филозофија и религија", "Истраживање суштине људске слободе", "Филозофија митологије".
1777. - Рођен српски монах и писац Лукијан Мушицки, управник манастира Шишатовац, чије су пјесме надахнуте родољубљем, хуманизмом и просвјетитељским идејама имале велики утицај на савременике, нарочито "Глас харфе шишатовачке". Смијењен је с дужности управника Шишатовца, јер његове идеје нису биле по вољи митрополита Стефана Стратимировића. Одушевљавао се Доситејем Обрадовићем и био пријатељ Вука Караџића.
1814. - Умро њемачки филозоф Јохан Готлиб Фихте, истакнути представник њемачке класичне идеалистичке филозофије, професор универзитета у Јени и Еглангену, ректор Берлинског универзитета. Сматрао је да је слобода основа људске егзистенције, а остварење продубљене људскости у оквиру слободне заједнице основна смисао постојања и личности и човјечанства. У "Говорима њемачкој нацији" 1807. и 1808. допринио је јачању отпора Нијемаца француском цару Наполеону Првом, али и буђењу њемачког шовинизма. Дјела: "Покушај критике свег откривења", "Основа цјелокупне теорије науке", "Основа природног права према принципима теорије науке", "Систем теорије морала према принципима теорије науке".
1822. - На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Отоманско царство признало тек 1829.
1823. - Рођен француски композитор шпанског поријекла Едуар Лало, који је компоновао емотивна дјела, у романтичарском маниру. Дјела: опера "Краљ од Иса", "Шпанска симфонија" за виолину и оркестар, "Концерт за виолончело и оркестар у де-дуру".
1832. - Рођен енглески писац и математичар Чарлс Латвиџ Доџсон, познат као Луис Керол, чију прозу одликују хумор и фантастика, по чему је близак потоњем надреализму. Дјела: "Алиса у земљи чуда", "Кроз огледало".
1859. - Рођен њемачки цар и пруски краљ Фридрих Вилхелм Други Виктор Алберт, творац политике продора на Исток и изазивач низа војно-дипломатских криза, укључујући објаву рата Србији 1914, чиме је постао неизбјежан Први свјетски рат. На пријесто Њемачког царства ступио 1888, а 1918. је, послије пораза Њемачке, приморан да абдицира и побјегне у Холандију, која је одбила да га изручи савезницима ради суђења за ратне злочине.
1865. - Шпанија признала независност Перуа.
1885. - Рођен амерички композитор Џером Керн, отац мјузикла. Његова оперета "Пловеће позориште" једна је од најбољих у историји позоришта САД. Компоновао је и филмску музику.
1901. - Умро италијански композитор Ђузепе Верди, уз Ричарда Вагнера најистакнутији романтичарски оперски стваралац 19. вијека. Прве опере стварао је у духу слободарске националне идеје покрета ризорђименто, а касније су врхунац италијанског романтизма - спој традиционалне мелодиозности и психолошке карактеризације личности, уз изванредно усаглашен текст и музику. Дјела: опере "Набуко", "Травијата", "Трубадур", "Риголето", "Бал под маскама", "Моћ судбине", "Дон Карлос", "Аида", "Отело", "Фалстаф".
1916. - У Берлину основана револуционарна организација "Савез Спартака", претеча Комунистичке партије Њемачке, основане у децембру 1918.
1919. - Умро мађарски писац Ендре Ади, чија је поезија означила прелом у модерној мађарској лирици. Сугестивном снагом визија, с новим асоцијацијама и нагласком ријечима и исказима, подигао је мађарски пјеснички језик на завидну висину. Дјела: "Нове пјесме", "Крв и злато", "На колима Илије Громовника", "Волио бих да ме воле", "Ко је мене видио?", "На челу мртвих".
1924. - Југославија у Риму потписала пакт о пријатељству и сарадњи с Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији.
1926. - Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију.
1942. - У Игманском маршу у Другом свјетском рату главнина Прве пролетерске бригаде током друге непријатељске офанзиве прешла сто километара од Јахорине до Фоче, преко Сарајевског поља и планине Игман. Марш више од 700 бораца, од којих 50 рањених и болесних, трајао је 18 часова кроз дубок снијег, при температури минус 32 степена Целзијусова. У маршу су промрзла 172 борца и некима су без анестезије ампутирани дијелови тијела.
