Данас је сриједа, 28. август, 240. дан 2019. До краја године има 125 дана.
430. - Умро римски свештеник Аурелије Августин, познат као Свети Августин, епископ у римској сјеверној Африци, најзнаменитији представник ране хришћанске филозофије, тзв. патристике. У најважнијем свом дјелу - "О држави Божијој" - историју човјечанства је објашњавао Божијим намјерама. При томе је правио разлику између идеалне - вјечне "државе Божије" - и привремених, пролазних облика земаљске државе. То дјело је дуго било доктринарни основ црквене критике свјетовних установа.
1645. - Умро холандски правник, писац и хуманиста Хуго Гроцијус, оснивач науке о међународном праву. Припадао је "школи природног права" и доказивао једнакост људи међу собом и пред законом. Такође је тврдио да су океани опште добро и да поједине земље немају право њиховог ексклузивног коришћења. У Холандији се у вријеме оштрих спорова римокатолика и протестаната заузимао за вјерску толеранцију, доказујући да су обје групе хришћанске и да нема разлога за сукобљавања, али је 1618. ухапшен у Утрехту и 1619. осуђен на доживотну робију као вјерски јеретик. Успио је 1621. да побјегне у Француску и од 1635. до смрти био је амбасадор Шведске у Француској. Дјела: правна и религиозна - "Де иуре белли ац пацис", "Маре либерум", "Де иуре праедае", "Де веритате религионис Цристианае", "Виа ет вотум ад пацем ецлесиастицам", драме - "Цхристус патиенс", "Сопхомпханеас", "Адамус еxул".
1749. - Рођен њемачки писац Јохан Волфганг Гете, једно од највећих имена свјетске литературе. Неколико година послије завршених студија права у Стразбуру преселио је у Вајмар, гдје је 28 година био управник позоришта. Осим књижевности, у којој се наметнуо као обновитељ лирике, драме, епа и романа, интензивно се бавио филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару. Србе је задужио писањем о српској народној поезији, којом се одушевљавао, и преводом више народних пјесама, укључујући "Хасанагиницу". Оставио је једну од највећих и најзанимљивијих збирки писама. Дјела: "Фауст", "Вилхелм Мајстер", "Вертер", "Избор по сродности", драме "Гец од Бирлинхема", "Егмонт", "Ифигенија на Тауриди", "Торквато Тасо", трагедије "Клавихо", "Ванбрачна кћи", еп "Херман и Доротеја", путопис "Путовање по Италији", аутобиографско дјело "Из мог живота", поезија "Маријенбадска елегија", "Римске елегије", "Западно-источни диван", епиграми "Ксеније", оптичко дјело "Теорија боја".
1813. - Од рана задобијених у бици на Делиграду умро српски јунак из Првог српског устанка Јован Курсула, мегданџија опјеван у народним пјесмама. У низу битака се истакао јунаштвом, посебно у боју на Црном врху 1809. - кад су Турци под командом Алије Гушанца покушали да продру у Гружу и Јасеницу - и у септембру 1810. на Варваринском пољу, кад је јунаштвом задивио руске добровољце који су се борили на страни Срба, па чак и саме Турке.
1833. - Парламент забранио ропство у цијелој Британској империји.
1849. - Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког окупирале италијански град Венецију послије опсаде започете 20. јула 1849.
1877. - Рођен енглески произвођач аутомобила и пилот Чарлс Стјуарт Ролс, који је с Фредериком Хенријем Ројсом 1906. основао компанију за производњу аутомобила "Ролс-Ројс". Ројсова фирма је 1904. почела да прави аутомобиле, чији је изглед импресионирао Ролса, и њих двојица су двије године касније постали сувласници компаније чија су возила у аутомобилској индустрији ненадмашна по луксузу и квалитету. Компанија "Ролс-Ројс" производи и авионске моторе. Ролс је први пилот који је - у јуну 1910. године - прелетио Ла Манш у оба правца без заустављања, а у јулу 1910. је као први британски пилот погинуо у авионској несрећи.
