Данас је петак, 28. јул, 209. дан 2023. До краја године има 156 дана.
1330. - Српски краљ Стефан Дечански код Велбужда потукао је војску бугарског цара Михајла Шишмана и тако онемогућио његов договор са ромејским /византијским/ царем Андроником Трећим Палеологом да Бугарска и Ромеја заједнички нападну Србију и окончају њену војну надмоћ на Балканском полуострву.
1586. - Томас Хериот из Колумбије донио прве кромпире у Енглеску.
1655. - Умро француски писац Сирано де Бержерак, чија су дјела комбинација политичке сатире и научне фантазије. Тешко је рањен 1640, због чега је напустио војску, у којој се истакао као изузетан мачевалац. Веома смио и слободан дух, бујне маште, писао је пјесме, написао по једну комедију и трагадију, али је најпознатији по дјелу "Други свијет", у којем је описао путовање на Мјесец и Сунце. Едмон Ростан га је овјековјечио у херојској комедији "Сирано де Бержерак", створивши од њега симбол изузетне душевности и ума у судару са друштвеним стегама и сопственом физичком ружноћом.
1741. - Умро италијански композитор и виолински виртуоз Антонио Вивалди, свештеник којег су због боје косе називали "црвени поп", чије је барокно музицирање одушевљавало савременике изванредном техником и импровизацијом. Значајан је као композитор солистичких концерата за поједине инструменте и кончерта гроса, посебно познат по композицији "Четири доба". Остала дјела: "Л'естро армоницо", "Ил цименто делл'армониа е делл'инвентионе", низ концерата за виолину, флауту, фагот.
1750. - Умро њемачки композитор Јохан Себастијан Бах, један од најзначајнијих у историји музике. За живота је више цијењен као оргуљаш него као композитор и тек је Феликс Менделсон открио његову вриједност извођењем "Муке по Матеји". Бахов велики опус - дијелом изгубљен, јер је послије смрти пао у заборав - основа је развитка музичких праваца новијег доба. Компоновао је више од 300 кантата, фуга, ораторијума, прелудијума, фантазија, токата, оркестарских свита, дјела за оргуље, клавир, чембало, виолину, виолончело, клавиркорд, флауту. Довео је до врхунца барокни полифони стил, усавршивши и продубивши средства музичког израза, посебно контрапункт, хармонију и инструментацију - његово стваралаштво је синтеза дотадашњих достигнућа у вокалној и инструменталној музици. Дјела: духовне композиције "Имао сам много јада", "Христос је лежао у самртним мукама", "Снажна тврђава је наш Бог", "Миса у ха молу", "Божићни ораторијум", "Магнифицат", "Мука по Јовану", "Мука по Матеји", световне композиције "Кантата о кафи", "Сељачка кантата", "Француске свите", "Енглеске свите", "Добро темперовани клавир", "Италијански концерт", "Голдберг варијације", "Хроматска фантазија и фуга", шест "Брандебуршких концерата", "Уметност фуге", "Троструки концерт" за флауту, виолину и клавир.
1794. - Дан послије обарања са власти, на гиљотини погубљене вође Француске револуције Максимилијан Франсоа Изидор де Робеспјер, Антоан Сен Жист и још двојица јакобинских првака. Пошто је током јакобинског терора послао на гиљотину готово све вође револуције, Робеспјер је сузио базу револуције, поставши крајње непопуларан, па је с власти лако оборен у термидорском преврату.
1821. - Перу прогласио независност од Шпаније.
1868. - Ратификован 14. амандман устава САД, којим је црнцима дато држављанство.
1899. - Рођен српски књижевни и позоришни критичар Велибор Глигорић, предсједник Српске академије наука и умјетности од 1965. до 1971. Уређивао је више часописа, исказавши се као заступник реализма и оштар полемичар. Дјела: "Критике", "Лица и маске", "Матош - Дис - Ујевић", "Позоришне критике", "Српски реалисти", "Огледи и критике", "У вихору", "Бранислав Нушић", "Портрети", "Сјенке и снови", "Књига живота", "Кућа смрти".
