Данас је понедјељак, 28. фебруар, 59. дан 2022. До краја године има 306 дана.
1525. - Шпански освајач Ернан Кортес погубио посљедњег астечког цара Куаутемока.
1533. - Рођен Мишел де Монтењ, француски књижевник и филозоф.
1825. - Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде.
1832. - У читалишту Григорија Возаревића у Београду основана прва национална српска библиотека - овај датум обиљежава се као Дан Народне библиотеке Србије.
1842. - Рођен Милан Кујунџић Абердар, књижевник и политичар, академик.
Кујунџић је филозофију студирао у Београду, Бечу, Минхену и Паризу, а дипломирао на Оксфорду. Био је професор Велике школе у Београду, предсједник Народне скупштине и министар просвјете Србије. Припадао је Уједињеној омладини српској и био уредник "Младе србадије". Писао је чланке из области филозофије, а његова поезија, са свим обиљежјима романтизма, била је позив на борбу против угњетача и за ослобођење и уједињење поробљене браће. Познат је његов спјев "Српски патријарх", балада "Невеста хајдукова" и збирке песама: "Први јек" и "Други јек". Неке од његових песама су компоноване и дуго су се задржале у народу. Као рецензент, Кујунџић је објавио више приказа књига у којима су дошла до изражаја његова филозофска, књижевна и политичка схватања.
1869. - Умро Алфонс де Ламартин, француски књижевник и политичар. У прозном дјелу "Пут на исток" са симпатијама је описао Србију и њену борбу за слободу.
1901. - Рођен амерички хемичар Линус Карл Паулинг, добитник Нобелове награде за хемију 1954. и Нобелове награде за мир 1962. Прву је добио за примјену квантне механике у истраживању структуре молекула, а другу за упорно настојање да се успостави међународна контрола нуклеарног оружја и забране пробе атомских бомби.
1909. - Рођен енглески писац Стивен Харолд Спендер, који је као пјесник почео под утицајем Шпанског грађанског рата у којем се борио на страни републиканаца, али је касније писао лично обојену поезију, засновану на унтрашњем доживљају свијета. Као припадник групе љевичарских пјесника антифашиста, тридесетих година 20. вијека у пјесмама је сликао ужасе рата и разарања, али без наглашене политичке обојености. Потом се одрекао комунизма и вратио идејама либерализма, а лирика му је постала њежнија и романтичнија. Дјела: збирке пјесама "Непокретно средиште", "Рушевине и визије", "Руб бића", "Племенити дани", роман "Заостали син", збирка прича "Запаљени кактус", есеји "Разорни елемент", "Стваралачки елемент", "Борба модерних", "Тридесете и послије", аутобиографски спис "Свијет у свијету".
1911. - Рођен Отакар Вавра, чешки филмски режисер и педагог, оснивач Филмске академије у Прагу.
1913. - Рођен амерички филмски режисер италијанског поријекла Винсент Минели, који је 1958. добио награду "Оскар" за филм "Жижи". Остали филмови: "Мадам Бовари", "Американац у Паризу", "Жеђ за животом", "Чај и симпатија", "Кисмет", "Кућа на брду", "Звона звоне", "Град илузија", "Неки су дотрчали", "Дижи завјесу".
1916. - У Првом свјетском рату завршено пребацивање на Крф главнине од око 140.000 српских војника. Почетком јануара прве српске јединице су доспјеле до Скадра, гдје је требало да их прихвате савезнички бродови, који се нису појавили, па су због мрцварења дуж мочварног албанског приморја, током додатне голготе од 160 километара од Скадра до Валоне, војници масовно умирали од глади и исцрпљености. Од 23. јануара до 23. марта 1916. у Крфском заливу је сахрањено 4.847 српских војника и официра.
