Вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе (1762-1817) је, одмах по повратку у отаџбину из Русије, убијен на данашњи дан 1817. године у Радовањском лугу, код Велике Плане, према налогу кнеза Милоша Обреновића.

Карађорђе је творац прве слободне српске државе послије пада Србије 1459. под турско ропство и родоначелник краљевске династије Карађорђевић.

У Аустријско-турском рату био је хајдук, а затим трговац у Тополи. Као буљубаша је учествовао у акцијама против јањичара.

На збору у Орашцу 14. фебруара 1804. изабран је за вожда у борби против Турака.

Истјеравши Турке из Србије послије побједа на Иванковцу, Мишару и Делиграду и ослобођења Београда, настојао је да издејствује њено признање, али међународни услови нису били повољни.

Ојачао је везе с Црном Гором и Русијом и 1807. створио српско-руски војни савез, окончан за Србију крајње неповољним Букурештанским миром 1812.

Послије слома устанка 1813. избјегао је у Аустрију, затим у Русију, поставши по повратку жртва саборца у Првом српском устанку.

Милош Обреновић је послије у Старом Селу, код Велике Плане, на једном пропланку у густој храстовој шуми подигао цркву Покајницу посвећену Карађорђу.
Ријеч је о, према мотивима градње, јединственом споменику културе у свијету, јер је направљен по мотиву кајања, који је као хришћанску врлину проповиједао још Свети Јован Крститељ.

Ова црква брвнара је бисер народног неимарства тог времена.

Црква Покајница налази се под заштитом Завода за заштиту споменика Србије и сматра се изузетно вриједним културним спомеником, који готово сваки дан посјећују туристи и бројни вјерници.