Данас је петак, 31. децембар, посљедњи, 365. дан 2021. године.
1494. - У Рим су ушле снаге француског краља Шарла Осмог. У намјери да освоји Италију и припреми крсташки рат против Tурске, француски краљ је стигао до Напуља, али је био присиљен да се повуче пред војним савезом папе, Шпаније, Млетака и миланског војводе.
1600. - Енглеска краљица Елизабета Прва издала је повељу о оснивању Источноиндијске компаније за трговину, која је крајем 17. вијека имала знатна суверена права као што су право на вођење рата и склапање мира, ковање новца, да би 1757. постала најјача власт у Индији. Велика Британија је 1858. преузела све управне Функције компаније.
1617. - Рођен је шпански сликар Бартоломео Естебан Муриљо, који је створио тип Мадоне по моделу црнокосе шпанске жене /слике за цркве у Севиљи/. Поред религиозних тема, сликао је и призоре са улице.
1719. - Умро је енглески астроном Џон Флемстид, први краљевски астроном, оснивач националне опсерваторије у Гриничу.
1879. - Амерички проналазач Tомас Алва Едисон први пут је јавно демонстрирао у Менло Парку, Њу Џерси, електричну сијалицу.
1880. - Рођен је амерички генерал Џорџ Маршал, начелник Генералштаба копнене војске САД /1939-45/. Као државни секретар САД /1947-1949/ сачинио је план за обнову послијератне Европе /Маршалов план/ који је прихваћен на конференцији 16 земаља 1947. у Паризу. Добитник је Нобелове награде за мир 1953.
1884. - Рођена Елизабет Арден /Флоренс Грејем Најтингејл/, амерички козметички магнат.
1908. - Рођен Симон Визентал, аустријски архитекта, ловац на нацисте.
1937. - Рођен Ентони Хопкинс, велшки филмски глумац, добитник Оскара.
1938. - У Индијанополису, САД први пут је званично уведен тест на алкохол за возаче.
1939. - Одржан први концерт Бечке филхармоније поводом Нове године.
1944. - Основано Удружење књижевника Србије.
1945. - У саобраћај је пуштен трећи пут обновљен жељезнички мост преко Саве код Београда.
1946. - Предсједник САД Хари Tруман формално је прогласио крај Другог свјетског рата.
1983. - У војном удару у Нигерији свргнут је предсједник Шеху Шагари, који је на власт дошао на изборима 1979. на којима је окончана 13-годишња војна владавина. Нови предсједник постао је шеф војне хунте генерал Мохамед Бухари.
1988. - Индијска и пакистанска влада су склопиле споразум којим су се обавезале да неће нападати нуклеарна постројења у Пакистану, односно Индији.
1997. - Умро Василије-Васа Казимировић, историчар и публициста. Радио је у Радио Београду као уредник програма на њемачком језику, а затим као директор Издавачког центра "Београд прес" и покретач и главни уредник листова и едиција: "Трибина", "Нова књига" и "Данас". Шездесетих година живио је у Аустрији, Немачкој и Швајцарској, гдје се бавио истраживањем и прикупљањем грађе из новије српске и југословенске историје. Његово дуготрајно и темељно проучавање Бечког архива бацило је ново свјетло на неке кључне личности и догађаје новије српске историје: Николу Пашића, Обреновиће, краља Петра Првог и Александра Карађорђевића, као и на српску официрску елиту. У посљедњих десет година свога живота објавио је четири велика дјела: "НДХ у светлу немачких докумената и дневника генерала Глејза фон Хорстенауа", "Никола Пашић и његово доба 1845 - 1926", за које му је додељена НИН- ова награда за публицистику, "Србија и Југославија од 1914. до 1945. године" у четири тома, издавачки подухват 1995. године и монографију "Црна рука".
1998. - Министри финансија ЕУ саопштили су дефинитивне курсеве према којима ће се националне валуте 11 земаља ЕУ мијењати у евро кад јединствена европска валута 1. јануара 1999. буде званично пуштена у промет.
1999. - Предсједник Русије Борис Јељцин поднио је оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера.
2000. - Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савјета за сарадњу у Заливу потписале су пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља чланица сматра нападом на свих шест земаља ГЦЦ.
2001. - Пакистанске власти ухапсиле су више од 20 чланова једне од двије муслиманске милитантне групе, Лашкар-е-Tаиба, коју је Индија оптужила за напад на парламент када је убијено 14 особа.
2004. - У Tајвану је отворен највиши облакодер на свијету - пословна зграда "Tајпеј 101", висока 508 метара са 101 спратом.
2004. - У пожару током концерта у једном ноћном клубу у Буенос Ајресу у Бразилу погинуло је 186 људи, а више стотина је повређено.
2007. - У сукобима у Кенији због реизбора предсједника Мваија Кибакија који је тијесном побједом освојио други петогодишњи мандат, погинуло је око 300 особа, а око 100.000 људи је расељено.
2011. - Предсједник Нигерије је прогласио ванредно стање у четири савезне државе и затварање дијела међународних граница због терористичких напада радикалне секте "Боко харам".
2015. - Умрла Натали Кол, америчка пјевачица, ћерка џез музичара Нет Кинг Кола.
