Данас је сриједа, 8. април, 99. дан 2020. До краја године има 267 дана.
217. - Убијен римски цар Марко Аурелије Каракала, један од најкрвожеднијих тирана у римској историји. Заједно с оцем Септимијем Севером владао је од 198. до 211, а потом сам, крајње сурово, погубивши чак и брата. Да би ублажио незадовољство, посебно у провинцијама, 212. је дао римско грађанско право свим грађанима Римског царства који су рођени као слободни.
1513. - Хуан Понсе де Леон открио Флориду и прогласио је посједом Шпаније.
1692. - Рођен италијански виолински виртуоз и композитор Ђузепе Тартини, који је увео новине у технику свирања и грађења виолина и открио поједине акустичне појаве у музици. Компоновао је мноштво виолинских концерата и соната, укључујући сонату "Ђавољи трилер".
1818. - Рођен њемачки хемичар Август Вилхелм фон Хофман, значајан по истраживањима у органској хемији. Оснивач је модерне индустрије анилинских боја из катрана каменог угља.
1849. - Рођен српски сликар Милош Тенковић, зачетник и један од најдаровитијих представника реализма у српском сликарству. Сликарство је учио у Бечу и Минхену, а по повратку у Београд до смрти 1890. био је гимназијски професор. Радио је портрете, мртву природу и пејзаже. Дјела: "Продавачица цвијећа", "Мајолика", "Аутопортрет", "Пејзаж с кравама", студије, акварели, цртежи.
1861. - У Сремским Крловцима, под предсједништвом патријарха Јосифа Рајачића, одржан Благовештенски сабор, посљедњи политички скуп Срба у Угарској. На основу привилегија добијених од Беча, које су сматране међународним уговорима, затражена је посебна територија за Србе под називом Војводина Српска, на челу с војводом и сопственом администрацијом, али Угарски сабор потом није желио ни да размотри те захтјеве. Одржавање Сабора је одобрио аустријски цар Франц Јозеф Први, али га је двор у Бечу искористио једино да заплаши мађарске феудалце и умањи њихове аспирације. Сабор је, ипак, значајан за историју Срба у Војводини и српства у цјелини, јер је изразио идеју јединства српског народа.
1893. - Рођена америчка филмска глумица канадског поријекла Гледис Смит, позната као Мери Пикфорд, звијезда нијемог филма. С Чарлијем Чаплином, Дагласом Фербанксом и Дејвидом Грифитом 1919. је основала филмску компанију "Јунајтед артист корпорејшн". Филмови: "Добри мали ђаво", "Дјевојка од јуче", "Једна мала богата дјевојка", "Полијана", "Мали лорд Фонтелрој", "Гаучо", "Кокета".
1894. - Умро индијски писац Банким Чандра Чатерџи, први значајнији аутор који је писао на бенгалском језику. Био је под знатним утицајем шкотског писца Валтера Скота и углавном је писао романтичне романе с домаћим темама и моралистичким тоном.
1907. - Француска и Велика Британија потписале конвенцију којом је потврђена независност Сијама /садашњи Тајланд/.
1913. - У Пекингу почео да засједа први кинески парламент.
1936. - Умро аустријски љекар Роберт Барањи, добитник Нобелове награде за медицину 1914. Расвијетлио је функцију вестибуларног апарата - органа који регулише равнотежу људског тијела и тонус мишића. Допринио је и бољем упознавању функције малог мозга и лијечењу неких обољења тог дијела мозга.
1937. - Рођен српски књижевник, сликар и новинар Момчило Момо Капор. Написао је "И друге приче", "Фолиранти", "Белешке једне Ане", "Провинцијалац", "Ада", "Зое"... Његова дјела превођена су на француски, руски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.
1950. - Умро руски балетски играч и кореограф Владимир Фомич Нижински, можда највећи у историји балета, чија је играчка каријера трајала само четири године, јер је 1917. оболио од неизљечиве душевне болести. Његове креације нико није надмашио, а скокови у балету "Сан о ружи" су, због неуобичајене висине и љепоте, ушли у легенду као недосегнут идеал.
1973. - Умро Пабло Руис Пикасо, оснивач кубизма, један од најзначајнијих сликара 20. вијека. Сликарство је учио у родној Шпанији, а од 1904. стално је живио у Паризу. Насликао је више од 18.000 слика које су ликовни критичари подијелили на неколико фаза: плаву, ружичасту, црну, кубистичку и надреалистичку. Револуционарне кубистичке слике, почев од оне под називом "Госпођица из Авињона" 1907, донијеле су му свјетску славу. Насликао је "Гернику", потресно приказавши трагичну судбину Шпаније под фашизмом и заклео се да се неће вратити у отаџбину док влада диктатор Франсиско Франко, који је умро двије године послије њега.
1984. - Умро руски физичар Пјотр Леонидович Капица, један од најистакнутијих физичара 20. вијека, добитник Нобелове награде за физику 1978, инострани члан Српске академије наука и уметности. Од 1921. до 1934. је радио у Великој Британији, а по повратку је руководио Институтом Академије наука СССР за физику. Успио је да створи врло јака магнетна поља, открио је зависност електричног отпора поликристалних метала од јаког магнетског поља, која носи његово име, радио на физици ниских температура /хелијум два, течни ваздух, водоник/, унаприједио хидродинамику, посебно у области термичких појава у танким слојевима течности.
1986. - Исламски терористи аутомобилом-бомбом у либанској хришћанској луци Жуније близу сједишта Партије фаланге предсједника Либана Амина Џемајела убили десет цивила и ранили 110.
1990. - Непалски краљ Бирендра укинуо забрану рада политичких партија, која је била на снази 30 година.
1993. - Умро српски глумац Стојан Аранђеловић, запажен у многим филмовима и ТВ серијама. За улогу у драми "Прегршт среће" добио је награду на Стеријином позорју у Новом Саду, а 1984. награду "Славица" за животно дјело.
1996. - Савезна Република Југославија и Бивша Југословенска Република Македонија потписале споразум о нормализацији односа.
1999. - Авиони НАTО у подножју Tорника, највишег врха Златибора, разорили Скијашки центар и оближње Дјечије одмаралиште с амбулантом, усмртивши чуваре Ски-центра Радоја Марјановића и Недељка Урошевића, те шумара Миланка Савића.
2003. - Бивши предсједник Предсједништва Србије Иван Стамболић сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду, уз највише државне и војне почасти.
2003. - Хашки трибунал потврдио је раније изречене затворске казне Здравку Муцићу, Хазиму Делићу и Есаду Ланџи за ратне злочине над српским цивилима у логору Челебићи током 1993/94. године.
2004. - Судско вијеће осијечког Жупансијког суда прогласило Николу Иванковића кривим за ратни злочин почињен над цивилним становништвом у Паулин Двору код Осијека 1991. године и неправоснажно га осудило на 12 година затвора, док је Енес Витешкић ослобођен.
2013. Бивши британски премијер Маргарет Тачер преминула је након можданог удара. Маргарет Тачер била је британски премијер од 1979. године до 1990. године.Она је прва жена која је обављала функцију шефа британске владе. Звали су је "челична лејди" и била је дугогодишњи лидер конзервативних "торијеваца".
