На данашњи дан, 27. октобар

27.10.2020. 07:55
0

Данас је уторак, 27. октобар, 301. дан 2020. До краја године има 65 дана.

1505. - Умро руски владар Иван Трећи Васиљевич, назван Иван Велики, који је учинио Русију веома моћном, ослободио је вазалства, одбивши да Монголима плаћа данак, ојачао монархију и окончао "прикупљање руских земаља". По доласку на пријесто 1462. године, кад је устоличен за великог московског кнеза, припојио је кнежевине Твер, Ростов и Новгород, а 1480. је ослободио Русију монголске власти. Настојао је да ојача централну власт и 1497. издао је јединствен "Судбеник" за цијелу Русију. Почео је зидање камених кула и палата Кремља у Москви.

1553. - На ломачи као јеретик спаљен шпански љекар и теолог Мигел Сервето, који је открио да крв циркулише у плућа из десне срчане коморе. Радио је углавном у Француској, гдје је објавио списе "Ђиристианисми реституцио" у којима је одбацио као апсурдну хришћанску доктрину о Светом тројству, што је изазвало гњев и римокатолика и протестаната. На захтјев вође швајцарских протестаната Жана Калвина ухапшен је у Женеви, у којој се скривао од римокатоличке инквизиције, и потом осуђен на смрт спаљивањем, јер је његово учење проглашено јеретичким.

1662. - Енглески краљ Чарлс Други за 2,5 милиона ливри продао Француској луку Денкерк на обали Ла Манша.

1728. - Рођен енглески морепловац Џејмс Кук, назван "капетан Кук", најзнаменитији истраживач Тихог океана. На првом путовању од 1768. до 1771. ријешио је тајну Аустралије, опловио Нови Зеланд и утврдио да је Нова Гвинеја острво. Од 1772. до 1775. истраживао је острва у Тихом океану, а од 1776. до 1779. први је опловио обале Аљаске, истражио Берингов мореуз и открио Хавајска острва. Убијен је 1779. на Хавајима у окршају с острвљанима.

1782. - Рођен италијански музичар Николо Паганини, виртуоз на виолини и композитор, чијој су вјештини савременици придавали магичне моћи. Обиљежио је виолинско мајсторство и литературу за тај инструмент свих епоха. Владао је виолином као нико ни прије ни послије њега и доста је компоновао, укључујући пет виолинских концерата, чувена 24 каприча за соло виолину, камерну музику.

1806. - Француски цар Наполеон Први Бонапарта послије побједе код Јене над Прусима заузео Берлин.

1811. - Рођен амерички проналазач Ајзак Мерит Сингер, који је 1851. усавршио прву шиваћу машину за масовну употребу.

1843. - Министарство унутрашњих дјела је актом о "устројењу поштанског заведенија" основало државну пошту у Србији.

1855. - Рођен руски биолог Иван Владимирович Мичурин, који се бавио побољшањем сорти воћака, годинама експериментишући с аклиматизацијом биљака на хладне зиме. Различитим поступцима - хибридизацијом, селекцијом и калемљењем - одгајио је низ отпорних сорти трешања, кајсија, винове лозе и вишања.

1858. - Рођен амерички државник Теодор Рузвелт, предсједник САД од 1901. до 1909, чија је политика створила свјетску силу од до тада изолационистичке Америке. Дужност шефа државе је преузео као потпредсједник САД, послије убиства предсједника Вилијама Мекинлија 1901. Иницијатор је изградње Панамског канала, а за посредовање у руско-јапанском рату 1905. добио је 1906. Нобелову награду за мир.

1867. - Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди почео марш на Рим, покушавајући да град ослободи папске власти.

1914. - Рођен велшки писац Дилен Марле Томас, пјесник снажног реторичког дара, свјежих и прецизних слика и нових и увјерљивих ритмова. Писао је и приче и радио-драме. Дјела: више збирки пјесама, укључујући збирку "Смрт и улази", радио-драма "Под млијечном шумом", аутобиографска скица "Портрет умјетника као младог пса".

1915. - Њемачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен у Првом свјетском рату покушао да код Крагујевца опколи и уништи српску војску. Кад је њемачки 22. корпус заузео Горњи Милановац и довео у питање одбрану Крагујевца, начелник Врховне команде српске војске војвода Радомир Путник је одустао од противудара и кренуо је у пробој преко Качаника и Скопске Црне Горе према Македонији, одакле је очекиван долазак савезничких снага, али су умјесто тога бугарске трупе мучким ударом с леђа угрозиле качанички пролаз, па је српска војска морала да одступи знатно неповољнијим правцем преко Албаније.

1918. - Британске, француске и италијанске снаге у Првом свјетском рату послије тродневних борби сломиле хабсбуршку војску на италијанском фронту. Аустроугарска армија се распала, јер су војници побацали оружје и, сити рата, кренули у завичај. Послије примирја италијанске трупе се нису зауставиле и расуло непријатеља су претвориле у "највећу италијанску побједу". За само неколико дана заробљено је 427.000 војника који нису пружали отпор.

1922. - Под притиском фашистичког покрета Бенита Мусолинија италијанска влада поднијела оставку.

1935. - Предат у саобраћај жељезничко-друмски "Панчевачки мост краља Петра Другог" на Дунаву код Београда, из чијег је назива по доласку комуниста на власт послије Другог свјетског рата избачено краљево име.

1956. - Послије плебисцита на којем су становници области Сар гласали за прикључење Западној Њемачкој, владе у Бону и Паризу споразумом дефинитивно ријешиле проблем спорне територије. Сар је враћен Њемачкој, али је до краја 1959. остао у привредној унији са Француском.

1966. - Генерална скупштина УН одузела јужној Африци старатељски мандат над југозападном Африком.

1971. - Влада Конга саопштила да је назив те афричке земље промијењен у Република Заир.

1973. - Мировне снаге УН стигле у Каиро да би обезбиједиле линију раздвајања између египатских и израелских снага.

1978. - Египатски предсједник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир.

1991. - Совјетска република Туркменистан прогласила независност од Москве.

1996. - У каирском предграђу Хелиополис срушила се стамбена зграда и усмртила 64-оро људи.

1999. - Наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили деветорицу људи, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, предсједника парламента Карена Демиркијана, двојицу његових замјеника и једног министра.

2002. - На предсједничким изборима у Бразилу побиjедио Луиз Инасио Лула да Силва. Да Силва је први бразилски предсједник љевичарског опредјељења и представник радничке класе.

2004. - Међународна федерација Црвеног крста и Црвеног полумјесеца саопштила да је током 2003. у природним катастрофама погинуло 76.806 људи, што је три пута више него у претходној, 2002. години. До пораста људских жртава дошло је због екстремних климатских промјена у свиjету.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 26. новембар
На данашњи дан, 25. новембар
На данашњи дан, 24. новембар
Најчитаније
  • Додикова освета: Мијења закон да развласти градоначелника Бањалуке и Бијељине
    24.11.2020
    3
  • Мигрант напао дјевојку у сарајевском насељу Добриња
    25.11.2020
    2
  • У Источном Сарајеву корона вирус потврђен код 10 особа
    24.11.2020
    1
  • Прераст - природни феномен у кориту Паљанске Миљацке
    25.11.2020
    0
  • Соколац: Кад чаробни тренуци природе запну за око Момира Томића
    24.11.2020
    0