1902. - Рођен британски филозоф аустријског поријекла Карл Рејмонд Попер, један од најутицајнијих мислилаца 20. вијека. У филозофију је увео "принцип оповргљивости", према којем се тврдња може сматрати научном само ако се у принципу може доказати њена погрешност, док тврдње које не испуњавају тај услов спадају у метафизику. Дјела: "Логика истраживања", "Отворено друштво и његови непријатељи", "Биједа историцизма".
1914. - Аустроугарска, мјесец дана послије атентата у Сарајеву, у којем је убијен престолонасљедник Франц Фердинанд, објавила рат Србији, отпочевши тако Први свјетски рат.
1937. - Јапанци окупирали кинеску пријестоницу Пекинг.
1940. - Британци у Другом свјетском рату одбили њемачки десант на медитеранско острво Малта.
1941. - У одмазди за пожаре у њемачким гаражама, Нијемци су у Београду у Другом свјетском рату стријељали више од 120 људи, махом Јевреја и припадника народноослободилачког покрета.
1941. - У српским селима код Дувна усташе у Другом свјетском рату убиле 248 српских цивила.
1944. - Црвена армија у Другом свјетском рату ослободила Брест Литовск, град који су Нијемци окупирали 24. јуна 1941, два дана послије напада на ШСР.
1945. - Амерички бомбардер "Б-25" при густој магли ударио у "Емпајер стејт билдинг" у Њујорку, тада највишу зграду у свијету, усмртивши 14 људи.
1968. - Умро њемачки хемичар и физичар Ото Хан, професор Универзитета у Берлину и Гетингену, добитник Нобелове награде за хемију 1944, који је 1957. потписао Гетингеншку декларацију, одбијајући да сарађује у развоју евентуалног западноњемачког нуклеарног оружја. Доказао је 1938. распадање рубидијума, а 1939. с Фрицом Штрасманом је открио нуклеарну фисију /цепање/ језгра урана. Открио је и редиоактивне елементе мезоторијум, радио-торијум и - с Лизом Мајтнер- протоактинијум.
1976. - У земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло је најмање 242.000 људи, што је највећи број мртвих забиљежен у земљотресу у модерном добу.
1984. - Предсједник САД Роналд Реган отворио Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали СССР и остали савезници Москве, изузев Румуније, Кубе и још неколико социјалистичких земаља. То је био реванш Американцима за бојкот Олимпијских игара у Москви 1980, а Игре у Лос Анђелесу су бојкотовали и Иран, Либија, Албанија и Боливија.
1986. - У експлозији аутомобила бомбе, коју су у хришћански дио Бејрута подметнули исламски терористи, погинула најмање 32 цивила, а 140 је рањено.
1995. - Регуларне трупе Хрватске и снаге босанских Хрвата извршиле офанзиву и заузеле градове у западној БиХ - Гламоч и Грахово, из којих је избјегло више од 20.000 српских цивила.
2003. - Кинески предсједник Ху Ђинтао прогласио побједу над САРС-ом, рекавши да је ово тешко обољење савладано у цијелој земљи.
2004. - Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о измјенама и допунама Закона о територијалној организацији и локалној самоуправи којим се мијењају називи града Српског Сарајева и 12 општина у Српској који су имали префикс "српски" и Приједлог одговора Уставном суду БиХ у вези са иницијативом предсједавајућег Предсједништва БиХ Сулејмана Тихића којом се Уставном суду БиХ предлаже да одбије захтјеве за оцјену усаглашености са Уставом БиХ Закона о застави, грбу и химни Републике Српске и Закона о славама и светковинама.
2004. - Најмање 68 људи је погинуло, а 30 је рањено у експлозији минибуса напуњеног експлозивом у близини полицијске станице сјеверно од Багдада, што је највећи самоубилачки напад од предаје суверенитета Ираку.
2005. - Ирска републиканска армија /ИРА/ званично прогласила крај своје оружане кампање против британске власти у Сјеверној Ирској, која је трајала 35 година и саопштила да ће се за своје циљеве борити политичким средствима.
2014. - Умро Теодор ван Кирк, амерички пилот, посљедњи од 12 чланова посаде америчког бомбардера Б-29 "Енола Геј" из кога је бачена прва бомба на Хирошиму у Другом свјетском рату.