1944. - Командант Лењинградског фронта руски генерал Леонид Говоров у Другом свјетском рату објавио да је Црвена армија поразила Нијемце и потпуно ослободила Лењинград, чијих је три милиона житеља било у блокади од септембра 1941. Током нацистичке опсаде 716.000 Лењинграђана изгубило је кров над главом. НА Пискаревском гробљу сахрањено је неколико стотина хиљада људи, од којих је већина умрла од глади.
1945. - Совјетске јединице на јуриш и уз знатне губитке ослободиле Аушвиц, највећи нацистички концентрациони логор у Другом свјетском рату. У логору је остало око 7.000 заточеника које Нијемци у журби нису стигли да побију. У гасним коморама Аушвица је, укључујући дјецу и жене, убијено најмање милион и по људи, највише Јевреја. У логору је било више од 25.000 Југословена.
1951. - Умро фински маршал и државник Карл Густав Емил фон Манерхајм, предсједник Финске од 1944. до 1946. Као коњички официр руске војске учествовао је у руско-јапанском рату и у Првом свјетском рату, од 1917. је предводио контрареволуционарне снаге у Финској и био регент Финске 1918. и 1919, а у Другом свјетском рату врховни командант финске армије. Одбрамбена утврђена линија према СССР-у, изграђена прије Другог свјетског рата према његовој замисли на Карелијској превлаци, названа је "Манерхајмова линија".
1964. - Француска успоставила дипломатске односе са Кином.
1967. - Припремајући се за лет на Мјесец, тројица америчких астронаута погинула у свемирском броду "Аполо 1" у којем је избио пожар.
1967. - СССР, САД и 60 других земаља потписало споразум о забрани нуклеарних експеримената у стратосфери.
1969. - У Багдаду погубљено 14 људи, међу њима девет Јевреја, које су ирачке власти оптужиле да су израелски шпијуни.
1973. - У Паризу су министри иностраних послова САД, Сјеверног Вијетнама и привремене револуционарне владе Јужног Вијетнама потписали уговор о престанку рата у Вијетнаму. Рат је ипак потрајао до краја априла 1975. и окончан је понижавајућим поразом САД.
1980. - Умро српски књижевни и позоришни критичар јеврејског поријекла Ели Финци, учесник Народноослободилачке борбе од 1941. Послије Другог свјетског рата био је директор "Борбе", "Нолита", "Југословенске књиге", Југословенског драмског позоришта, главни уредник часописа "Књижевност". Дјела: позоришне критике у збиркама "Више и мање од живота 1-5", "Стварност и илузије", студија "Дени Дидро", огледи о Мирославу Крлежи, Аугусту Цесарцу, Јовану Скрелићу, Ђорђу Јовановићу, Бранимиру Ћосићу, Марину Држићу.
1981. - Најмање 500 људи погинуло на индонезијском фериботу "тампомас 2" који је послије пожара потонуо у Јаванском мору.
1991. - Америчка авијација у Заливском рату отпочела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града - Басре.
1995. - Бурмански војници постигли кључну побједу над каренским побуњеницима, освојивши главну базу у џунгли уз границу са Тајландом. Побуна мањинских Карена /више од три милиона људи у планинама источне Бурме/ отпочела је убрзо пошто је Бурма 1948. добила независност од Велике Британије.
1996. - У Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран предсједник Махамане Осман.
2003. - Бивши предсједник Србије Милан Милутиновић изјаснио се пред Хашким судом да се не осјећа кривим ни по једној од пет тачака оптужнице, која га терети за злочин против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања у току сукоба на Космету у прољеће 1999. године.
2003. - Просторије Суда и Тужилаштва БиХ отворене у бившој касарни ЈНА "Виктор Бубањ" у Сарајеву у којој су босански муслимани током рата држали заробљене српске цивиле.
2003. - Посланици Скупштине Србије усвојили Уставну повељу будуће заједнице СЦГ и Закон о њеном спровођењу.
2004. - Бивши предсједник Републике Српске Крајине Милан Бабић изјавио пред Хашким трибуналом да је крив за прогон на политичкој, расној и вјерској основи и саучесништво у заједничком злочиначком подухвату.
2008. - Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић освојио Отворено првенство Аустралије, а Ненад Зимоњић и Кинескиња Тијантијан Сун освојили титулу у конкуренцији мјешовитих дублова.
- Данас је Савиндан, празник у спомен на великог српског просвјетитеља - Светог Саву, оца српске државотворности, првог српског архиепископа, утемељивача српске дипломатије, књижевности, законодавства, здравства. Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све дијелове српства. Химна Светом Сави први пут је изведена 1839. у Сегедину, а за школску славу у кнежевини Србији Савиндан је проглашен у јануару 1840.
