Данас је петак, 4. март, 63. дан 2022. До краја године има 302 дана.
1193. - Умро арапски државник и војсковођа Јусуф Саладин /Салах-ал-Дин/, султан Египта и Сирије, оснивач династије Ејубида, који је 1187. поразио крсташе код Хатина и освојио велики дио Сирије и Палестину са Јерусалимом. Тако је послије 88 година окончао франачку окупацију Јерусалима, што је изазвало Трећи крсташки рат. Важио је за мудрог и вјерски толерантног владара.
1461. - У енглеском "рату ружа" Едвард од Јорка преузео трон као краљ Едвард Четврти.
1678. - Рођен италијански композитор и виолински виртуоз Антонио Вивалди, свештеник кога су због боје косе називали "црвени поп", чије је барокно музицирање одушевљавало савременике изванредном техником и импровизацијом. Значајан је као аутор солистичких концерата за поједине инструменте и кончерта гроса, посебно као композитор "Четири доба". Написао је низ концерата за виолину, флауту, фагот.
1789. - У Њујорку заснован први Конгрес САД.
1801. - Томас Џеферсон постао први предсједник САД, инаугурисан у новом главном граду Вашингтону.
1832. - Умро француски оријенталиста Жан Франсоа Шамполион, оснивач египтологије. Успио је да 1822. дешифрује хијероглифе с плоче пронађене 1799. у египатском мјесту Решид.
1849. - Аустријски цар Франц Јозеф Први - носилац идеје о пангерманској улози Аустрије, националног угњетавања и жестоки непријатељ Словена - изазвао државни удар послије крвавог гушења мађарске револуције.
1852. - Умро руски писац Николај Васиљевич Гогољ, отац руске реалистичке прозе. Романтично-фолклорним приповијеткама освојио је читаоце и књижевну критику, послије чега је писао опорије али животније. Романом "Тарас Буљба" је, понесен етичким врлинама и борбом козачких предака против пољских и турских освајача, исказао дивљење за њихову неупоредиву храброст, оданост Русији и православљу и жеђ за слободом. У збиркама приповиједака "Вечери на салашу крај Дикањке", "Миргород", "Петроградске приче", "Арабеске", поеми "Мртве душе", комедијама "Ревизор" и "Женидба" оживио је огромну позорницу спахијске Русије, с каријеристима, подмитљивцима, ситним крадљивцима туђег времена, силницима и пијанцима. Његови јунаци су постали образац љености, глупости, себичности и корупције. Престрављен ужасима којима је вјерно сликао Русију, написао је књигу "Изабрана мјеста из преписке са пријатељима", без успјеха покушавајући да на мрачну слику баци свијетле тонове и створи позитивне јунаке. Пред смрт је уништио рукопис другог тома "Мртвих душа". На основу Гогољевог дјела, Висарион Бјелински је формулисао принципе натуралне школе руске књижевности, а Николај Чернишевски га је сматрао оснивачем "сатиричног или, тачније речено, критичког правца руског реализма".
1857. - Миром у Паризу завршен британско-персијски рат и шах Персије морао да призна независност Авганистана, што је Лондон искористио да се с мање тешкоћа усмјери на покоравање те земље.
1913. - Рођен амерички филмски глумац Џулијус Гарфинкл, познат као Џон Гарфилд, који је најчешће играо улоге друштвених аутсајдера и бунтовника. Био је велики пријатељ Југославије, много је учинио да се у САД у Другом свјетском рату пробије истина о народнооослободилачкој борби, а пред крај рата се на њеном тлу борио против њемачких нациста. Филмови: "Четири жене", "Хуарез", "Начинили су ме злочинцем", "Морски вук", "Они живе опасно", "Поштар увијек звони два пута", "Хумореска", "Тијело и душа", "Снага зла", "Џентлменски споразум", "Велики нож", "Имати и немати".
1933. - Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. предсједник САД и под притиском економске кризе објавио "Њу дил", чија је суштина било интервенисање капиталистичке државе у растројени привредни систем земље.
1941. - Југословенски кнез-намјесник Павле Карађорђевић се у Другом свјетском рату у Берхтесгадену тајно састао са вођом Трећег рајха Адолфом Хитлером, који је затражио да Београд приступи Тројном пакту, а Њемачка и Италија би наводно гарантовале интегритет и независност Југославије.
1941. - Британска морнарица у Другом свјетском рату напала њемачке снаге на окупираним норвешким острвима Лофотен и потопила 11 њемачких бродова.
1945. - Прогонећи њемачке трупе, совјетска Црвена армија у Другом свјетском рату избила на Балтичко море.
1952. - Кина оптужила САД да су у Кореји почеле биолошки рат.
1965. - Сирија национализовала девет нафтних компанија, укључујући двије америчких нафтних концерна.
1967. - Умро српски писац Владан Десница, изузетан стилиста, суптилан психолошки аналитичар. Исписао је сугестивне странице о наравима људи завичајне Далмације. Право и филозофију студирао је у Загребу и Паризу и до Другог свјетског рата био је адвокат. Директни је потомак легендарног српског ускока Стојана Јанковића. Дјела: романи "Зимско љетовање", "Прољећа Ивана Галеба", збирке новела "Олупине на сунцу", "Прољеће у Бадровцу", "Ту одмах покрај нас", збирка стихова "Слијепац на жалу".
1970. - Хаварију француске подморнице "Еуридика" у Средоземном мору у близини Тулона није преживио нико од 57 људи, колико се налазило у њој.
1977. - У снажном земљотресу у Румунији, који је најтеже погодио главни град Букурешт, погинуло више од 1.570 људи.
1996. - Исламски терориста-самоубица у Тел Авиву убио 13 људи и ранио више од 130, укључујући и дјецу.
2004. - Двије трећине комплекса средњовјековног манастира Хиландара на Светој Гори уништено у пожару. Ватра, која се ширила преко кровова, потпуно је уништила дио манастирског комплекса - од игуманове келије, преко гостопримнице све до Пирга Светог Саве.
2019. - Умро Клаус Кинкел, њемачки политичар, вицеканцелар, министар правде и спољних послова, шеф западнонемачке обавјештајне службе и лидер Странке слободних демократа ФДП.
2019.- Папа Фрањо одлучио да потпуно отвори тајни ватикански архив из времена Другог свјетског рата, када је Католичку цркву водио папа Пије Дванаести, што су Јевреји захтијевали деценијама. Поједини Јевреји оптужују Пија, који је владао од 1939. до 1958. године, да је игнорисао Холокауст током Другог свјетског рата и да о томе није снажно говорио.
