Данас је понедјељак, 9. октобар, 282. дан 2023. До краја године су 83 дана.
1547. - Рођен шпански књижевник Мигел де Сервантес Саведра. Сматра се једном од највећих фигура шпанске књижевности. Познат је као аутор првог модерног романа Дон Кихота од Манче.
1757. - Рођен француски краљ Шарл Десети, који је на пријесто ступио 1824, али је оборен 1830. године у Јулској револуцији, послије покушаја да обнови апсолутну монархију. Његов брат краљ Луј Шеснаести погубљен је 1793. у Француској револуцији.
1789. - Аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон преотео Београд од Турака.
1806. - Пруска објавила рат Француској, у којем је поражена и изгубила крајеве западно од Лабе и пољске земље.
1831. - Убијен први предсједник Грчке Јоанис Каподистријас, један од вођа борбе за независност од Отоманског царства. У службу руског цара ступио је 1809. и био је представник Русије на Бечком конгресу и шеф руске дипломатије од 1815. до 1822. По повратку у Грчку учествовао је у борбама за ослобођење, али је личном диктатуром, пошто је 1827. дошао на власт, изазвао побуне и убијен у атентату.
1854. - Рођен српски физичар и проналазач Михајло Пупин, чије је највеће откриће - самоиндукциони калемови /"Пупинови калемови"/ - омогућило пренос телефонских разговора на велику даљину. Из родног Идвора у Банату 1874, послије школовања у Панчеву и Прагу, отишао је у САД гдје је завршио Колумбија универзитет у Њујорку, на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година предсједник Института радио-инжењера. Први од његових многобројних проналазака био је електрични резонатор помоћу којег проводник омогућава истовремени пренос вијести на различитим таласним дужинама. Открио је и секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе и написао универзитески уџбеник термодинамике. За научни рад 1920. добио је Едисонову медаљу, а за аутобиографску књигу "Имигрант то Инвентор", код нас преведену под насловом "Од пашњака до научењака", 1924. Пулицерову награду. Његово име носе лабораторије за физику Колумбија универзитета.
1857. - Рођен српски писац из Дубровника Иво Војновић, драмски писац са веома живим осjећањем за сцену. Дjела: драме "Дубровачка трилогија", "Еквиноциј", "Смрт мајке Југовића", "Госпођа са сунцокретом", "Лазарово васкрсење", "Машкерате испод купља".
1892. - Рођен Иво Андрић, једини југословенски добитник Нобелове награде за књижевност /1961/, члан Српске академије наука и умјетности, бриљантан стилиста. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу и докторирао историју у Грацу 1924. с тезом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". У Првом свјетском рату хапшен је и интерниран, а између два свјетска рата је био амбасадор Југославије у Берлину. У младости је писао пјесме /"Еx понто", "Немири", "Лирика"/. Приповједач снажне имагинације и изузетан познавалац Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и брушеним стилом, префињеним психолошким анализама, дубоким понирањем у проблеме егзистенције и умијећем да магијом ријечи дочара људску и друштвену панораму минулих вијекова. Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, богатство маште и осјећања свијета подигао је монументалну књижевну грађевину. Дјела: романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица", "Проклета авлија", "Омер-паша Латас" /недовршен/, збирке приповиједака "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели", медитативна проза "Знакови поред пута", "Есеји, критике, чланци ", "Свеске".
1906. - Рођен сенегалски државник, филозоф и писац Леополд Седар Сенгор, члан Француске академије, предсједник Сенегала од 1960. до 1980. Дјела: "Нова антологија црначке и малгашке поезије", "Слобода један: црнаштво и хуманизам", "Слобода два: нација и афрички пут у социјализам", "Темељи африканства или црнаштво и арабизам", "Црнаштво и германизам", збирке пјесама "Пјесме сјенке", "Црне хостије", "Пјесме за Нает", "Етиопике", "Ноктурна", "Елегије", "Поезија акције", "Пјесме" /три тома/.
1908. - Рођен француски филмски режисер и глумац руског поријекла Жак Татишчев, познат као Жак Тати, поетични сатиричар. Филмови /режија и глума/: "Празнични дан", "Одмор господина Илоа", "Мој ујак" /награда "Оскар"/, "Саобраћајна гужва".
1915. - Њемачке и аустроугарске трупе - послије огорченог отпора бројчано слабије српске војске, неупоредиво слабије опремљене, посебно артиљеријом - окупирале Београд у Првом свјетском рату.
