Данас је субота, 8. јануар, осми дан 2022. До краја године има 357 дана.
1297. - Италијански племић Франческино Грималди, преобучен у калуђера, ушуњао се у тврђаву Монако, која је била под влашћу Ђенове, потом у њу пустио своје војнике и освојио је. Основао је династију Грималди - која је и сада на власти у кнежевини Монако - и као Реније Први владао је до смрти 1314.
1324. - Умро италијански истраживач Марко Поло, најпознатији европски средњовјековни путник. Ка Далеком истоку кренуо је у 17. години из Венеције 1271. Пропутовао је Месопотамију, Курдистан, Персију, Туран, Памир, Кинески Туркестан и Монголију и стигао у Пекинг 1275. Као први Европљанин прешао је преко Памира, Туркестана и Монголије. Од 1275. до 1292. пропутовао је готово цијелу Кину, а на повратку је од 1292. до 1295. путовао преко Индокине, Индонезије, Сингапура, Индијског океана, Персије и Црног мора. Описао је путовања у "Књизи о чудима свијета", објављеној 1298, касније названој "Милион", која је подстакла многа географска открића.
1589. - Рођен писац Иван Гундулић, чија је поезија прожета страсним позивима на слободу и борбу поробљених Словена против Турака. У најзначајнијем дјелу - епу "Осман" опјевао је турски пораз у Хоћимској бици 1621. и смрт султана Османа Другог у јаничарској побуни годину дана касније, видећи у тим догађајима предзнак пропасти Отоманског царства и ослобођења Јужних Словена. У младости је писао мелодраме, пасторале и лирске пјесме, које су највећим дијелом изгубљене. Остала дјела: драма "Дубравка", спјев "Сузе сина разметнога".
1642. - Умро италијански астроном, физичар и математичар Галилео Галилеј, оснивач механике као науке, посебно динамике и кинематике. Хидростатску вагу пронашао је 1585, а 1589. формулисао је законе слободног пада тијела под дејством силе теже и кретања по косој равни. Увео је појмове убрзања и инерције. Конструисао је астрономски дурбин, открио Орионову маглину, неравнине на Мјесецу, четири Јупитерова сателита, Венерине фазе, пјеге на Сунцу и констатовао да је Млечни пут огроман скуп звијезда. Залажући се за хелиоцентрични систем Николе Коперника и доказујући да је геоцентрични птоломејски систем заблуда, 1616. сукобио се с римокатоличком црквом. Суд инквизиције га је присилио да се одрекне тезе да се Земља окреће око Сунца. Наводно је послије пресуде рекао: "Ипак се окреће!".
1679. - Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре.
1713. - Умро италијански композитор и виолиниста Арканђело Корели, оснивач болоњске виолинске школе. Јединством емотивности и уравнотежене форме успоставио је равнотежу с обиљем барокних украса у својој музици, постигавши класичну смиреност. Знатно је утицао на Јохана Себастијана Баха. Дјела: 12 кончерта гроса, сонате за виолину, три сонате.
1807. - Срби су у Првом српском устанку избацили Турке из Калемегданске тврђаве и Београд је, послије 380 година, поново постао пријестоница српске државе. Претходно су устаници 12. децембра 1806. ослободили београдску варош и потисли Турке у Калемегданску тврђаву, а турски командант Алија Гушанац је крајем децембра побјегао из тврђаве, увидјевши да је њена одбрана безнадежна. Новом команданту Сулејман-паши потом је преостало једино да се са својим снагама преда устаницима под Карађорђевим вођством.
1870. - Рођен шпански генерал Мигел Примо де Ривера и Орбанеха, профашистички војни диктатор Шпаније од септембра 1923. до јануара 1930. Његов режим је покушао да уједини Шпанију геслом "Једна земља, једна вјера, једна монархија", али није успио да створи прихватљив политички систем, па је поднио оставку под притиском армије, чију је подршку изгубио.
1896. - Умро француски писац Пол Верлен, боем и пустолов, чија је поезија, пуна лиризма и музике, знатно утицала на симболичку школу. Дјела: збирке пјесама "Романсе без ријечи", "Галантне свечаности", "Елегије", "Мудрост".
