Традиционална спортска манифестација “Невесињска олимпијада” као нематеријално културно насљеђе из Републике Српске, односно БиХ, номинована је на иницијативу Министарства просвјете и културе Републике Српске и Музеја Херцеговине из Требиња за упис на посебну Унеско листу као примјер добре праксе, рекла је помоћник министра за културу Тања Ђаковић.

Ђаковићева је истакла да је Министарство просвјете и културе Републике Српске иницирало и испратило процес припреме и израде номинационог фајла, који је реализовао Музеј Херцеговине из Требиња на челу са вишим кустосом етнологом-атропологом Божаном Ђузеловић.

– Израда номинационог документа који је послат Унеску је трајала двије године и ово је први пут да се један елемент из БиХ, односно Републике Српске номинује као примјер добре праксе. Испоштована је комплетна процедура коју Унеско захтијева када је ријеч о номиновању било којег елемента на листу нематеријалне културне баштине – навела је Ђаковићева.

Према њеним ријечима, Министарство просвјете и културе је, у сарадњи са Музејом Херцеговине, у склопу припрема за номинацију креирало изложбу и кратки документарни филм којима је представљена традиција “Невесињеске олимпијаде”.

– Изложба је представљена ученицима у школама и комплетно становништво је упознато са овим примјером добре праксе. Надам да ће Унеско цијенити све елементе приликом разматрања да ли `Невесињска олимпијада` може да буде уписана на листу добрих пракси. Очекујемо да ће Унесков комитет за заштиту нематеријалног културног насљеђа донијети одлуку о номинацији у току 2022. године – нагласила је Ђаковићева.

“Невесињска олимпијада”, подсјетила је она, једно је од најзначајнијих нематеријалних добара и налази се на Листи нематеријалног културног насљеђа Републике Српске, те на Прелиминарној листи као дио нематеријалног насљеђа БиХ.

Ђаковићева каже да се ради о најзначајнијој традиционалној спортској манифестацији у БиХ која датира још из 19. вијека и почела је као такмичење у коњичким вјештинама, да би временом биле уврштене и друге традиционалне спортске дисциплине као што су бацање камена са рамена, скок у даљ, трка у врећама, трка са јајетом у кашици, пењање на стуб намазан лојем, повлачење конопца и бој на брвну.

– Посебно је важно, а то и Унеско цијени приликом разматрања да ли један елемент испуњава критеријуме да буде усписан, да се ради о елементу нематеријалне културне баштине за који постоји традиција преношења са кољено на кољено, односно са генерације на генерацију. Музеј Херцеговине је одрадио врхунски посао да прикаже да се `Невесињска олимпијада` преноси на тај начин и да се његује та традиција – рекла је Ђаковићева.

Она је подсјетила да је прошле године одржана и “Дјечија невесињска олимпијада” коју је припремила Ђузеловићева која је одрадила и највећи дио посла приликом израде ниминационог фајла.

– Учесници ове манифестације су аматери и професионални спортисти, а сваке године је све више дјеце. Жеља за учествовањем преносила са са кољена на кољено, као нека врста породичне обавезе чиме је постала и дио њиховог идентитета. Управо ова чињеница показује да је `Невесињска олимпијада` примјер добре праксе која се преноси на младе нараштаје – нагласила је Ђаковићева.

У очување традиције ових игара, како је навела, уложен је велики труд многих генерација, јер су игре биле и остале дио народног, аутентичног живљења на овом простору, а народ невесињског краја је успио да их сачува у изворном облику извођења.

На Унескову репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства 2014. године је уписан “Змијањски вез”, а 2018. године “Брање траве иве на Озрену”, док је номинован “Узгој коња липицанера”.