На данашњи дан, 7. октобар

07.10.2024. 08:04
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је понедјељак, 7. октобар, 280. дан 2024. До краја године остало је још 85 дана.

1571. - Шпанска и млетачка морнарица код Лепанта у југозападној Грчкој потукле турску флоту. У бици послије које Отоманско царство никад није било велика поморска сила најмање 25.000 Турака је погинуло, а потопљено је 80 турских бродова.

1813. - Падом Београда у турске руке угушен Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала прије избијања устанка 1804. То је укључивало све раније намете, али и појачану репресију, што је 1815. изазвало Други српски устанак, послије којег су Турци убрзано губили позиције у Србији.

1849. - Умро амерички писац Едгар Алан По, чију поезију карактеришу дубока сјета и туга и звучност и музикалност каткад чудесно ономатопејских стихова. Творац је кратке приповијетке страве из које је настала модерна криминалистичка и детективска прича. Дјела: поезија "Гавран", "Анабел Ли", "Побједник црв", "Звона", "Пјесме"; проза "Црна мачка", "Приче тајанства и маште", "Авантуре Гордона Пима", "Филозофија композиције".

1860. - Отоманско царство бератом признало Михаила Обреновића за кнеза Србије.

1885. - Рођен дански стручњак за атомску физику Нилс Хенрик Давид Бор, добитник Нобелове награде за физику 1922, који је поставио теорију структуре атома, објаснио свјетлосне спектре атома водоника и у Другом свјетском рату учествовао у САД у истраживањима која су претходила изради атомске бомбе. Његовим именом названи су многи појмови у атомској физици - "Борове орбите", "Борова теорија", "Борови услови фреквенције", "Боров принцип комплементарности", "Боров магнетон".

1914. - Рођен српски писац Михаило Лалић, члан Српске академије наука и умјетности. У Другом свјетском рату је интерниран у Грчку, али је пребјегао грчким партизанима и био политички комесар Југословенског батаљона. Дјела: романи "Свадба", "Зло прољеће", "Лелејска гора", "Хајка", "Раскид", "Прамен таме", "Заточеници", "Ратна срећа", "Докле гора зазелени", "Гледајући доље на друмове", приповијетке "На мјесечини", "Извидница", "Први снијег", "Гости", "Посљедње брдо".

1919. - Основана холандска авионска компанија КЛМ, најстарији постојећи ваздушни превозник у свијету.

1931. - Рођен јужноафрички надбискуп Дезмонд Туту, борац против апартхејда, добитник Нобелове награде за мир 1984. Он је први црнац који је постао духовни вођа англиканаца у Јужној Африци.

1935. - Друштво народа означило фашистичку Италију као агресора у Абисинији /Етиопија/.

1940. - Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату окупирала Румунију и докопала се стратешки важних нафтних поља.

1949. - Проглашена Њемачка Демократска Република с предсједником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом, чиме је Њемачка подијељена на двије државе. Томе је претходило проглашење Савезне Републике Њемачке 21. септембра 1949.

1953. - Умрла српска списатељица и класични филолог Аница Савић-Ребац, професор Универзитета у Београду. Дјела: "Проблеми античке естетике", "Античка демократија и социјални проблеми", "Проблеми предплатонске еротологије", превод и коментар спјева Тита Лукреција Кара "О природи ствари", мноштво превода на енглески (нарочито Петра Другог Петровића Његоша), њемачки, француски и италијански језик.

1959. - Совјетски васионски брод "Луна 3" први фотографисао тамну страну Мјесеца.

1959. - Умро амерички оперски пјевач и филмски глумац италијанског поријекла Марио Ланца, који је остварио низ незаборавних оперских улога. Снимао је и филмове, укључујући филм "Велики Карузо".

1981. - Потпредсједник Египта Хосни Мубарак постао вршилац дужности шефа државе дан пошто су исламски терористи убили египатског предсједника Анвара ел Садата.

1985. - Палестински терористи у Медитерану отели италијански путнички брод "Акиле Лауро" са око 440 људи и запријетили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.

1989. - Конгрес Мађарске социјалистичке радничке партије укинуо партију која је владала 33 године и умјесто ње формирао Социјалистичку партију Мађарске.

1992. - Савјет безбједности УН основао Комисију за испитивање ратних злочина у претходној Југославији.

1996. - Швајцарац Ролф Цинкернагел и Аустралијанац Петер Доерти добитници су Нобелове награде за медицину. Ово високо признање др Цинкернагел и др Доерти су добили за откриће начина на који имулошки систем препознаје вирус заражене ћелије.

2000. - Предсједник СР Југославије Војислав Коштуница на заједничкој сједници оба вијећа Савезне скупштине положио је заклетву као нови шеф југословенске државе.

2004. - Нобелова награда за књижевност 2004. године додијељена Аустријанки Елфриди Јелинек.

2006. - Манастир Жича обиљежио осам вијекова постојања.

2016. – Tајфун Метју, један од највећих у посљедњоj деценији, који је снажно погодио Хаити, Јамајку, Доминиканску Републику и Бахаме, однио је готово 1.000 жртава.

1571. - Шпанска и млетачка морнарица код Лепанта у југозападној Грчкој потукле турску флоту. У бици послије које Отоманско царство никад није било велика поморска сила најмање 25.000 Турака је погинуло, а потопљено је 80 турских бродов
Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 9. децембар На данашњи дан, 9. децембар
На данашњи дан, 8. децембар На данашњи дан, 8. децембар
На данашњи дан, 6. децембар На данашњи дан, 6. децембар
Најчитаније
  • Додик хоспитализован у Београду
    18h 1m
    9
  • Посне шпагете са шампињонима
    19h 28m
    0
  • Марица Спасић, храбра Српкиња која је помагала „Младој Босни“ у борби против окупатора
    3h 31m
    0
  • Ученици ОШ „Петар Петровић Његош“ пронашли новчаник и вратили власнику
    16h 12m
    2
  • Посне сармице од блитве
    4h 54m
    0