Данас је субота, 5. август, 217. дан 2023. До краја године има 148 дана.
1716. - Аустријски фелдмаршал француског поријекла Франсоа Еуген Савојски на челу армије од 40.000 војника у бици под Петроварадинском тврђавом нанио тежак пораз турским снагама од 150.000 људи под командом Дарнада Али-аше. У бици, која је Аустријанцима омогућила да убрзо заузму Београд, погинуло је најмање 30.000 турских војника.
1844. - Рођен руски сликар Иља Јефимович Рјепин, зачетник руског колоризма и сјајан портретиста. Радио је и жанр слике из сељачког живота, а посебно је значајан по композицијама /"Бурлаци на Волги", "Литија", "Иван Грозни и његов син Иван", "Запорошци", "Повратак из прогонства", "Царевна Софија"/.
1850. - Рођен француски писац Анри Рене Албер Ги де Мопасан, један од најизразитијих представника европског натурализма. Написао је око 300 приповиједака и шест романа, писао је и позоришне комаде, путне биљешке, пјесме. Дјела: романи "Један живот", "Нова бања", "Пјер и Жан", приповијетке "Страсти", "Наличја", "Замке", "У рату", "Водом".
1858. - Положен први трансатлантски кабл, којим је успостављена телеграфска веза између Канаде и Велике Британије. Постављање линије трајало је дуго, јер је на дну Атлантског океана кабл често пуцао, а служио је само до 1. септембра 1858, кад је веза прекинута.
1895. - Умро њемачки филозоф Фридрих Енгелс, један од оснивача научног социјализма и најближи сарадник Карла Маркса. Његова породица посједовала је фабрике у Њемачкој и Енглеској. Основне поставке материјалистичког поимања свијета изложио је у "Анти-Дирингу". У сарадњи са Марксом је написао "Њемачку идеологију" и "Манифест комунистичке партије" и организовао Прву интернационалу - међународно удружење радника основано 1864. Послије Марксове смрти 1883. наставио је рад у Другој интернационали, основаној 1889. и написао "Поријекло породице, приватне својине и државе" и "Лудвиг Фојербах и крај њемачке класичне филозофије". Посљедње године живота, које је провео у Лондону, гдје је и умро, посветио је редиговању другог и трећег тома Марксовог "Капитала". Остала дјела: "Скица за критику националне економије", "Положај радничке класе у Енглеској", "Света породица или критика критичке критике против Бруна Бауера и компаније".
1906. - Рођен амерички филмски режисер Џон Хјустон, један од најистакнутијих америчких синеаста 20. вијека. Снимио је мноштво филмова, највише пустоловног и криминалистичког жанра, при чему је исказао реалистичност у изразу и строгост у форми, али и склоност сентиментализму и романтици. Филмови: "Малтешки соко", "Рт Ларго", "Бијасмо странци", "Благо Сијера Мадре", "Џунгла на асфалту", "Црвена значка за храброст", "Афричка краљица", "Моби Дик", "Ноћ игуане", "Одсјај у златном оку", "Град изобиља", "Наш човјек из Аустралије", "Судија за вјешање", "Ени", "Испод вулкана".
1914. - Црна Гора у Првом свјетском рату објавила рат Аустро-Угарској, прикључивши се тако нападнутој Србији.
1915. - Нијемци у Првом свјетском рату окупирали пољску пријестоницу Варшаву.
1930. - Рођен амерички астронаут Нил Армстронг, први човјек који је ступио на тло Мјесеца, изашавши 20. јула 1969. из лунарног модула "Орао", лансираног са свемирског брода "Аполо 11", који је кружио око Земљиног сателита.
1940. - Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република.
1943. - У Москви, први пут у Другом свјетском рату, плотунима из 222 артиљеријска оруђа обиљежене побједе над њемачким трупама на Источном фронту. У снажној противофанзиви Црвене армије ослобођени су градови Орел и Бјелгород.
1949. - У Еквадору у земљотресу погинуло око 6.000 људи.
1960. - Горња Волта /садашња Буркина Фасо/ стекла независност од Француске.
1962. - Умрла америчка филмска глумица Мерилин Монро, један од највећих еротских симбола у историји филма. Терет мегазвијезде и љубавне афере са водећим политичарима САД изазивале су сталне психичке кризе и живот је окончала самоубиством. Филмови: "Џунгла на асфалту", "Нијагара", "Мајмунска посла", "Аутобуска станица", "Мушкарци воле плавуше", "Ријека без повратка", "Седам година вјерности", "Неки то воле вруће".
1963. - У Москви СССР, САД и Велика Британија потписали Споразум о забрани нуклеарних проба у атмосфери, васиони и под водом, што је, послије ракетне кризе у вези са Кубом, био први знак попуштања напетости у међународним односима.
1974. - Предсједник САД Ричард Никсон, предајући магнетофонске траке истражном судији, јавно је признао да је учествовао у прикривању афере "Вотергејт."
1984. - Умро велшки позоришни и филмски глумац Ричард Џенкинс, познат као Ричард Бартон, који се сјајним талентом најприје наметнуо у позоришту играјући карактерне улоге у драмама Вилијема Шекспира, послије чега је остварио сјајну филмску каријеру. Филмови: "Клеопатра", "Бекет", "Ана од хиљаду дана", "Укроћена горопад", "Др Фауст", "Комедијаши", "Троцки", "Сутјеска".
1995. - Војска Хрватске окупирала Книн, главни град Републике Српске Крајине /РСК/. Војна офанзива је предузета уз прећутну сагласност САД и осталих западних земаља. Из РСК - територије формално под "заштитом" мировних снага УН - избјегло је готово сво становништво, око 200.000 људи, а хрватске снаге су током агресије и послије њеног завршетка починиле мноштво ратних злочина над српским цивилима, што је пропраћено крајње млаким реаговањем међународне заједнице.
1997. - Приликом пада јужнокорејског путничког авиона на пацифичко острво Гуам преживјело само 26 од 254 људи у летјелици.
1998. - Умро бугарски диктатор Тодор Живков, девет година послије збацивања са власти. Као комунистички управљач са практично неограниченим овлаштењима владао је Бугарском од 1954. до 1989.
2000. - Умро енглески филмски глумац Алек Гинис, који се одликовао изузетним могућностима преображаја, добитник Оскара за улогу у филму "Мост на ријеци Квај". Остали филмови: "Њежно срце", "Велико очекивање", "Оливер Tвист", "Човјек у бијелом одијелу", "Наш човјек у Хавани", "Лоренс од Арабије", "Пад Римског царства", "Доктор Живаго", "Звјездани ратови".
2003. - Од експлозије аутомобила-бомбе коју је испред хотела "Мериот" у Џакарти, главном граду Индонезије, активирао исламски терориста самоубица убијено је 14, а рањено око 150 људи.
2012. - Преминула је Чавела Варгас, култна мексичка пјевачица. Рођена Костариканка, Чавела је тек у својим тридесетим постала професионална пјевачица. Пркосила је полним стереотипима, пјевајући похотне "ранчера" пјесме, носећи мушку одјећу, са незаобилазном цигаретом у једној и чашом пића у другој руци. Снимила је 80 албума, поставши водећа фигура у умјетничким круговима Мексико Ситија средином 20. вијека, позната као блиска пријатељица сликара Фриде Кало и Дијега Ривере.
