Данас је недјеља, 4. април, 94 дан 2021. До краја године има 271 дан.
186. - Рођен римски цар Септимије Базијан, познат као Марко Аурелије Север Антонин Август Каракала, један од најкрвавијих тирана у римској историји. Заједно са оцем Септимијем Севером владао је од 198. до 211, а потом сам крајње сурово, погубивши чак и брата, све док и он није убијен 217. Да би ублажио незадовољство, посебно у провинцијама, 212. је дао римско грађанско право свим грађанима Римског царства који су рођени као слободни.
1284. - Умро кастиљански краљ Алфонсо Десети - Мудри, утемељивач законодавства, покровитељ науке и занатства, вјерски веома толерантан. Током владавине Кастиљом и Леоном од 1252. до смрти двор у Толеду је претворио у центар учености и уточиште за многе Јевреје, Маваре /Арапи/ и хришћанске сколастичаре. Његовим залагањем су преведени Свето писмо, Талмуд и Куран и написан је низ значајних дјела: "Краљевски закон", "Астролошка знања", "Минералогија", а 1270. је започето писање "Велике и опште историје". Заузео је 1262. луку Кадис на обали Атлантског океана, окончавши петовјековну маварску окупацију града.
1581. - Енглеска краљица Елизабета Прва прогласила витезом Френсиса Дрејка - гусара, потом адмирала, првог Енглеза који је опловио свијет, чији су гусарски напади на шпанске бродове допринијели ширењу енглеске колонијалне империје.
1617. - Умро шкотски математичар Џон Непер, који је пронашао логаритме и објавио принципе израчунавања логаритама.
1825. - Рођен српски филолог Ђура Поповић, познат као Ђура Даничић, пријатељ Вука Караџића и његов сарадник у борби за реформу српског језика и правописа. Послије студија у Пожуну /Братислава/, Пешти и Бечу, радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе. Караџићеве и сопствене погледе на језик досљедно је спровео преводећи са латинског језика "Псалтир Давидов" и "Стари завјет". Објавио је више дјела из старе српске књижевности: Теодосијевог "Житија Светог Саве", Доментијанових житија о Св. Симеону и Св. Сави, "Животи краљева и архиепископа српских" /Данило и његови ученици/, "Никољско јеванђеље". Непроцјењиву вриједност има његов рад на рјечнику. Издао је "Речник из књижевних старина српских" и започео велики историјски "Речник хрватскога или српскога језика". Остала дјела: "Мала српска граматика", "Српска синтакса", "Облици српског језика".
1868. - Рођен српски књижевни историчар и критичар Павле Поповић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Објавио је многе књижевноисторијске студије и неколико историја књижевности. Дјела: "Југословенска књижевност", "Преглед српске књижевности", "Из књижевности" /четири књиге есеја и студија/, "О Горском вијенцу", "Српска драма у XИX веку", "Француски моралисти".
1896. - Рођен амерички писац Роберт Еме Шервуд, који је у драмама писаним послије Првог свјетског рата приказао с гледишта пацифисте послијератно разочарање и залагао се за мир у свијету. Доцније је, суочен с надирањем нацизма, постао убијеђени присталица рата као јединог начина да се свијет ослободи нацистичке тираније. Дјела: драме "Окамењена шума", "Идиотова радост", "Неће бити ноћи", сценарији за филмове "Дух путује на запад", "Најбоље године нашег живота".
1905. - Током земљотреса у провинцији Лахоре, тада дијелу Британске Индије, погинуло 19.000 људи.
1933. - Амерички морнарички дирижабл "Акрон" због олује срушио се у Атлантски океан испред обала Њу Џерсија, при чему је погинуло 73 људи у летјелици.
1936. - Првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића полиција на Медицинском факултету у Београду убила студента права Жарка Мариновића. Као знак сјећања на тај догађај 4. април се обиљежава као Дан студената Београдског универзитета.
1945. - Други свјетски рат завршен на територији Мађарске, из које су совјетске трупе, у налету ка Берлину, истјерале њемачку војску.
1949. - У Вашингтону уговор о стварању НАТО потписали шефови дипломатија САД, Канаде, Велике Британије, Француске, Италије, Холандије, Белгије, Данске, Исланда, Норвешке, Луксембурга и Португалије. Касније су у западни војно-политички савез укључене Западна Њемачка, Грчка, Турска и Шпанија. НАТО је оснивачким актом дефинисан као одбрамбени савез, да би пола вијека касније, 24. марта 1999, противно Повељи УН, мимо сагласности Савјета безбједности УН, супротно документу о европској безбједности из Хелсинкија које су њене чланице потписале, погазивши сопствени оснивачки акт, чак и уставе појединих држава чланица, под вођством САД отпочео агресију на суверену земљу - Савезну Републику Југославију.
1968. - Амерички црначки баптистички свештеник Мартин Лутер Кинг, вођа покрета против расног угњетавања и добитник Нобелове награде за мир 1964, убијен у Мемфису у америчкој држави Тенеси. Због тога што је његов утицај стално растао међу црнцима и осталим угњетеним Американцима, на основу налога шефа Федералног истражног бироа Едгара Хувера, осам година прије убиства праћен је дословно сваки корак тог борца за грађанска права и против расне сегрегације и безакоња. Према оцјени ФБИ, био је "опасност по америчко друштво". Послије траљаво вођене истраге, за убиство је оптужен Џејмс Ерл Реј и у марту 1969. осуђен на 99 година робије. Касније је независна истрага показала да је вјеродостојност "доказа" ФБИ веома непоуздана и да није сигурно да је Реј атентатор, али није успјела да издејствује обнову судског процеса.