Данас је петак, 31. децембар, посљедњи, 365. дан 2021. године.
1494. - У Рим су ушле снаге француског краља Шарла Осмог. У намјери да освоји Италију и припреми крсташки рат против Tурске, француски краљ је стигао до Напуља, али је био присиљен да се повуче пред војним савезом папе, Шпаније, Млетака и миланског војводе.
1600. - Енглеска краљица Елизабета Прва издала је повељу о оснивању Источноиндијске компаније за трговину, која је крајем 17. вијека имала знатна суверена права као што су право на вођење рата и склапање мира, ковање новца, да би 1757. постала најјача власт у Индији. Велика Британија је 1858. преузела све управне Функције компаније.
1617. - Рођен је шпански сликар Бартоломео Естебан Муриљо, који је створио тип Мадоне по моделу црнокосе шпанске жене /слике за цркве у Севиљи/. Поред религиозних тема, сликао је и призоре са улице.
1719. - Умро је енглески астроном Џон Флемстид, први краљевски астроном, оснивач националне опсерваторије у Гриничу.
1879. - Амерички проналазач Tомас Алва Едисон први пут је јавно демонстрирао у Менло Парку, Њу Џерси, електричну сијалицу.
1880. - Рођен је амерички генерал Џорџ Маршал, начелник Генералштаба копнене војске САД /1939-45/. Као државни секретар САД /1947-1949/ сачинио је план за обнову послијератне Европе /Маршалов план/ који је прихваћен на конференцији 16 земаља 1947. у Паризу. Добитник је Нобелове награде за мир 1953.
1884. - Рођена Елизабет Арден /Флоренс Грејем Најтингејл/, амерички козметички магнат.
1908. - Рођен Симон Визентал, аустријски архитекта, ловац на нацисте.
1937. - Рођен Ентони Хопкинс, велшки филмски глумац, добитник Оскара.
1938. - У Индијанополису, САД први пут је званично уведен тест на алкохол за возаче.
1939. - Одржан први концерт Бечке филхармоније поводом Нове године.
1944. - Основано Удружење књижевника Србије.
1945. - У саобраћај је пуштен трећи пут обновљен жељезнички мост преко Саве код Београда.
1946. - Предсједник САД Хари Tруман формално је прогласио крај Другог свјетског рата.
1983. - У војном удару у Нигерији свргнут је предсједник Шеху Шагари, који је на власт дошао на изборима 1979. на којима је окончана 13-годишња војна владавина. Нови предсједник постао је шеф војне хунте генерал Мохамед Бухари.
1988. - Индијска и пакистанска влада су склопиле споразум којим су се обавезале да неће нападати нуклеарна постројења у Пакистану, односно Индији.
1997. - Умро Василије-Васа Казимировић, историчар и публициста. Радио је у Радио Београду као уредник програма на њемачком језику, а затим као директор Издавачког центра "Београд прес" и покретач и главни уредник листова и едиција: "Трибина", "Нова књига" и "Данас". Шездесетих година живио је у Аустрији, Немачкој и Швајцарској, гдје се бавио истраживањем и прикупљањем грађе из новије српске и југословенске историје. Његово дуготрајно и темељно проучавање Бечког архива бацило је ново свјетло на неке кључне личности и догађаје новије српске историје: Николу Пашића, Обреновиће, краља Петра Првог и Александра Карађорђевића, као и на српску официрску елиту. У посљедњих десет година свога живота објавио је четири велика дјела: "НДХ у светлу немачких докумената и дневника генерала Глејза фон Хорстенауа", "Никола Пашић и његово доба 1845 - 1926", за које му је додељена НИН- ова награда за публицистику, "Србија и Југославија од 1914. до 1945. године" у четири тома, издавачки подухват 1995. године и монографију "Црна рука".
1998. - Министри финансија ЕУ саопштили су дефинитивне курсеве према којима ће се националне валуте 11 земаља ЕУ мијењати у евро кад јединствена европска валута 1. јануара 1999. буде званично пуштена у промет.
1999. - Предсједник Русије Борис Јељцин поднио је оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера.
2000. - Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савјета за сарадњу у Заливу потписале су пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља чланица сматра нападом на свих шест земаља ГЦЦ.
2001. - Пакистанске власти ухапсиле су више од 20 чланова једне од двије муслиманске милитантне групе, Лашкар-е-Tаиба, коју је Индија оптужила за напад на парламент када је убијено 14 особа.
2004. - У Tајвану је отворен највиши облакодер на свијету - пословна зграда "Tајпеј 101", висока 508 метара са 101 спратом.
2004. - У пожару током концерта у једном ноћном клубу у Буенос Ајресу у Бразилу погинуло је 186 људи, а више стотина је повређено.
2007. - У сукобима у Кенији због реизбора предсједника Мваија Кибакија који је тијесном побједом освојио други петогодишњи мандат, погинуло је око 300 особа, а око 100.000 људи је расељено.
2011. - Предсједник Нигерије је прогласио ванредно стање у четири савезне државе и затварање дијела међународних граница због терористичких напада радикалне секте "Боко харам".
2015. - Умрла Натали Кол, америчка пјевачица, ћерка џез музичара Нет Кинг Кола.