1899. - Рођен цејлонски државник Соломон Бандаранаике, оснивач и вођа Партије слободе и премијер Цејлона од 1956. до 1959, кад је убијен у атентату. Залагао се за укидање страних војних база, национализацију страног капитала и ванблоковску спољну политику. На премијерском положају 1960. га је, послије побједе на изборима, наслиједила удовица Сиримаво.
1902. - Рођен руски политичар Георгиј Максимилијанович Маљенков, који је 1953. на положају премијера наслиједио преминулог Јосифа Стаљина. У фебруару 1955. дао је оставку и постао један од потпредсједника у влади Николаја Булгањина, а у јуну 1957. смијењен је с функције у влади и искључен из Политбироа и Централног комитета владајуће Комунистичке партије СССР под оптужбом да је учествовао у завјери за обарање Никите Хрушчова.
1923. - Француске и белгијске трупе ушле у Рурску област због покушаја поражене Њемачке да изигра уговор о отплати ратне штете у Првом свјетском рату. Кад је Репарациона комисија крајем 1922. констатовала кашњење испоруке угља на име одштете Француској и Белгији, француски премијер Рејмон Поенкаре објавио је да ће војском запосјести Рур и осигурати ефикасну наплату ратне штете. Криза је споразумно ријешена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура.
1926. - Абдул Азиз ибн Сауд постао краљ Хедџаса, чији је назив промијенио у Саудијска Арабија.
1935. - Рођен амерички музичар Елвис Арон Присли, "краљ рока", изузетно популаран педесетих и шездесетих година 20. вијека. Продао је више од 150 милиона плоча и глумио у двадесетак филмова. Умро је 1977. од прекомјерне употребе алкохола и дроге.
1942. - Рођен енглески физичар Стивен Хокинг, један од водећих свјетских научника 20. вијека. Такву репутацију стекао је књигом о поријеклу универзума "Кратка историја времена", објављеној 1988.
1944. - У Верони у Другом свјетском рату почео дводневни процес шесторици чланова Великог фашистичког вијећа - укључујући бившег шефа дипломатије Галеаца Шана, зета диктатора Бенита Мусолинија, који су пред слом фашистичке Италије у Другом свјетском рату изгласали неповјерење Мусолинију. Нацистичка тајна служба је у посљедњи час покушала да спасе Шана, али је акцију зауставио Адолф Хитлер и сва шесторица су стријељана.
1959. - Генерал Шарл де Гол постао први предсједник Пете француске републике.
1973. - Амерички и сјеверновијетнамски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То у Паризу обновили преговоре о окончању Вијетнамског рата.
1976. - Умро кинески државник Чу Ен Лај, један од најистакнутијих руководилаца Кинеске револуције, премијер од 1949. до смрти и шеф дипломатије од 1949. до 1958. Револуционарној студентској организацији "Пробуђено друштво", из које је 1921. настала Комунистичка партија Кине, приступио је 1919. Учествовао је у стварању Црвене армије и у "Дугом маршу" 1934. и 1935. Деценијама је представљао Кину на свјетској сцени, поставши један од највећих преговарача 20. вијека. Опстао је у партијском врху у низу чистки, укључујући тзв. Културну револуцију, које је проводио кинески предсједник Мао Це Тунг.
1991. - Банкротирала једна од највећих свјетских авиокомпанија - амерички "Пан Ам".
1996. - Умро француски државник Франсоа Митеран, који је као први социјалиста 1981. изабран за предсједника Француске. Током 14 година, колико је био на положају шефа државе, настојао је да Француску учини мотором уједињене Европе. У Другом свјетском рату био је један од вођа француског Покрета отпора, а од 1971. вођа Социјалистичке партије.
1996. - Заирски теретни авион срушио се на пијацу у главном граду Заира /Киншаси/, усмртивши око 350 људи.
1998. - Акције на берзама у Џакарти стрмоглаво пале, што је означило почетак велике привредне и финансијске кризе у Индонезији. Криза је убрзо захватила већину економија азијских земаља.
1998. - Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен на доживотну робију, плус 240 година затвора, као организатор подметања експлозива 1993. у Свјетски трговински центар у Њујорку, када је погинуло шест људи.
2002. - Умро Александар Михајлович Прохоров, руски физичар, изумитељ ласера, нобеловац.