1910. - На свечаној сједници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола Први Петровић краљем.
1916. - Њемачка у Првом свјетском рату објавила рат Румунији.
1944. - У јужном француском граду Марсеју у Другом свјетском рату предали се преостали њемачки војници, а истог дана је ослобођен и оближњи Тулон.
1960. - Умро српски писац Сима Пандуровић, један од оснивача српске модерне. Филозофски факултет је завршио у Београду, био је гимназијски професор у Ваљеву и Београду, уређивао је више часописа, од којих је најзначајнији "Мисао". Критика је оштро реаговала на његову прву збирку пјесама "Посмртне почасти", прожету песимизмом, у којој је драматично опјевао болну трагедију љубави, душевне кризе и горчине, неспокој и побуну и осјећање смрти. Каснији стихови су мисаоно сложенији, али и у њима преовладава резигнација. Испјевао је и низ родољубивих пјесама. Преводио је с француског и енглеског језика - посебно су врсни преводи дјела Виљема Шекспира. Остала дјела: збирке пјесама "Дани и ноћи", "Оковани слогови", "Стихови", "Песме", књиге есеја "Разговор о књижевности", "Огледи из естетике".
1973. - У земљотресу југозападно од Мексико Ситија погинуло више од 500 људи.
1987. - Умро амерички филмски режисер Џон Хјустон, један од најистакнутијих америчких синеаста 20. вијека, изврстан у раду с глумцима. Снимио је мноштво филмова, највише пустоловног и криминалистичког жанра. Филмови: "Малтешки соко", "Рт Ларго", "Бијасмо странци", "Благо Сијера Мадре", "Џунгла на асфалту", "Црвена значка за храброст", "Афричка краљица", "Моби Дик", "Ноћ игуане", "Одсјај у златном оку", "Град изобиља", "Наш човјек из Аустралије", "Судија за вјешање", "Ени", "Испод вулкана".
1991. - Умро патријарх српски Герман. Богословски факултет је студирао у Београду, а права у Паризу. Послије смрти патријарха Викентија 1958. године изабран је за поглавара Српске православне цркве. Због тешке болести, 2. децембра 1990. је на његово мјесто изабран патријарх Павле.
1994. - Окончан дводневни референдум у Републици Српској, на којем је више од 90 одсто грађана одбацило мировни план Контакт-групе за бившу БиХ.
1995. - Минобацачка граната је на сарајевској пијаци "Маркале" усмртила 37 и ранила 85 људи, за шта су оптужени Срби, што је послужило као изговор за масовне нападе авијације НАТО пакта на Републику Српску.
1996. - Влада САД забранила вођи "Нације ислама" Луису Фаракану да прихвати обећани либијски поклон од милијарду долара ради економске и политичке помоћи америчким црнцима.
2000. - Милан Левар, кључни свједок у истрази Хашког трибунала о злочинима хрватских трупа над Србима у Госпићу, погинуо у подметнутој експлозији у његовој кући у Госпићу. Левар је сахрањен 31. августа у Госпићу.
2004. - Ватикан вратио Руској православној цркви икону Казанске Богородице из 16. вијека, која се сматра заштитницом Русије.
Данас је хришћански празник Велика Госпојина, односно Успење пресвете Богородице. Марија је послије рођења Исуса Христа живјела 48 година, а, према хришћанским књигама, на дан њене смрти сишао је са неба Христос и позвао је себи. Трећег дана послије сахране апостол Тома је отворио њен гроб, али у њему није било тијела, што је значило да се "успела на небо". Међу православним Србима тај дан се празнује као крсно име неких родова, завјетни дан неких насеља, а негдје се одржавају литије. На Велику Госпојину се беру љековите траве и одлази на изворе који имају љековито дејство.