1916. - Умро амерички писац Хенри Џејмс, танан и продоран психолог, који је у реалистичном маниру прецизно анализирао обичаје, поступке и навике америчког и европског друштва, увијек у потрази за моралним вриједностима. Брижљиво је градио композицију дјела, тежећи умјетничком савршенству, при чему се држао принципа јединства и економије средстава, али му је стилски израз повремено оскудијевао у јасноћи. Пред крај живота, 1915. године, постао је британски држављанин. Дјела: романи "Родерик Хадсон", "Американац", "Дејзи Милер", "Портрет једне леди", "Трагична муза", "Бостонци", "Голубија крила", "Амбасадори", "Златна здјела".
1921. - Почела Кронштатска побуна морнара руске Балтичке флоте и радника у поморској бази у Кронштату на острву Котлин у Финском заливу против бољшевичке власти. Кронштатски морнари и радници у бази западно од Петрограда - који су снажно подржали бољшевике 1917. и били један од ослонаца Октобарске револуције - тражили су економске реформе и окончање бољшевичке политичке доминације, али су бољшевици 20 дана касније војском крваво угушили побуну.
1922. - Велика Британија формално прогласила независност Египта, али је задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.
1933. - Дан након што су нацисти запалили у Берлину зграду Рајхстага /парламент/, оптуживши за то комунисте, вођа нациста Адолф Хитлер убиједио остарјелог предсједника Њемачке Паула фон Хинденбурга да потпише декрете о суспендовању личних слобода, слободе говора, слободе штампе и права на окупљање.
1943. - Девет норвешких командоса у Другом свјетском рату извело саботажу у њемачким постројењима за производњу тешке воде у близини Рјукана у окупираној Норвешкој.
1948. - Посљедње британске војне јединице напустиле Индију.
1953. - У Анкари Југославија, Грчка и Турска потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи.
1974. - САД и Египат, послије седам година прекида, обновили дипломатске односе.
1975. - У највећој подземној жељезничкој несрећи у Великој Британији погинула 42 путника када је воз у пуној брзини ударио у одбојнике у станици "Мургејт" лондонског метроа.
1986. - Шведски државник Улоф Палме убијен у Стокхолму на повратку из позоришта, а терориста, упркос обимној полицијској истрази, није откривен. Палме је у политику ушао као студентски вођа, а 1969. је, у 42. години, постао шеф Социјалдемократске странке и премијер. Био је међу ријетким западним државницима који су дигли глас против експлоатације неразвијених земаља, а љутњу САД је изазвао одлучним противљењем америчкој војној интеренцији у Вијетнаму. Од 1980. водио је независну међународну комисију за унапређење процеса разоружања. Као лидер Социјалистичке интернационале руководио је мировним мисијама УН /за мирољубиво рјешење сукоба Ирана и Ирака/ и СИ /Радна група о Јужној Африци/.
1992. - Усвојен први устав Републике Српске под називом Устав Српске Републике БиХ.
1992. - Савјет безбједности УН одобрио упућивање 22.000 "плавих шљемова" у Камбоџу.
1995. - Раул Салинас, брат бившег предсједника Мексика Карлоса Салинаса де Гортарија, ухапшен под оптужбом да је умијешан у убиство предсједничког кандидата владајуће Револуционарне институционалне партије Луиса Доналда Колосија на предизборном митингу у Тихуани у марту 1994.
1996. - Британска принцеза Дајана пристала на развод од принца Чарлса, рекавши да је то најтужнији дан њеног живота.
1997. - У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, усмртивши скоро хиљаду људи.
2011. - Умрла Ани Жирардо, француска позоришна и филмска глумица. Послије неколико незапажених улога, постала је позната 1960. године играјући у филму Лукина Висконтија "Роко и његова браћа" улогу проститутке Нађе. Након тога, наступала је и у филмовима Марка Ферерија, Роже Вадима, Марија Моничелија, Марсела Карнеа, Александра Саше Петровића и Клода Лелуша.
2011. - Умрла Џејн Расел, америчка филмска глумица. Глумила је у филмовима
"Млада удовица", "Дупли динамит", "Мушкарци више воле плавуше", "Џони Рено".