1934. - Убијен југословенски краљ Александар Први Карађорђевић, "краљ Ујединитељ", прва жртва фашизма, коме је - у плановима за разбијање Југославије - сметала његова јака личност. Атентат у Марсеју, у којем је убијен и шеф француске дипломатије Жан Луј Барту, организовале су усташе и италијански фашисти, а пасош нађен код убице издат је у Загребу на име Петра Келемана. Александар Први Карађорђевић школовао се у Швајцарској, Русији и на француској војној академији "Сен-Сир", говорио је течно француски и руски језик. Постао је престолонасљедник 1909. умјесто старијег брата Ђорђа, а од 1914. као регент владао је Србијом у име болесног оца краља Петра Првог. Био је на челу Врховне команде српске војске у побједоносним ратовима од 1912. до 1918. у којима је испољио изузетну храброст. Постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца 6. новембра 1921.
1940. - Рођен енглески музичар Џон Ленон, аутор већине пјесама поп групе "Битлси".
1958. - Умро римски папа Пије Дванаести, првосвештеник римокатоличке цркве од 1939. године, присталица италијанских фашиста и њемачких нациста, који је у Другом свјетском рату затварао очи пред геноцидом над Јеврејима. Снажно је подржавао хрватске усташе и саучесника у ратним злочинима кардинала Алојзија Степинца, а пред крај рата и непосредно послије рата благонаклоно је посматрао функционисање "пацовског канала" са сједиштем у Ватикану, мреже помоћу које је организовано пребацивање у сигурност хрватских ратних злочинаца.
1962. - Афричка држава Уганда постала независна послије скоро 70 година британске колонијалне управе.
1963. - Више од 2.000 људи погинуло послије пуцања око 300 метара високе бране "Вајонт" код Белуна у сјевероисточној Италији.
1967. - Убијен аргентински револуционар Ернесто Че Гевара, који је постао симбол револуције у Јужној Америци, али и широм свијета, нарочито међу младима. Дипломирао је медицину у Буенос Аиресу 1953, потом је отишао у Гватемалу, па у Мексико, гдје је упознао Фидела Кастра, с чијом експедицијом се 1956. искрцао на Кубу. Послије побједе револуције 1959. постао је 1961. министар привреде, а Кубу је напустио 1965. с намјером да у Боливији - гдје је убијен - поведе устанак за ослобођење Јужне Америке од доминације САД и домаће олигархије. Дјела: "Успомене на кубанску револуцију", "Дневник из Боливије".
1968. - Умро француски књижевник Андре Мороа, који је писао романе, есеје и романсиране биографије. Дјела: романи "Поднебља", "Породични круг", биографије "Бајрон", "Дизраели", "Виктор Иго", "Лелија или живот Жорж Санд", "Балзаков живот".
1975. - Нобелова награда за мир додијељена руском физичару и дисиденту Андреју Дмитријевичу Сахарову, због "неустрашивих напора за мир у свијету", како је образложио Норвешки комитет за додјелу награде.
1983. - Од експлозије бомбе у главном граду Бурме - Рангуну, због чега је Јужна Кореја оптужила сјевернокорејске агенте - убијено је 18 јужнокорејских функционера, укључујући четири кључна министра, међу којима и шеф дипломатије Ли Бум Сук.
1991. - Хрватске снаге су на путу Петриња - Глина из засједе пуцале на прописно обиљежено возило и убиле четири члана екипе ТВ Београд - Зорана Амиџића, Бору Петровића, Дејана Милићевића и Сретана Илића.
1997. - Више од 200 људи погинуло кад је ураган "Паулина" погодио мексичко љетовалиште Акапулко.
2000. - Југословенски премијер Момир Булатовић поднио је оставку, чиме је престао мандат цијелој Савезној влади, а Влајко Стоиљковић поднио оставку на функцију министра унутрашњих послова Србије.
2001. - Двојицу Бошњака - Хазима Делића и Есада Ланџу и Хрвата Здравка Муцића, оптужене за злочине над Србима у логору Челебић, Хашки трибунал осудио на укупно 42 године затвора.
2001. - У САД регистровани први случајеви антракса /црни пришт/. Због сумњи да је ријеч о биотероризму, федерални биро /ФБИ/ преузео истрагу о овој смртоносној болести.
2004. - Одржани први предсједнички избори у Авганистану.
2007. - Сјеверна Кореја извршила прву нуклеарну пробу у својој историји, што је међународна заједница оштро осудила.
2016. - Умро Анджеј Вајда, пољски филмски режисер и сценариста, добитник Оскара и награде за животно дjело Европске филмске академије. Прославио се филмовима "Пепео и дијамант", "Све је на продају", "Пан Тадеуш", "Човјек од мрамора" и "Катин". Током 60-годишње каријере снимио је више од 50 играних филмова.
