Данас је сриједа, 29. јун, 180. дан 2022. До краја године има 185 дана.
1798. - Рођен италијански писац Ђакомо Леопарди, чија се поезија креће од песимистичког става према историји до космичког песимизма, у којем човјек - свјестан празнине илузије - налази солидарност у заједничком болу. И у стиху и у прози је створио нов, снажан и модеран језик. Главни протагонисти његових дјела су, привидно, природа и људи, а у суштини то је вјечни простор, тајна постојања и ништавило. Дјела: "Пјесме", проза "Дијалози и есеји" /Оперете морали/, "Зибалдон", дневник "Мисли".
1844. - Рођен српски политичар и правник Глигорије-Гига Гершић, професор Велике школе у Београду, члан Српске краљевске академије. Један је од оснивача Радикалне странке, у чијој је влади трипут био министар правде. Био је плодан правни писац, нарочито из међународног јавног права. Дјела: "Енциклопедија права", "Систем римског приватног права", "Природа државине", "Данашње ратно право", "Данашње дипломатско и конзуларно право", "Међународно-правни биланс у послератној балканској кризи".
1844. - Рођен српски математичар и проналазач Љубомир Клерић, професор механике на Великој школи у Београду, члан Српске краљевске академије, министар просвјете и привреде. Изумио је поларни пантограф и тракториограф. Бавио се углавном теоријском механиком, написао више научних радова и универзитетски уџбеник "Теоријска механика".
1858. - Рођен амерички војни инжењер Џорџ Вашингтон Геталс, који је довршио изградњу Панамског канала, први гувернер зоне Канала.
1869. - Скупштина Србије усвојила Устав који су послије смрти кнеза Михаила Обреновића 1868. сачинили Миливоје Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић, намјесници будућег српског кнеза и краља Милана Обреновића. Први пут у историји Србије скупшитна је постала законодавни орган, мада с ограниченим правима.
1873. - Рођен српски писац Петар Кочић, национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији и Скопљу дуго је био без посла, осуђиван је и тамновао је у Бањалуци и Тузли. У Бањалуци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван. Почео је с пјесмама, али је убрзо прешао да пише прозу. Једрим и сажетим приповиједањем и свјежим поетским језиком снажно је приказао планински завичај, живот у њему и судбину сељака, а у сатирама је бритко критиковао прилике у којима су живјели потлачени босански сељаци под аустроугарском окупацијом. Дјела: сатире "Јазавац пред судом", "Суданија", збирке приповиједака "С планине и испод планине", "Јауци са Змијања".
1880. - Француска анектирала пацифичко острво Отахеите, сада познато као Тахити, француски протекторат од 1842.
1882. - Према пројекту њемачког инжењера Оскара Смрекара, који је обавио и пробна бушења, у Београду пуштен у рад први савремени водовод. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди.
1886. - Рођен француски државник и финансијски стручњак Робер Шуман, творац "Шумановог плана" 1950, на основу којег су 1952. Белгија, Холандија, Луксембург, Западна Њемачка, Италија и Француска створиле Европску заједницу за угаљ и челик, претечу Европске уније. Био је министар финансија 1946, премијер од 1947. до 1948, шеф дипломатије од 1948. до 1953. и министар правде од 1955. до 1956.
1895. - Умро енглески биолог и филозоф Томас Хенри Хаксли, ватрени поборник теорије Чарлса Дарвина. Снажно се противио традиционалној теологији и сковао је термин "агностицизам" да би описао сопствену позицију. Од 1883. до 1885. био је предсједник Краљевског друштва /Академија наука/. Еволуционистичка схватања је изложио у дјелу "Мјесто човјека у природи". Остала дјела: "Еволуција и етика", "Наука и култура", "Приручник компаративне анатомије кичмењака".
1900. - Рођен француски писац Антоан Мари Роже де Сент-Егзипери, аутор "Малог принца", једног од најљепших романа за дјецу у свјетској књижевности. У дјелима је величао моралну снагу хероја. Погинуо је у јулу 1944. у Другом свјетском рату као пилот савезничког авиона на борбеном задатку изнад Медитерана.
1914. - Рођен чешки диригент и композитор Рафаел Јероним Кубелик, који је већ у 20. години почео да диригује Чешком филхармонијом. Отишао је у избјеглиштво кад су комунисти узели власт 1948, а у отаџбину се вратио 1990. да би дириговао на Прашком прољећном музичком фестивалу. У међувремену је приређивао велике концертне турнеје у Великој Британији и САД, гдје је преселио 1950, поставши диригент Симфонијског оркестра у Чикагу, а 1955. директор лондонског "Ковент Гардена". Дјела: двије симфоније, концерт за виолину и оркестар, концерт за виолончело и оркестар, концертино за флауту и камерни оркестар, фантазија за виолину и оркестар, гудачки квартет, соната за виолину и клавир, опера "Вероника", кантата "Про мемориа патрис", соло пјесме.
1921. - У Београду покушан атентат на регента Александра Карађорђевића док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала, не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.
1922. - Рођен српски писац Васко Попа, члан Српске академије наука и умјетности, најпревођенији српски пјесник у другој половини 20. вијека. Називан је језичким чудотворцем и посљедњим великим оригиналним пјесником. Дјела: збирке пјесама "Кора", "Непочин-поље", "Споредно небо", "Усправна земља", "Вучја со", "Живо месо", "Кућа насред друма", "Рез", антологија народних умотворина "Од злата јабука", антологија поетског хумора "Урнебесник".