1969. - У Хјустону први пут уграђено вјештачко срце у људски организам, али је 47-годишњи пацијент умро послије четири дана.
1975. - Приликом пада америчког војног транспортног авиона послије полијетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске дјеце, ратне сирочади.
1979. - У Пакистану објешен бивши премијер Зулфикар Али Буто, оборен с власти у јулу 1977. војним ударом генерала Мохамеда Зије ул Хака, а затим у монтираном процесу осуђен на смрт под неувјерљивим оптужбама да је наредио убиства политичких противника.
1983. - Умрла америчка позоришна и филмска глумица Глорија Џозефина Меј Свансон, која се прославила у вријеме нијемог филма, али и звучним филмом "Булевар сумрака", снимљеним 1950. Остали филмови: "Мушко и женско", "Краљица Кели", "Заза", "Госпођа Сан-Жен".
1991. - Умро швајцарски писац Макс Рудолф Фриш, либерални интелектуалац, скептик који је анализирао духовне тенденције и противрјечности савременог свијета, не опредјељујући се за доктрине које се нуде као универзалне истине. Трагао је за идентитетом личности, с правом на "приватну" судбину у свијету савремене цивилизације који појединцу натура улогу. Дјела: романи "Штилер", "Хомо фабер", "Нека ми име буде Гантенбајн", приповијетка "Монток", драме "Кинески зид", "Гроф Едерланд", "Дон Хуан или Љубав према геометрији", "Бидерман и паликуће", "Андора", "Биографија", књиге дневника "Дневници 1946-1949", "Дневници 1966-1971", које су спој чињеница с рефлексијама и коментарима.
1996. - Судија италијанског војног суда наложио да бившем нацистичком СС капетану Ериху Прибкеу, који се бранио фразом да је "само извршавао наређења", мора да буде суђено због одговорности за масакр 335 италијанских цивила у Другом свјетском рату 1944. у Ардеатинским пећинама близу Рима.
1997. - Умро руски писац Владимир Алексејевич Солоухин, који је у пјесничким и прозним дјелима досљедно заступао идеју о потреби промишљеног односа према природи и заштити споменика руског националног бића. Његова филозофија природе подразумијева јединство структура свега што чини свијет, што је мјерило етичке исправности. Томе насупрот су отуђени човек и стварност техничке цивилизације, укључујући науку. Дјела: збирке пјесама "Како испити сунце", "Човјек са цвијећем у рукама", "Живјети на земљи", "Четрдесет звонких капи", "Аргумент", "Лирика", "Сонетни вијенац", "Седина", проза "Владимирске стазе", "Кап росе", "Писма из Руског музеја", "Вријеме за скупљање камења", "Мед на хљебу", "Наставак времена".
1998. - Од експлозије метана у украјинском руднику угља Скачинско у области Доњецк погинула 63 рудара.
1999. - Бомбе избачене из авиона НАТО на рафинерију нафте у Панчеву убиле раднике Душка Богосављева, Мирка Дмитровића и Дејана Бојковића.
1999. - Авиони НАТО разорним пројектилима уништили резервоаре за гориво централне београдске градске топлане у Новом Београду, усмртивши чувара топлане Слободана Тришовића. Готово у исто вријеме гађана је Полицијска академија на Бањици, при чему је оштећена зграда оближње Војно-медицинске академије, пуна болесника, укључујући 22 рањеника од напада НАТО авијације широм Савезне Републике Југославије.
2000. - Република Српска хашким истражитељима поднијела 440 пријава, документованих на 12.000 страница, против лица која су за вријеме рата починила злочине над српским народом.
2000. - У сукобима Срба и војника НАТО у селу Севче на Космету повријеђено 14 Срба, 11 америчких војника, један Пољак и један преводилац. До сукоба је дошло послије хапшења једног Србина због нелегалног посједовања оружја.
2002. - У Београду је преминуо археолог Милутин Гарашанин, члан Српске академије наука и почасни члан многих европских академија.
2003. - Дом за људска права БиХ закључио је да су БиХ и Федерација БиХ незаконито протјерале држављане БиХ, чланове такозване "алжирске групе", Мустафу Аит Идира и Белкадема Бансајаха и наложио им да предузму све мјере ради спречавања изрицања и извршења смртне казне над подносиоцима пријава, који се налазе у заточеништву у САД.
2006 - У Кувајту су, први пут у историји те државе, жене изашле на изборе, непуних годину дана од када су, изменама изборног закона, добиле право гласа и право учешћа на изборима.
2006. - Апелационо вијеће Суда БиХ прогласило је Абдуладхима Мактоуфа кривим за ратни злочин против цивилног становништва у Травнику и потврдило му петогодишњу казну затвора, коју је изрекло првостепено вијеће.
2006. - Портпарол Хашког тужилаштва Флоранс Артман смијењена са функције, а на њено мјесто именован Антон Никифоров.
2012 - Предсjедник Србије Борис Tадић поднио оставку девет мjесеци прије истека мандата.
