Данас је недјеља, 29. март, 89. дан 2020. До краја године има 277 дана.
1461. - У најкрвавијој бици "Рата двије руже" у Енглеској око 36.000 војника под заставом династије Јорк поразило код Тоутона код Јорка око 40.000 војника армије династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески пријесто Едварду Четвртом.
1772. - Умро шведски филозоф и природњак Емануел Сведенборг, аутор мистичко-теозофског учења о природи, посебно о људској природи. О његовим визијама писао је Имануел Кант у спису "Снови једног духовника". Убрзо послије његове смрти појавила су се "Друштва сведенборгиста", из којих је настала Црква новог Јерусалима. Дјела: "Опера Философика ет минералиа", "Аркана коелестика", "Де нова Хиеросолyма".
1792. - Умро шведски краљ Густав Трећи, након 13 дана пошто је атентатор пуцао на њега у опери у Стокхолму. Од ступања на пријесто 1771. владао је апсолутистички, али је био и велики покровитељ умјетности. Ратовао је против Русије од 1788. до 1790. и безуспјешно је покушавао да заузме Петроград. Инспирисан тим атентатом Ђузепе Верди је написао оперу "Бал под маскама".
1809. - Шведски краљ Густав Четврти морао да абдицира послије серије пораза шведских трупа у рату с Данском.
1814. - У Данској Јевреји изједначени у правима с осталим грађанима.
1848. - Почео трогодишњи рат Данске с Пруском, у којем су Данци претрпјели пораз и изгубили велики дио територије на југу полуострва Јитланд.
1849. - Велика Британија на основу споразума с раџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији.
1864. - Грчка вратила суверенитет над острвима у Јонском мору, до тада под колонијалном управом Велике Британије.
1867. - Велика Британија од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бранзвика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британске територије сјеверне Америке, изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада је 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе добила је 1949. прикључењем Њуфаундленда.
1891. - Умро француски сликар Жорж Сера, оснивач и главни представник школе поентилиста или дивизиониста, који се више ослањао на науку о свјетлости него на непосредно опажање. Наносио је на платно мноштво ситних тачака чистих боја спектра, које се у оку посматрача сливају у одређене шаре и тонове. Најчешће је сликао пејзаже, призоре из циркуса и с купалишта.
1894. - Професор Пољопривредног факултета у Београду Михаило Аврамовић у Вранову код Смедерева основао прву српску земљорадничко-кредитну задругу. Убрзо је покрет оснивања задруга у Србији узео маха и 1895. је створен Главни савез земљорадничких задруга.
1899. - Рођен шеф злогласне совјетске политичке полиције НКВД и потпредсједник владе СССР Лаврентије Павлович Берија, који је у "великим чисткама" организовао физичке ликвидације бољшевичких првака и од 1938. руководио системом концентрационих логора у које су били заточени милиони људи. Ухапшен је средином 1953, послије смрти диктатора Јосифа Стаљина, под оптужбом да је ковао завјеру да преузме власт, и стријељан у децембру 1953.
1901. - На првим федералним изборима у Аустралији побиједила Лабуристичка партија.
1902. - Рођен енглески композитор Вилијам Тарнер Волтон, творац осјећајне и лирске музике неоромантичарског стила. Посебно је значајан по оркестарским композицијама, које се одликују дугом мелодијском линијом, богатом хармонијом и сложеним ритмом. Дјела: мелодрама "Фасада", ораторијум "Балтазаров пир", "Концерт за виолину".
1903. - Српски краљ Александар Обреновић забранио "Радничке новине", гласило Српске социјалдемократске партије. Повод су биле мартовске демонстрације против владавине Обреновића, а лист је у јуну 1903, послије убиства краља и његове супруге Драге и пада династије Обреновић, поново почео да излази.
1912. - Енглески поларни истраживач Роберт Фалкон Скот умро од хладноће и глади при повратку с Јужног пола, гдје је стигао 13. јануара 1912, четири седмице послије Норвежанина Руалда Амундсена. Спасилачка екипа је касније пронашла смрзнута тијела чланова његове експедиције, лоше опремљене за велики подухват, надомак једне од станица за снабдијевање у леденој пустоши Антарктика, и дневник у којем је описивао агонију својих другова.
1945. - Влада СССР званично признала владу Југославије. Прије ње владу Јосипа Броза Тита признале су Велика Британија и САД.
1946. - Новим уставом Златна Обала, садашња Гана, постала прва британска колонија у Африци с афричком већином у парламенту, али је на пуну независност чекала још 14 година.
1956. - У Новом Саду основане Југословенске позоришне игре "Стеријино позорје", поводом 150 година рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Стерије Поповића. Од тада се у том граду сваког маја организује "Стеријино позорје", које је знатно допринијело унапређењу позоришне умјетности и развитку домаће драмске књижевности.
1967. - Поринута прва француска нуклеарна подморница.
1972. - Боливија протјерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пазу, оптуживши Москву да финансира љевичарске побуњенике.
1974. - Прве фотографије Меркура снимио амерички вјештачки сателит "Маринер 10".
1982. - Умро њемачки композитор Карл Орф, аутор сценске кантате "Кармина Бурана". Написао је дјело "Музика за дјецу", намијењено музичком образовању дјеце, а за сценска дјела /"Антигона", "Трионфо ди Афродите"/ углавном се користио античком и средњовјековном литературом.
1990. - Премијер Аустралије Боб Хоук добио изборе, поставши први лабуриста који је четири пута узастопно освојио положај шефа владе.
1994. - Хрватска и Република Српска Крајина /РСК/ потписале споразум о прекиду ватре којим је требало да буде окончан грађански рат.
1997. - Погинуло више од 50 албанских избјеглица које су бјежали због крвавих нереда у Албанији захваћеној антивладином побуном, кад је њихов бродић потонуо послије судара с италијанским ратним бродом у јужном Јадрану у близини италијанске обале.
2004. - Седам источноевропских земаља - Естонија, Летонија, Литванија, Бугарска, Румунија, Словачка и Словенија - примљено у НАТО.
2004. - У серији експлозија у Ташкенту, главном граду Узбекистана, те у граду Бухара погинуло 19 људи, а рањено 26.
2009. - У 84. години умро француски композитор и диригент Морис Жар. Написао је музику за 150 филмова и освојио три Оскара за филмску музику. Ријеч је о филмовима "Лоренс од Арабије" /1962/, "Доктор Живаго " /1965/ и "Пут за Индију" /1982/. Током дуге каријере сарађивао је са многим великим режисерима као што су Алфред Хичкок, Џон Хјустон, Лукино Висконти и Питер Вир. Написао је музику и за филмове "Година опасног живљења", "Гориле у магли" и "Друштво мртвих пјесника".