1939. - У првом комерцијалном лету преко Атлантика авион "Дикси Клипер" долетио из САД у Лисабон.
1941. - Умро пољски државник, пијаниста и композитор Игнац Јан Падеревски, професор Конзерваторијума у Варшави, који је од 1919. до 1921. био премијер и шеф дипломатије, а 1940. предсједник Пољске. Дјела: опера "Манра", "Пољска фантазија" за клавир и оркестар, једна симфонија, клавирска дјела, соло пјесме.
1943. - У одмазди због пораза у сукобу с борцима Расинског и Јужноморавског партизанског одреда код Ћалија Нијемци су у Другом свјетском рату у подножју брда Багдала у Крушевцу стријељали око 600 цивила, укључујући жене и дјецу. То мјесто је названо Слободиште и ту се сваке године одржавају манифестације "Свечаности слободе".
1949. - Јужна Африка започела примјену апартхејда, којим су црначка већина и остали народи обојене коже потпуно обесправљени.
1966. - Американци у Вијетнамском рату први пут истовремено бомбардовали пријестоницу Сјеверног Вијетнама Ханој и главну луку Хајфонг.
1967. - Послије побједе у шестодневном рату против арапских држава Израел ујединио подијељени Јерусалим, који је касније прогласио за пријестоницу Израела.
1974. - Марија Естела Исабелита де Перон проглашена предсједником Аргентине, пошто је њен супруг Хуан Доминго Перон тешко оболио.
1974. - Велико клизиште, које се изненада активирало око 160 километара источно од Боготе у Колумбији, усмртило више од 250 људи.
1980. - Вигдис Финбогадотир постала предсједник Исланда, као прва жена у Европи демократски изабрана за шефа државе.
1981. - Ху Јаобанг на челу Комунистичке партије Кине наслиједио Хуо Гуофенга.
1992. - Савезна Република Југославија саопштила да се одриче учешћа на самиту Конференције о европској безбједности и сарадњи 9. и 10. јула 1992. године, због једностраних и произвољних оптужби КЕБС-а да је само СРЈ крива за рат у бившој Босни и Херцеговини.
1992. - Припадници Војске Српске Републике БиХ повукли се са сарајевског аеродрома "Бутмир" и предали га јединицама УНПРОФОР-а.
1992. - Исламски терористи убили шефа владајућег савјета Алжира Мохамеда Будиафа док је отварао културни центар у граду Анаба на истоку Алжира.
1993. - УН прихватиле кандидатуру белгијског генерала Френсиса Брикмона за новог команданта мировних снага УН у бившој БиХ, умјесто досадашњег француског генерала Филипа Мориона.
1995. - У најтежој мирнодопској несрећи у Јужној Кореји у Сеулу се срушила петоспратна робна кућа, усмртивши 502 људи.
1995. - Умрла америчка филмска глумица Лана Тарнер, једна од најсјајнијих звијезда Холивуда педесетих година 20. вијека. Филмови: "Они неће заборавити", "Љубав је снашла Ендија Хардија", "Др Џекил и мр Хајд", "Поштар увијек звони двапут", "Кас Тимберлан", "Градић Пејтон", "Имитација живота", "Љубав има много лица", "Монсунске кише".
1999. - Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Петар Мандић преминуо на Војно-медицинској академији у Београду.
1999. - Лидера курдских герилаца Абдулаха Оџалана турски суд осудио на вјешање због вођења сепаратистичке кампање током које је погинуло више од 29.000 људи.
2000. - Високи представник за БиХ Волфганг Петрич суспендовао примјену Закона о приватизацији станова у државном власништву у Републици Српској, који је требало да ступи на снагу 25.јула. ОХР оцијенио да закон није у складу са Анексом 7 Дејтонског споразума и са законима Српске и да Текст усвојеног Закона не отвара никакве перспективе у економском смислу.
2001. - Предсједник југословенске Владе Зоран Жижић поднио оставку.
2001. - Шефови дипломатија земаља насљедница бивше Југославије потписали у Бечу Споразум о расподјели имовине бивше заједничке државе.
2001. - Европска комисија саопштила да је на Донаторској конференцији за СР Југославију прикупљено 1,28 милијарди долара обећане помоћи и оцијенила овај резултат као "веома позитиван".
2001. - НАТО одобрио план за слање до 3.000 војника у Македонију који ће бити задужени за прикупљање и уништење оружја албанских екстремиста.
2001. - Генерална скупштина УН потврдила је други петогодишњи мандат Кофија Анана на положају генералног секретара УН.
2004. - Бивши предсједник и бивши премијер Републике Српске Крајине Милан Бабић /48/ осуђен пред Хашким трибуналом на 13 година затвора због прогона и злочина против човјечности и саучесништва у удруженом злочиначком подухвату уклањања несрпског становништва са готово једне трећине територије у Хрватској.
2007. - Израелски предсједник Моше Кацав поднио оставку након што је признао кривицу за сексуалне преступе према женама, запосленим у кабинету.
2008. - Папа Бенедикт Шеснаести позвао хришћане на јединство и превазилажење подјела између православаца и католика.
